STUDIRAĆU U AMERICI, ALI VRATIĆU SE U SRBIJU: Strahinja Trivković, maturant Treće beogradske i kandidat za Svetosavsku nagradu

OSVOJIO je više od 100 nacionalnih i desetine međunarodnih nagrada u konkurenciji hiljada učenika iz celog sveta. Nema predmeta iz kojeg se nije takmičio. Sve njegove uspehe, teško je nabrojati. Samo u ovoj godini bio je najbolji na svetu iz geografije na Svetskoj konfernciji mladih naučnika u Indoneziji. Nije imao konkurenciju ni na Stemko naučnoj olimpijadi u Singapuru. U Srbiju se vratio sa zlatnom medaljom iz biologije, srebrom iz matematike, hemije i fizike. Prošle godine bio je drugi na svetu u javnom nastupu na engleskom jeziku u Šangaju. Zove se Strahinja Trivković, maturant je Treće beogradske gimnazije, kandidat za Svetosavsku nagradu i polaznik Centra za talente "Nikola Tesla".

Foto: N. Skenderija

U razgovoru za "Večernje novosti" ovaj svestrani mladić otkriva "tajnu" uspeha. Kaže da je najbitnija želja i organizacija vremena. Nije "rob" knjige, jer mu ogromno predznanje, daje za pravo da ponekad i odmori. Uči redovno, ali ne satima. Tek toliko da utvrdi ono što je zapamtio na času. Zahvaljujući brojnim takmičenjima na kojima je učestvovao, najviše kao polaznik Centra za talente "Nikola Tesla, Strahinja je obišao planetu. Upoznao je vršnjake iz celog sveta i saznao koliko su oni cenjeni i povlašćeni u svojim državama, dok naši đaci muku muče da skupe novac za kotizaciju i avionske karte.

- U državama jugositočne Azije, zapadne pa čak i istočne Evorpi, recimo Rumuniji, iza jednog takmičara stoji njegova srednja škola, fakulteti koji su specijalizovani za te oblasti, a od države se dobija finansijska pomoć i podsticaj za dalji rad - priča Strahinja. - To se najviše vidi na Svetskoj geografskoj olimpijadi, gde učesnici iz drugih država imaju apsolutno sve obezbeđeno, od materijala za učenje do različite opreme koja im pomaže u radu. Kod nas, Ministarstvo prosvete neće da finansira takmičenja koja nisu u njihovm programu. Za ona odobrena daju deo novca, pošto postoji limit. Sve ostalo je o trošku takmičara.

On navodi da je prethodnih godina bilo učenika, koji su deo troškova platili od svog novca, ali im to nije refundirano. Stoga je, ističe Strahinja, bitno da ministarstvo i vlast vidi ove priče o nama i počne da ulaže novac i resurse.

- Imamo stotine medalja godišnje, takmičmo se sa decom koja faktički imaju sve na tacni. Oni se trude, ali im je mnogo olakšano. Mi osvajamo zlata, srebra, bronze među hiljadama njih iako često moramo da krećemo od nule i da se za svaki korak sami pobrinemo - navodi naš sagovornik.

Iako je bio đak genracije u osnovnoj školi, a i u svedočanstvima su sve petice i predložen je za đaka generacije i u Trećoj beogradskoj gimnaziji, Strahinja ističe da u školstvu ima puno rupa. To se posebno odnosi na nastavne planove i programe.

- Pozitivna strana našeg obrazovnog sistema je što mi znamo mnogo toga - smatra Strahinja. - Kada smo bili u Indoneziji, razgovarali smo o geografiji, istoriji njihovih država i uvideli koliko oni toga ne znaju. Jer, njihovi nastavni programi ne idu u širinu. Smatram da je to dobra stvar, a sa druge strane i loša. Mi imamo od 15 do 17 predmeta u gimnazijama. To je ogroman broj, pri tom svaki profesor vrednuje svoj predmet maksimalno. U međunarodnom sistemu, učenici se maksimalno fokusiraju na ono što vole, žele i lako nauče, a sve ostale stvari su im izborne.

Foto: Фото: Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Strahinja smatra kad bi bilo manje predmeta, oni koji bi želeli da nauče više bi svakako čitali sa strane. Međutim, u sadašnjem obrazovnom sistemu to je nemoguće, upravo da bi ispoštavali plan i program. Ceo sistem je fokusiran na nastavni plan i program i reprodukciju istog, a ne na sticanje funkcionalnog znanja. To je i jedan od razloga što će upisati studije u Sjedinnjenim američkim državama, ali planira da se vrati u Srbiju.

- Zbog uspeha koji sam ostvario otvorila su mi se vrata najprestižnijih svetskih univerziteta - priča Strahia. - Upoznao sam i neke njihove profesore, koji su bili u žiriju na međunarodnim takmičenjima. Planiram da upišem ekonomiju na univerzitetima u Pensilvaniji ili Čikagu. Želim da budem lider inovacija u veštačkoj inteligenicji i održivom razvoju, budući da se bavim istrtaživanjima iz tih oblasti.

O putu preko okeana mu je i sada teško da priča. Priznaje da će mu najviše nedostajati porodica, pre svih mlađa sestra koja završava osmi razred. Neće biti tu, kaže, kada u trenutku kada će joj biti najviše potreban.

- Živimo u prilično izazovnim danima, a nepredviđene situacije mogu u trenutku da promene planove. Ali, bitno je da nas to ne obeshrabri. Jer, ima mladih koje pogodi situacija u privatnom životu ili nešto što se dešava u društvu, pa izgube smisao. Veoma je bitno da ostanu čvrsti u željama i ciljevima. u eri nekog laganog zadovoljstva na društvenim mrežama možemo da se zarobimo u sve to. Zbog toga je bitno da ostanemo konkretni u svojim planovima i ciljevima - poručuje Strahinja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije