SOROŠEVA EPOHA ĆE UTIHNUTI SA TRAMPOM: Dr Vladimir Dimitrijević uveren u poraz američke neoliberalne politike

ITALIJANSKA premijerka Đorđa Meloni je prošle nedelje pokazala lojalnost milijarderu Ilonu Masku, bliskom saradniku Donalda Trampa, saopštenjem da je saglasna sa njim "da se američki finansijer i filantrop Džordž Soroš meša u unutrašnja pitanja drugih država".

Foto: Printskrin, Vikipedija

 Tako je političarka poznata po oštrom jeziku pokazala da dosledno poštuje tradiciju latinskog udvorištva, ali i da je i dalje vrlo oprezna kada govori o berzanskom špekulantu i "dobrotvoru čovečanstva" koji može da zapljusne Italiju novim talasom migranata ili da joj uzdrma ekonomiju, kao što je svojevremeno učinio Velikoj Britaniji, Maleziji, Francuskoj, Hrvatskoj, Poljskoj, Rusiji...

- Soroš se sasvim uklapa u priču o krvoločnim humanitarcima, rešenim da stanovništvo sveta svedu na "zlatnu milijardu". Nije to samo zbog para. Pare im ne znače ništa ako nemaju moć da određuju sudbinu čovečanstva. Njegov drugar i sunarodnik Morton Abramovic hvali ga kao sjajnog ekscentrika, koji je jedini čovek u Americi sposoban da ima uspešnu sopstvenu spoljnu politiku. Stroub Talbot, omiljeni Klintonov saradnik, rekao je da Soroševa spoljna politika nije istovetna politici SAD, ali da je "vrlo kompatibilna". Osnovna ideja Soroševog "humanizma", tzv. otvoreno društvo, svodi se na nametanje globalističkih načela ekonomije i meltingpot - razaranje lokalnih kultura, pod izgovorom multikulturalizma - kaže profesor i pisac dr Vladimir Dimitrijević.

Foto Tanjug

On bi mogao da ponese titulu kritičkog biografa ovog berzanskog mešetara jer je uporno pisao o njegovim mračnim poslovima, zbog čega su ga stigmatizovali kao "teoretičara zavere" takozvani drugosrbijanci finansirani iz nekog od Soroševih fondova. Poraz američke neoliberalne politike oličene u Demokratskoj stranci promenio je narativ o Sorošu i u SAD, pa se ispostavilo da teorije zavere nema, ali da njegova postoji. Time su istorijsku potvrdu dobili Dimitrijevićevi tekstovi objedinjeni u nedavno objavljenoj knjizi "Druga Srbija za početnike".

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Ko je čovek koga nazivaju Golemom modernog kapitalizma? Rođen je 1930. u Budimpešti kao Đerđ Švarc. Njegov otac, učitelj esperanta, promenio je porodično prezime u Soroš. Kao tinejdžer, ovaj mađarski Jevrejin radio je, u svojoj otadžbini, pod dirigentskom palicom nacističkog generala Kurta Behera, zapovednika tzv. Ekonomskog odeljenja komande SS. Popisivao je imovinu opljačkanih i pobijenih mađarskih Jevreja - navodi dr Dimitrijević.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Preciziranje delatnosti u kojima je učestvovao Soroš dao je Ben Heht u knjizi "Perfidnost".

- Esesovski ekonomisti su se, po Hehtu, bavili vađenjem zlatnih zuba mrtvih Jevreja, šišanjem Jevrejki čija se kosa u balama prevozila u Nemačku za industriju kozmetike i mode, pravljenjem sapuna od jevrejskog sala, mučenjem Jevreja s ciljem da odaju gde im je novac. Mladi Soroš je bio tu negde. Nije bio dželat, ali je učestvovao u ovom strašnom procesu. Soroševa familija pripadala je jevrejskoj bogataškoj eliti u Mađarskoj - zato su i preživeli. Aleksej Ščerbatov, bivši pripadnik američke vojne kontraobaveštajne službe, svedočio je da je prvi Đerđov ortak bio njegov sunarodnik i zemljak, koji se u Belgiji bavio prodajom dragulja koje su nacisti oduzeli mađarskim Jevrejima - navodi dr Dimitrijević.

On navodi da je Đerđ Soroš posle uspostavljanja komunističkog režima napustio Mađarsku i došao u Englesku gde se školovao u prestižnoj Londonskoj školi ekonomije, u kojoj je upoznao filosofa Karla Popera, teoretičara "otvorenog društva".

- Zatim prelazi u SAD, gde 1969. osniva Kvantum fond, čiji je cilj učešće u berzanskim špekulacijama većeg obima. Uoči raspada istočnog bloka Soroš finansira disidentske pokrete - "Solidarnost" u Poljskoj i "Povelju 77" Vaclava Havela u Čehoslovačkoj. Godine 1991. osniva Institut za otvoreno društvo i finansira "demokratske promene" širom Istoka, od Srbije do Rusije i Gruzije. Tvrdi se da je u pedesetak zemalja, u kojima se borio za "otvoreno društvo", uložio oko pet milijardi dolara - navodi dr Dimitrijević.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Kao berzanski špekulant Soroš je postizao izuzetne uspehe: 1992. godine špekulisao je oko britanske funte i zaradio preko milijardu dolara, a u medijima se pominjao kao "čovek koji je slomio Banku Engleske".

- Od kada mu je početni kapital "pozajmio" Džordž Karlvaj, desna ruka britanskog barona Edmonda de Roštilda i saradnik kontroverznog narko-trgovca Roberta Veskoa, Soroš se bavi svim i svačim: od razaranja nacionalnih valuta, preko propagiranja eutanazije, do finansiranja međunarodnih kampanja za legalizaciju droge. Njegove manipulacije oko tajlandske valute, bata, dovele su do velike azijske ekonomske krize 1997, a kad je upitan za haos koji je izazvao Soroš je odgovorio: "Kao čoveka koji učestvuje na tržištu, ne moraju me se ticati posledice mojih akcija" - navodi dr Dimitrijević.

Foto: Printskrin, Vikipedija

On ukazuje da je po Soroševoj doktrini "zatvoreno" svako društvo koje hoće da se zaštiti od pljačke koju pod vidom globalizacije sprovode multinacionalne kompanije.

- Zato takvo društvo treba "otvoriti", milom ili silom. Soroš se opredelio za "milom", mada ne isključuje i "silom", ako treba, pa kaže: "NATO mora da se pretvori u instrument zaštite vrednosti i principa otvorenog društva, ne samo u okviru svojih granica, već i van njih". On kaže i: "Kad fondacije mogu da sarađuju sa vlašću, efikasnije su, njihov rad je potrebniji i cenjeniji jer nude alternativne izvore prihoda za građansko društvo". Godine 2002. Toni Bler i Soroš osnovali su Institut za transparentnost industrije sirovina. Cilj je, navodno, da korumpirane vlasti, pre svega u zemljama tzv. trećeg sveta, ne budu u mogućnosti da pljačkaju nacionalna bogatstva i time ugrožavaju siromašno stanovništvo. Bler je na Samitu UN septembra 2005. rekao: "Države nemaju pravo da rade šta hoće u okviru svojih granica, nego mi, u ime čovečanstva, imamo zajedničku dužnost da štitimo narode...". Tako je, u knjizi "Velika šahovska tabla" Zbignjev Bžežinski "brinuo o Sibiru, tvrdeći da je Sibir dobro celog čovečanstva, a ne samo Rusije" - navodi dr Dimitrijević.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Dragocene sirovine su, ukazuje on, pravi razlog zbog koga je Soroš intenzivno podupirao "nezavisno Kosovo".

- Soroš se od početka zalagao za otcepljenje Kosova od Srbije. Jedan od ključnih razloga je njegova namera da kompleks rudnika "Trepča" kupi za 50 miliona dolara - to jest, dobije ga na poklon, upakovanog u priču o "otvorenom društvu". Još 2003. je govorio: "EU treba da počne proces kojim bi se rešio status Kosova. Ovaj proces treba da bude okončan priznavanjem kosovske nezavisnosti...". Iste, 2003, u proleće, Soroš je došao u Beograd i izjavio: "Moj predlog o budućnosti Kosova nije uperen protiv Srbije, već govori o mogućem bržem putu njenog priključenja EU. A trenutak je odličan: Srbija je zadobila međunarodne simpatije svojim odlučnim akcijama nakon pogibije Zorana Đinđića... Verujem, istovremeno, da ne postoji mogućnost da Kosovo ostane deo Srbije". Soroš je tražio od Evrope da "ohrabri" Balkance kako bi mogli da izdrže na putu "mukotrpnih, ali nužnih" reformi; tražio je i reviziju Ustava Bosne i Hercegovine radi "veće efikasnosti", to jest, centralizacije čiji je cilj ukidanje Dejtonskog sporazuma - dodaje dr Dimitrijević.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Foto: Printskrin, Vikipedija

Lažni papiri i identiteti

PROF. Dimitrijević podseća da je u emisiji na Wnwt/Thirteen TV 15. aprila 1993. Soroš pričao o mladosti i načinu na koji ga je spasao njegov otac, bogataš Tivador Soroš.

- Kad su Nemci ušli, on je rekao: "Ovo je bezakona okupacija. Normalna pravila ne važe". Sredio je da svi dobijemo lažne papire, svi smo imali drugačije identitete. Mene je usvojio neki činovnik ministarstva poljoprivrede, čiji je posao bio da oduzima imovinu Jevrejima, tako da sam ja išao s njim i oduzimali smo veliku imovinu - pričao je Soroš.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije