MISTERIJA "SEFA 555" : Najduži ostavinski postupak u Srbiji - Hoće li biti otkriven naslednik Titovog bogatstva?

NAJDUŽI ostavinski postupak u Srbiji, koji traje punu 41 godinu, ušao je u završnu fazu i mogao bi u dogledno vreme da bude okončan. Reč je o postupku o ostavštini nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, koji se trenutno nalazi po zahtevu za reviziju pred Vrhovnim sudom.

Bračni par u vinariji na Vangi, Foto Arhiv "Novosti" i "Borbe"

Od konačne odluke ovog suda zavisiće i sudbina "sefa 555", takozvanog Titovog sefa, u Narodnoj banci Srbije, koji je pompezno otvoren 2013. godine, popisan, a onda zatvoren i svi su na njega zaboravili.

- Predmet nije rešen, primljen je u Vrhovni sud 5. novembra 2024. godine (Rev 22197/24 ) i u radu je. Sudija izvestilac je Zoran Hadžić - dopisom su nam potvrdili iz Vrhovnog suda.

Da se ostavinski predmet nalazi na "toj adresi" i da se o njemu odlučuje po vanrednom pravnom leku, potvrdila nam je i advokat Zlatice Broz, Violeta Kočić Mitaček:

- Nadam se da ćemo uskoro dobiti odluku suda, jer je predmet većan pre mesec dana. Sudbina kompletne imovine, kao i "sefa 555", nasledicima nije poznata.

Foto: Tanjug

U famoznom sefu i dalje se čuva 11 džakova sa dragocenostima od kojih je većina, kako se ispostavilo kada ga je otvorila specijalna komisija tadašnjeg predsednika Srbije, na čelu sa sada pokojnim prof. Oliverom Antićem, nekada pripadala dinastiji Karađorđević. U pitanju su predmeti primljeni u Narodnu banku 14. maja 1982. godine, koje je posle Titove smrti Predsedništvo SFRJ popisalo i prikupilo u Belom dvoru. Među njima je 2.633 zlatnika, zlato u polugama i prahu ukupne težine 29,366 kilograma, 149 predmeta od zlata, brilijanata i dijamanata, odlikovanja, srebrno posuđe sa i bez pozlate - 18 kompleta, značke, numizmatička kolekcija... Popisano je i 26.219 američkih dolara, 36.000 nemačkih maraka i 2.200 danskih kruna.

Da li će ovo blago ostati vlasništvo države ili će dobiti drugog titulara zavisi ne samo od odluke Vrhovnog suda, već i od odluke Agencije za restituciju, pošto su naslednici Karađorđevića tražili u postupku restitucije i pokretnosti iz "sefa 555", koje su pripadale njihovim precima. Kako nam je potvrđeno u Agenciji, o tom zahtevu se još nije odlučivalo.

Inače, ostavinsku raspravu o Titovoj zaostavštini pokrenuo je još 1983. Titov sin Žarko. Kao naslednici danas se vode sin Miša, kao i unuci (deca pokojnog Žarka) Joška, Zlatica, Svetlana i Edvard Broz, ali i naslednici Titove udovice Jovanke.

Foto: Tanjug

Sud je 1989. godine doneo rešenje o podeli imovine, koje je Jovanka Broz osporila, a kada je Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su imovina Josipa Broza proglašen neustavnim, 2002. godine, pokrenut je novi proces i utvrđivanje šta je sve pripadalo predsedniku SFRJ. Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je potom, 2015. godine, kao neosnovan predlog Titovih naslednika za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja o raspodeli imovine. Po njima, ostavinski postupak za podelu Brozove imovine pravosnažno je okončan pred nekadašnjim Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu još 1991.

Jedino što su Brozovi dobili jesu autorska prava, koja su podeljena između Titove udovice i njegovih sinova. Sve ostalo pripalo je državi: plakete, štafete, arhivska građa, pokloni, trofeji, umetnička i dela primenjene umetnosti, kulturna dobra koja se nalaze u Muzeju istorije Jugoslavije...

Pošto su Brozovi izgubili i drugostepeni, žalbeni postupak, pokrenuta je revizija pred Vrhovnim sudom.

- Mi smo jedina porodica za koju zakon ne važi, pa nismo uspeli da dobijemo čak ni dedina odlikovanja, koja ukazom pripadaju naslednicima - kaže Titov unuk i imenjak Josip Joška Broz za "Novosti". - Ništa nismo dobili, dok su drugi kupili stvari sa Belog dvora kako su stigli. Ja sam morao da otkupim dedine čaše i jedan komplet šolja od češkog porcelana. Znam da su šoljice korišćene u Belom dvoru, jer ih ima pet, a šestu sam upravo ja razbio 1979. To je iz dvora izneo rođak ađutanta - kaže Joška Broz.

Njegov pravni zastupnik Goran Petronijević potvrđuje da ni Žarko za života nije uspeo da dobije dve uniforme, a samo to je tražio za uspomenu na oca.

- Sve što je 2013. nađeno u "sefu 555" popisano je u manjkavom postupku, bez odluke suda i prisustva bilo koga iz suda ili naslednika. Sud je morao da naloži otvaranje tog depozita i prisustvuje mu. Tito nije izneo nikakvo bogatstvo van zemlje, nije imao nekretnine na svoje ime, nepokretnosti koje je dobijao u inostranstvu poklanjao je našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Sve je ostavio narodu, a sada njegovi potomci ne mogu da naslede baš ništa - kaže Petronijević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije