TRAMP BI MOGAO UKINUTI UREDBU O SANKCIJAMA NIS: Intervju - Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona

STAVLjANjE van snage uredaba predsednika Džozefa Bajdena biće jedan od prvih poteza novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa po povratku u Belu kuću, uz bolju zaštita granica i deportaciju ilegalnih migranata.

Foto Z. Jovanović

Očekujem da će od prvog dana da zaštiti firme iz oblasti energetike, značajne za ekonomiju i krene sa osposobljavanjem naftovoda iz Kanade. Počeće i drastično smenjenje broja zaposlenih u saveznoj administraciji, uz reviziju poreza, njegovim smanjenjem.

Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić ovako, u razgovoru za "Novosti", sumira prve poteze novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, posle sutrašnje inauguracije na Kapitolu, u Vašingtonu. Koncentrisanjem na unutrašnje "boljke" Amerikanaca koji su većinski dali poverenje ne samo Trampu, već i njegovoj Republikanskoj stranci koja kontroliše oba doma Kongresa, on demonstrira prve korake na obećanom putu da "učini ponovo Ameriku velikom". No, Tramp je obećao i susret sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom za brzo pronalaženje mirovnog rešenja za rat u Ukrajini, a Beograd je jedna od prestonica koje su ponudile gostoprimstvo dvojici lidera.

- Nije nerealno da Beograd bude domaćin Putinu i Trampu, s obzirom na to da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, i da, istovremeno, ima dobru saradnju sa SAD. Ali, mislim da će izbor biti težak, s obzirom na to da i drugi lobiraju da budu domaćini, od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, preko Švajcarske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, do Katara. Ipak, ne mislim da će do susreta brzo doći, jer do kraja januara Tramp mora da pokrene administraciju, februar i mart biće ispunjeni prioritetima na unutrašnjem planu, jer Trampova ambicija je da ojača MAGA za naredne decenije, zbog čega je i odabrao mladog potpredsednika Džej-Di Vensa.

Foto D. Pozderović

Da li zato njegov bivši savetnik Stiv Benon najavljuje "dane grmljavine"?

- Zbog tih promena Tramp je žurio sa primirjem u Gazi, jer bi mu rad na tome oduzeo na samom početku mnogo vremena. Novi državni sekretar Marko Rubio tokom saslušanja u Kongresu je kritikovao globalistički sistem kao arhitektu dosadašnjeg poretka. To najavljuje nove planove, posebno institucionalizovanjem spoljnih prihoda, uvođenjem tarifa ne samo Kini, već i Evropi, za koju smatra da koristi SAD. Odmah po ulasku u Belu kuću Tramp najavljuje povlačenje iz Pariskog sporazuma, što znači konfrontaciju sa EU.

On najavljuje i smanjenje finansijske podrške za Ukrajinu, pa će Evropa morati da pronađe sredstva, što će takođe biti izvor napetosti, tim pre što je Tramp tražio i da članice NATO izdvajaju pet procenata BDP za odbranu. Poljska se slaže, ali za ostale je to neprihvatljivo. S druge strane, Tramp najavljuje veću podršku Izraelu, što je za dobar deo zemalja EU, koje slede priznanje Palestine, neprihvatljivo.

Prethodna administracija je otežala poteze Trampu, uvodeći nove sankcije kompanijama povezanim sa ruskim ene regentima, uključujući NIS. Da li očekujete da bi Tramp mogao da preokrene Bajdenovu uredbu?

- Postoje dva izvora pritiska da se ukine taj deo sankcija. Prvi je unutrašnji, u SAD, jer sam Bajden je rekao da će se sankcije osetiti na cenama nafte, što utiče i na izdvajanja za grejanje usred zime, ali i na posledična poskupljenja svega ostalog. Postoji presija da život mora da pojeftini. S druge strane, Tramp je obećao rešenje za rat u Ukrajini, što podrazumeva i ukidanje sankcija. Optimalno, sankcije ne mogu opstati i očekujem da se relativno brzo reši to pitanje. Tramp može jednostavno da ih ukine, posebno one koje se tiču nacionalne bezbednosti, a ova je jedna od takvih. Pitanja od nacionalnog interesa predsednik po Ustavu ima ovlašćenja da reši.

Kina je jedan od prioriteta na spoljnopolitičkom planu. Da li očekujete novo zatezanje u odnosima dva vodeća ekonomska rivala i kako će se to odraziti na Evropu, uključujući Srbiju?

- Interesantno je da Bajden nije ukinuo sve tarife koje je Tramp u prvom mandatu uveo Kini. Očekuje se da će brzo ući u tarifni rat sa Kinom, ali kako bi, zapravo, otvorio pregovore sa Pekingom. Krene sa ekstremnim izjavama i pretnjama, a onda čeka odgovor i - dogovor. To Peking dobro razume. Evropska unija trpi posledice, jer Tramp ima više karata u rukama od Brisela, ali Srbija je u boljoj poziciji, što se toga tiče, jer nije članica EU.

Foto AP Photo/Alex Brandon

U mnogim delovima sveta, uključujući i KiM, bliski saradnici bivše administracije preduzeli su akcije pre dolaska nove. Da li bi Tramp mogao da donese promene i u odnosu na srpsku pokrajinu?

- Taj deo sveta neće biti prioritet nove administracije, ali već u prethodnom mandatu Trampa došlo je do nekih pomeranja. Dolaskom Ričarda Grenela Beograd je postao glavni partner SAD na Zapadnom Balkanu. Priština je izgubila status miljenika, a ni susedima Srbije to nije odgovaralo. Srbija je sada u još boljoj poziciji, pošto je Grenel dobio važno mesto u novoj administraciji, zadužen za krizna područja. Vlasti u Prištini se nadaju da se neće odmah baviti ovim delom sveta, pa žure s takozvanim mekim etničkim čišćenjem u pokrajini. Ako se Grenel uključi, to će biti siguran znak da se momentum seli u Beograd. Stvari se menjaju u korist Srbije i Republike Srpske. Grenel se može pojaviti u ovom "kriznom području" i stvari se mogu ubrzati, menjajući balans snaga u pregovorima. U prvom mandatu Trampa već su se pojavile ideje o podeli teritorija u Savetu za nacionalnu bezbednost, tako da ne bi bilo iznenađenje da se otvori pitanje promene granica na Zapadnom Balanu.

Da li to znači da bi mogao da popusti i pritisak na RS?

- Definitivno, da, posebno s obzirom na to da je mađarski premijer Viktor Orban, koji je prijatelj RS i Srbije, a ujedno je važan Trampov partner u Evropi, pomogao Srpskoj, dok je Bajden gušio. Može se očekivati pozitivan odnos Trampa prema RS i Srbiji, jer su one jedine u Evropi sve vreme zagovarale mir u Ukrajini, dok se EU zalagala, zapravo, za nastavak rata. Dolaskom Trampa ta priča o miru postaje ključna, čime se smanjuje i pritisak EU na Srbiju i RS.

Tramp sada preti Grenlandu, Panami i Kanadi da će u pohodu na osvajanje ovih teritorija upotrebiti, ako treba, i silu. Šta očekujete u vezi s tim?

- Tramp se, zapravo, pozicionira u duhu dobrog biznismena. On želi da proširi američko vojno prisustvo na Grenladnu, kao i korišćenje ruda i daje zastrašujuće izjave. Danska je spremna da učini sve da do toga ne dođe, i već se nazire prostor da Tramp dobije ono što želi. Sličnu poziciju je zauzeo i prema Kanadi i Meksiku, od kojih želi ustupke za poljoprivredu i auto-industriju, kao i prema Panami, gde u stvari traži da mu se smanje, više nego Kini, troškovi za tranzit, hoće manje da plaća.

Foto Z. Jovanović

Trampova kampanja bila je praćena i pokušajima fizičke likvidacije. Sada obaveštajne službe procenjuju da ni dan inauguracije nije bezbedan od takvih pretnji.

- Svakom predsedniku SAD je život ugrožen, jer postoje uvek "usamljeni vukovi" spremni na najdrastičnije akcije. Bilo je pokušaja atentata na Regana, kao i na Kartera, čak dva puta. Tramp je već tokom kampanje preživeo pokušaje atentata, pa je briga veća. Ipak, smatram da je sada manji rizik za njegov život, jer više nema zapaljive retorike kojom se on nazivao fašistom ili novim Hitlerom, što je bio podsticaj za potencijalne atentore. Sada, posle ubedljive pobede, došlo je do otrežnjenja, prihvatili su ga i predsednici Bajden i Obama, mediji su mu naklonjeniji, tako da su napetosti opale.

Šta sada predstavlja glavne pretnje Trampu?

- Kao glavnu pretnju vidim razočaranje glasača, zbog promene njegovih stavova, što je već učinio kada je, po savetu Ilona Maska, obećao više radnih viza za strane IT stručnjake, čime je prekršio predizborno obećanje da neće primati inostranu radnu snagu koja oduzima poslove Amerikancima. Ako bi učinio još sličnih poteza mogao bi da razočara sledbenike MAGA pokreta i otvori prostor demokratama u Predstavničkom domu, gde ima tesnu većinu, da ga ometaju. Drugu opasnost vidim u takozvanoj dubokoj državi, gde ima još onih koji bi mogli namerno da naprave incident u Ukrajini, Rusiji, i sabotiraju ga, primoraju da ide u eskalaciju sa Moskvom i NATO, umesto ka miru.

Bliski Trampov saradnik, milijarder Ilon Mask, otvoreno se zalaže za promene pojedinih vlada u Evropi. Da li i EU sa Trampom kreće novim putem?

- U Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Holandiji desničari imaju momentum, što je izraz nezadovoljnih građana. Globalistički sledbenici su pokazali nesposobnost u vreme teške ekonomske situacije i rata u Ukrajini. Sam Tramp je ranije podržavao Nejdžela Faraža i Viktora Orbana, sad više ne mora, Mask to čini.

U NATO se pojavljuje nelagoda zbog povratka Trampa. Da li će doći do nekih promena, kočnica u širenju ovog vojnog saveza?

- Jasno je da, osim Poljske i baltičkih zemalja, u NATO nema raspoloženja da Ukrajina postane članica Alijanse, a upravo zbog ovog pitanja imamo rat. Već generalni sekretar Mark Rute plaši članice da će, ako ne povećaju izdvajanja za odbranu, biti rata, poručujući: "Spremite se, ili svi počnite da učite ruski". Evropa se, stoga, prvi put ozbiljno suočava sa situacijom da izgradi sopstvenu bezbednost. Dolazak Trampa i njegovog tima to potencira, ali i imenovanje komesara za odbranu u EU. Šanse da SAD napuste NATO su male, pa će ovaj mehanizam delovati paralelno sa Alijansom, konkretno sa Amerikom, u situaciji kada Evropa nema ni dovoljno ljudstva za odbranu, a ni municije, jer je poslala Ukrajini. Moraće sama da pronađe rešenje za to.

Odmazda zbog sudskih procesa

Da li se očekuje Trampova odmazda za beskrajne sudske procese i progone koje je trpeo od prvog mandata sve do sada?

- Čak i da on to ne namerava, sada kada je Tramp pobedio, ljudi oko njega su potpuno uvereni da je pokraden na prethodnim izborima i veruju da je bio u pravu. Čak i ova poslednja osuda, iako izrečena bez kazne, puna je mana, i predstavlja pritisak na njega. Očekujem da će ti ljudi zahtevati sudske procese za sve ono što je Trampu učinjeno, da će tražiti odgovore zbog politizacije pravnog sistema i izbora.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije