PREKIDOM KOMUNIKACIJE IZBEGAVAJU DA SE MIRNIM, DEMOKRATSKIM PUTEM DOĐE DO REŠENJA: Intervju - Prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice

SEDAM dana pošto je predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić uputio predlog za razgovor studentima Filozofskog fakulteta koji su prošle nedelje usred Svetosavskog programa došli u Maticu da prirede performans i poremete svečanost, odgovor je stigao juče i to - negativan.

Foto D. Dozet

Takozvani plenum Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u odgovoru se ne izvinjava što su njegovi aktivisti načinili nered na Matičinoj Svetosavskoj svečanosti, ali istovremeno ističe "da više nema nameru da razgovara sa predsednikom Matice srpske", najstarije institucije srpske nauke i kulture.

- Oni dakle neće da razgovaraju sa čovekom koji je spreman da ih sasluša, pa da im čak postane saborac ukoliko ideje i delovanje budu vodili ka demokratizaciji srpskog društva i ka stabilnom institucionalnom rešenju problema na koji ukazuju. Kao i mnogi drugi, misleći ljudi, ja im blanko poverenje ne mogu dati, ali me oni mogu ubediti da su im namere i postupci konstruktivni i pozitivni. Prekidom komunikacije oni očigledno izbegavaju da se mirnim, demokratskim putem dođe do rešenja - kaže prof. Stanić, naglašavajući da odbijanje dijaloga nikako nije dobar put a da slutnje tako postaju veoma, veoma mračne.

Da li je, posle tromesečnih blokada mostova, fakulteta, škola i drugih ustanova, krajnji čas da razgovori započnu?

- Blokada koja jako dugo traje je društveno i politički izuzetno opasna ideja. Shvatam da je nekim mladima sve to izuzetno privlačno: igra, zabava, kolektivni zanosi, simulakrumi istorijskih događaja - sve je to privlačno u meri koja se učesnicima prikazuje kao istinsko društvo spektakla, a u kojem bi mnogi mladi želeli trajno da žive. Nemojmo zaboraviti: ovu studentsku pobunu izvodi generacija koja je proizvod ozbiljnog pada univerzitetskog standarda, a taj pad je izazvan iskušenjima doba tranzicije, nekim štetnim aspektima Bolonjske reforme, radom u doba korone, ugroženošću redovne nastave, kao i opštim urušavanjem kulture knjige i prelaskom na kulturu kompjutera.

Foto D. Dozet

U kakvom krajnjem ishodu bi pobuna zaista imala puni smisao?

- Studentska pobuna ima smisla samo ako dođe do duhovne obnove, do izvesnih strukturnih promena u društvu i do unapređenja društvene dinamike. Od ponašanja studenata u blokadi u dobroj meri će zavisiti da li će društvo krenuti ka unapređenju ili ka propasti, da li će to činiti brže ili sporije. Ukoliko blokade budu predugo trajale, doći će do opasnog društvenog urušavanja, a posle toga će morati da uslede ozbiljni razgovori koji bi doveli do trajnih rešenja. Ja još uvek ne vidim spremnost učesnika ovog društva spektakla da se posvete ozbiljnim zadacima i rešenjima.

Kakve odgovore na ovu krizu bi naredni dani mogli da donesu?

- U budućim danima doći će spontano do odgovora na veliko pitanje: jesu li studenti pokrenuli nešto novo od trajnog značaja ili će se pokazati da su ostali na nivou igara i zabave. Ja bih voleo da smognu snage, pa da unutar jednog šireg pokreta ostvare neki od ciljeva koje su postavili. Da bi to učinili, ciljevi moraju biti javno iskazani. Tek tada biću spreman da kažem šta o ovom pokretu mislim.

Foto Printskrin Youtube

Postoji li racionalno objašnjenje zašto su program Svetosavske svečanosti, ne pitajući za dozvolu da se obrate skupu, prekinuli pod izgovorom da pročitaju jednu vašu pesmu koju ste kao student objavili 1981. godine?

- Studenti i ja uvek možemo razgovarati kako o mojoj poeziji, tako i o onom što oni imaju mene da pitaju ili da mi zamere. Ja i te kako imam razumevanja za performanse, ali ne mislim da ih treba održavati tamo gde ljudi ne žele da ih čuju. Ako neko insistira da se publici nametne performansom, onda je on samo jedan artistički nasilnik, gnjavator, neuspešni provokator. Ja ne želim takav da budem, ali očekujem da me studenti pozovu na fakultet koji su okupirali, pa da pokušamo razgovor. Ne vidim što ne bismo probali, pa da vidimo možemo li izbiti na stranu koja rešava neke probleme koji ih muče.

Zna li se ko su ljudi koji su gurali studente, jer bilo je očigledno da nije reč o redovnim ili barem povremenim posetiocima svečanosti koje Matica priređuje?

- U Matici srpskoj ulaz je slobodan, pa često dođu i ljudi koji nisu redovni posetioci. To nije bilo nikakvo Matičino obezbeđenje jer mi nemamo takvu službu, nismo nikoga angažovali za takve poslove. U svakom slučaju, ovi ljudi nisu isterali studente. Umirili smo uzavrelu atmosferu, a nadam se da se ovako nešto više nikada neće ponoviti. Ipak ostaje tužan utisak zbog ovih scena nasilja. U Matici uvek ima različitih stavova i mišljenja, ali o svemu se može razgovarati mirno i argumentovano. Politička i partijska opredeljenja članova Matice srpske moraju biti ostavljena na ulazu u našu ustanovu, pa u Maticu treba ući kao u crkvu: sa stalnom pomišlju na nešto lepše i više od naše svakodnevice. Mislim da nas, usred ovakve uzavrelosti, s nebeskih eona Sveti Sava posmatra prekorno i s negodovanjem.

Foto D. Dozet

Imate li poruku za svoje bivše kolege na Filozofskom i ostalim fakultetima, koji su deo famoznog plenuma ili pak ćute u ovom dramatičnom trenutku po našu zemlju i narod?

- Ne bih komentarisao njihove forme organizovanja. Mene prvenstveno zanima da prepoznam da li ti mladi ljudi imaju potencijala za nešto konstruktivno u društvenom razvoju ili se pak sve završava na radosti performansa. Odgovore na ova pitanja će morati da daju sami studenti, ali oni će to moći da artikulišu samo uz pomoć starijih.

Ne sumnjam da oni već imaju svoj krug savetnika i ljudi za dijalog, ali će u jednom trenutku morati da izađu iz ilegale i da se predstave javnosti.

Foto N. Karlić

Da li će svi zaposleni u Matici, bez obzira na to što, kako kako su naveli u saopštenju posle incidenta, veći deo njih podržava studente, uspeti da ostanu verni ciljevima srpske sabornosti koje su ugledni Srbi utemeljili 1826. godine ?

- Kolektiv zaposlenih u Matici srpskoj je podeljen kao što je to i celo društvo. Same razlike nisu problem po sebi, već su problem ljudi koji ne umeju mirno, u demokratskoj atmosferi da žive sa tim razlikama. Predsedništvo ili Upravni odbor Matice srpske su takođe skupovi ljudi koji misle na različite načine, ali mi uspešno nalazimo konsenzus oko onih stvari koje su od najvećeg značaja ne samo za Maticu nego i za srpsku kulturu u celini. Možete samo zamisliti kako stoje stvari sa članovima Matice srpske, a njih ima oko 3.500. Ukoliko znamo šta je demokratija, ukoliko se ponašamo po demokratskim normama, ukoliko poštujemo privatnost drugih ljudi, onda sve to može da funkcioniše u miru i bez svađa. Ali bismo ipak svi morali znati da je raditi u Matici privilegija prvog reda, te da moramo paziti dobro šta govorimo kako ne bismo naružili svoju ustanovu. Postoji stara izreka da je pamet svakako najbolje raspoređena stvar na svetu: svi misle da je imaju dovoljno! Ta činjenica samozadovoljstva ljudi i odsustva samorefleksije često problem demokratije u nekom društvu čini znatno složenijim nego što bi trebalo da bude.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije