GENOCID IZMIŠLJEN U HAGU JE NAJVEĆI TRIJUMF PROPAGANDE: Kako je bez valjanih dokaza izrečeno 47 presuda Srbima

ZLONAMERNA propagandna priča Srbima kao "divljacima", "rođenim prevratnicima i atentatorima", "remetilačkom faktoru" stvorena na Habsburškom dvoru početkom 19.veka, preuzimana je i korišćena u zapadnim imperijama, od britanske, preko nemačke, do američke iz vremena Bila Klintona, koja je srpskom narodu uz ostale etikete nalepila i "genocidnost".

Foto: Printskrin, Vikipedija

Sa zadatkom da tu strašnu političku kvalifikaciju potvrdi osnovan je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), Haški tribunal.

Posledica procesa vođenih na njemu, u skladu sa ciničnom maksimom "ukoliko presuda ne odgovara činjenicama, utoliko gore po činjenice", je 47 presuda Srbima po optužbi za saučesništvo u genocidu.

Doživotne kazne izrečene su prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, komandantu Vojske RS generalu Ratku Mladiću i generalima Ljubiši Beari i Zdravku Tolimiru i potpukovniku Vujadinu Popoviću. 

Beara i Tolimir su umrli ubrzo po izricanju presude. Doktor Milan Kovačević, optužen za genocid nad Muslimanima u Prijedoru takođe je umro, 1998. u haškoj ćeliji, a 11. marta 2006. u Hagu je preminuo bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, koga i pored strahovitih manipulacija Haški tribunal nije uspeo da osudi za genocid.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Oni koji se zainteresuju da potraže dokaze u ovim procesima uočavaju da se oni svode na jedan jedini: kontradiktorne iskaze svedoka Dražena Erdemovića i 135 tela iskopanih na mestu gde je po njegovim tvrdnjama ubijeno 1.000-1.200 muslimanskih civila. Brojka od 8.000 žrtava u Srebrenici kojom se operiše u javnosti je, u stvari, "slobodna procena" Haškog tribunala bez fornzičke potvrde. Da bi se nedostajući broj leševa nadoknadno se, sve do danas, u "groblju šehida" u Potočarima sahranjuju ostaci poginulih vojnika muslimanske armije iz cele BiH.

Foto: AP Photo/Printscreen

Ispostavlja se da su jedini "dokaz" srpske genocidnosti osuđeni Srbi, koji su pak osuđeni bez validnih dokaza da bi se krivica sa njih reflektovala na ceo srpski narod u takozvanoj "javnoj istoriji". Ova para-naučna disciplina utemeljena je 80-tih godina u SAD i koristi istoriografske metode, ali ne radi utvrđivanja naučne istine, već radi stvaranja "priče koju gledaju, slušaju, čitaju i procenjuju milioni ljudi u bioskopu, na televiziji, u knjigama, kroz posete muzejima i spomeničkim kompleksima".

Takava obmanjivačka "istorija" zasenjuje činjenice i mišljenja uglednih naučnika kakav je, na primer, prof. dr Edvard S. Herman sa Univerziteta u Pensilvaniji. On je posle višegodišnjih istraživanja zaključio da se počinjeni ratni zločini nad muslimanima u BiH ne mogu kvalifikovati kao genocid, a da broj od 8.000 žrtava u Srebrenici "nije utemeljen na istini".

- Taj "masakr u Srebrenici" je najveći trijumf propagande, koji je proistekao iz tih balkanskih ratova - zabeležio je prof. dr Herman.

vikipedija

Kako je uopšte bilo moguće bez valjane istrage i validnih dokaza optužiti Srbe za genocid, koji podrazumeva istrebljenje, s predumišljajem, celog naroda, etničke ili verske grupe?

Potku za taj montirani proces je od maja 1993. do maja 1994. stvarao Šerif Basiuni, Egipćanin naturalizovan u SAD, stručnjak za šerijat. Bez ijedne posete terenu on je sakupio hiljade strana navodnih "dokaza" protiv Srba iz Hrvatske i BiH u kojima su oni predstavljeni kao marionete Srbije, nalogodavca zločina. Basiuni je medijski promovisan i u stručnjaka za krivično pravo, kada je američki Kongres prihvatio njegov logički i pravno besmislen konstrukt "lokalnog genocida", pomoću koga su SAD 1993. u Savetu bezbednosti UN iznudile stvaranje ad-hok tribunala za bivšu Jugoslaviju, bez utemeljenja u dokumentima UN i međunarodnom pravu.

Foto AP

Za kreiranje optužbe za genocid nađen je i svedok u problematičnom Draženu Erdemoviću, Hrvatu iz BiH, koji je prvo služio u Jugoslovenskoj armiji, iz koje je prešao u Izetbegovićevu muslimansku armiju, zatim u vojsku bosanskih Hrvata i na kraju u diverzantsku jedinicu VRS koju su činili šest Hrvata, jedan musliman i jedan Slovenac.

Erdemović je ranjen u kafanskom obračunu 1996. u Srbiji posle čega je izručen Hagu. Tamo se pogodio sa tužilaštvom i u zamenu za minimalnu kaznu davao iskaze na kojima se zasnivaju sve presude za genocid izrečene Srbima. O tome je u knjizi "Srebrenica - krunski svedok" ostavio novinar i publicista Žerminal Čivikov, dopisnik Dojče velea iz tribunala. Dokumentima samog MKSJ on je raskrinkao manipulaciju kojom je trinunal jedan ratni zločin masovnog ubistva bosanskih muslimana koje su počinili imenom i prezimenom poznati pripadnici jedne jedinice VRS proglasio za "srpski genocid nad bosanskim muslimanima".

Foto: Printskrin, Vikipedija

Erdemović u svojim izjavama nije siguran kog datuma u julu 1995. je njegova jedinica u Branjanima u blizini Zvornika ubila 1.000 - 1.200 "muslimana iz Srebrenice, muškaraca, starih od 17 do 60 godina". Erdemović je tvrdio da je sam za pet sati ubio 70 do 100 civila, a za taj zločin Tribunal ga je osudio na samo pet godina zatvora, od kojih je odležao 3,5 godine.

- Potom je dobio novi identitet i osiguranu egzistenciju u jednoj zapadnoj zemlji, jer od tada nastupa kao krunski svedok u svim procesima protiv srpskih generala i visokih političara, koji su optuženi i listom osuđeni za "srpski genocid u Srebrenici". MKSJ je, naime, na osnovu njegovog iskaza, taj zločin imenovao za "utvrđenu istinu, koja ne podleže nikakvoj razumnoj sumnji" - kaže istoričar Vladimir Umeljić.

Foto: EPA

Na suđenju Erdemoviću tadašnji haški tužilac Žan-Rene Ruez pokazao je dva aero-snimka livade na kojoj je navodno dan ranije pobijeno 1000-1.200 ljudi, koje je dobio od Madlen Olbrajt, tadašnjeg državnog sekretara SAD. Rekao je da laici na fotografijama ne mogu ništa da prepoznaju, ali da "stručnjaci" na njima vide "više leševa i kopanje jedne masovne grobnice". Pošto su forenzičari na livadi iskopali ostatke samo 153 žrtve tužilac je smislio objašnjenje, da je ostatak od oko hiljadu leševa premešten i skriven tokom noći. Bilo je očigledno da su snimci falisfikat i podmetačina Olbrajtove, ali Hag ih je prihvatio kao dokaz, dok sa druge strane, nikada nije saslušao nijednog od Erdemovićevih saučesnika, iako su mu bila poznata imena i adrese gotovo svih.

Kada je jedan od njih, bosanski Hrvat Marko Boškić 2004. uhapšen u SAD haško tužilaštvo je saopštilo da neće tražiti njegovo izručenje jer je "preopterećeno poslom i koncentrisano na krupne ribe". Preispitivanje "slučaja Srebrenica" bilo je nepoželjno jer je na osnovu Erdemovićevih izjava 2001. već izrečena prva presuda za genocid generalu Radoslavu Krstiću, na koju su se po automatizmu nadovezivale sve ostale.

- Presuda je zanimljiva kako u pogledu načina razmišljanja o pitanju krivice, tako i u njoj iznetom stavu na koji način je potrebno tumačiti osnovne aspekte Konvencije o genocidu. Sud, na primer, zaključuje da general Krstić nije planirao ubistva u Srebrenici niti je on sam učestvovao u masakrima, niti je bio odgovoran za ono što se dogodilo u ranijim fazama. Štaviše, sud navodi da inicijalno nije postojala namera za ubijanjem svih muškaraca sposobnih da nose oružje, kao ni za deportacijom bošnjačke populacije. Navodi se i to da su neke žrtve ubijene u borbi, iako ne postoje nikakvi podaci o brojkama. Ukupan broj žrtava nije bio potvrđen, ali isti prema "stanovištu suda" iznosi između 7.000 i 8.000 ljudi - navodi ugledni pravnik, profesor Kjel Magnuson sa Univerziteta u Upsali, čija je razorna profesionalna kritika razobličila Tribunal.

Foto: Glas Srpske

To nije spaslo generala Krstića koji je upućen na izdržavanje 35-godišnje kazne u britanski zatvor Vejkfild, gde mu je u maju 2010. grupa zatvorenika - muslimana žiletom prerezala grkljan i nekoliko puta ubola u glavu. U sličnom britanskom zatvoru na ostrvu Vajt, okružen najgorim kriminalcima, tamnuje i boluje danas Radovan Karadžić, osuđen za nepostojeći genocid.

OSTRAŠĆENA KARLA

U knjizi "Mir i kazna" Florens Artman, portparol nekadašnjeg glavnog tužioca Karle del Ponte, opisuje svađu između nje i njenog zamenika Grejema Bluita.

- U avgustu 2001. MKSJ je nazvao pokolj u Srebrenici genocidom na suđenju generalu osanskih Srba Radislavu Krstiću, zapovedniku Drinskog korpusa... Karla del Ponte razmatra mogućnost da Miloševića optuži za genocid za Srebrenicu, ali i za nekoliko drugih opština u Bosni gde je etničko čišćenje poprimilo razmere genocida... "Nemamo dokaza za genocid", tvrdi Bluit koji odbija svaku vezu između pokolja u Srebrenici i vlasti u Beogradu... Nakon završetka sastanka ona dobacuje svojim savetnicima: "Mogu oni da nastave sa svojim lukavstvima, ali neću odustati od genocida..."

Foto: Arhiva "Novosti"

PRESUDA BEZ SUDA

Agresija NATO na SRJ 1999. je uklonila sve sumnje u istinski zadatak MKSJ.

- Kad tužiteljka Arbur otvara istragu to čini zato što smo joj to dopustili. Nije joj Milošević dao vizu da ide na Kosovo da istražuje. Ako njenom sudu, kao što želimo, bude dopušten pristup, biće to zahvaljujući NATO... Budite sigurni da smo mi i Tribunal jedno te isto, želimo da se ratnim zločincima sudi i siguran sam da će Luiz Arbur, kad ode na Kosovo i razmotri činjenice, optužiti samo osobe srpske nacionalnosti i nikoga drugog - rekao je 17. maja protparol NATO Džejmi Šej na konferenciji za medije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije