ZA SRBE NEMA STANOVA: Hrvatska još nije obezbedila krov nad glavom za proterane tokom rata

NI 20 godina nakon što je Hrvatska napravila program po kome treba da se reši pitanje stanova za nosioce stanarskog prava, uglavnom Srbe, koji su tokom rata proterani i to pravo izgubili, ovaj problem nije rešen.

Foto: D. Milovanović

 Prema dostupnim podacima, na teritoriji Hrvatske bilo je oko 50.000 stambenih jedinica na koje su proterani polagali stanarsko prvao, a do sada je stambeno zbrinuto ukupno 9.278 bivših nosilaca stanarskog prava.

Ovaj podatak iznela je nedavno Dragana Jeckov, poslanica SDSS u hrvatskom saboru i precizirala da je od tog broja 7.602 dobilo stanove na području posebne državne zaštite, a to je teritorija nekadašnje Republike Srpske Krajine, dok je 1.676 zbrinuto van te teritorije.

- Državi je preostalo da obezbedi još 149 stanova osobama koje imaju pravosnažno rešenje o dodeli stambenog prostora, ali se ono ne izvršava jer država, navodno, nema šta da im ponudi za useljenje - rekla je Jeckov. - Od tog broja 27 stanova treba da se obezbedi na potpomognutim područjima, a to je nekadašnja RSK, dok 118 stanova treba da se "namiri" u Zagrebu, Dubrovniku, Splitu, Rijeci, Puli...

I tu nastaje problem, jer su stanovi u ovim gradovima veoma skupi, pa država Hrvatska ili neće, ili nema novac da kupi te stanove. Mnogi Srbi nisu ni dočekali da se ovaj problem reši, preminuli su, a da im nije "namirena" nekretnina.

Savo Štrbac, predsednik Dokumentacionog centra "Veritas" podseća da, nakon što je 2004. godine Hrvatska donela propis (koji je bio uslov u pregovorima sa EU) kojim se država obavezuje da nosiocima stanarskog prava obezbedi novi krov nad glavom - stari stanovi u kojim su živeli Srbi nikakao nisu smeli njima biti dodeljeni.

- Ti stanovi su davani uglavnom hrvatskim braniteljima, a Srbima koji su nekada imali nad njima stanarsko pravo dodeljivane su druge nekretnine - pojašnjava Štrbac. - I tu je bilo mnogo uslova: da taj neko nije rešio stambeno pitanje tamo gde je otišao, da nema nikakavu nekretninu na svoje ime, da je odlučio da se vrati da živi u Hrvatskoj... I kvadratura je bila ograničena, pa je nosilac stanarskog prava mogao dobiti 30 kvadrata plus 10 na svakog člana porodice koji se vrati.

Naš sagovornik pojašnjava da je problem nastao i kada je država počela Srbima da nudi "konjušnice" na koje su oni teško pristajali, a propisi su predviđali da onaj ko odbije ponuđeni smeštaj nema pravo više da ga traži. Takva praksa, kaže Štrbac, najčešća je bila u Dalmaciji i Lici, gde "Srbe očima ne mogu da vide". Stanovi su mogli da se otkupe po povlašćenoj ceni, pa je kvadrat stana koji su Srbi dobijali na teritoriji bivše RSK koštao oko 200 evra, a u gradovima van te teritorije oko 800. I to je, kaže Štrbac, u praksi išlo kilavo. 

On podseća da su nosioci stanarskog prava bili građani koji su za vreme bivše Jugoslavije dobijali stanove od preduzeća, imali su stanarsko pravo i pravo korišćenja ali nisu bili vlasnici. Kada je izbuo rat Srbe su proterali, a onda su im firme preko suda oduzele stanarsko pravo pozivajući se na zakonsku odredbu da se ono oduzima svima koji tu nisu duže od šest meseci. Nakon toga, preduzeća su dodeljivala stanove kome su htela, a najčešće su to bili hrvatski branitelji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije