DEČJI TV PROGRAM POSTAO SPOREDNI SADRŽAJ: Kakva je budućnost emisija za najmlađe

EMISIJE za decu nekada su bile značajan stub televizijskih šema, dok danas zauzimaju tek simboličan deo programa.

Foto Shutterstock

 Uprkos stotinama kanala i beskonačnim opcijama - kvalitetnog domaćeg programa za najmlađe gotovo da nema. Dečjih emisija ima manje nego osamdesetih godina, kada niko na daljinskom upravljaču nije morao da pritiska cifre dalje od tri.

Da li su televizije "odustale" od dece ili su deca odustala od televizije? Podaci pokazuju da je dečji program čak i na javnim servisima - RTS i TV Vojvodina - na marginama. Prema zvaničnim izveštajima, na prvom kanalu Radio-televizije Srbije dečji program čini svega oko 0,5 odsto emitovanog sadržaja.

Ovaj statistički podatak ne iznenađuje - gotovo je identičan kao i prethodne godine. Sadržaj za najmlađe uglavnom se svodi na reprize stranih i domaćih serija ili skromnu domaću produkciju, dok programom dominiriju rijalitiji, sapunice i dnevnopolitičke emisije, od kojih mnoge podsećaju na svojevrsan rijaliti.

U poređenju sa evropskim standardima, to je poražavajuće - Bi-Bi-Si ima čak dva specijalizovana kanala za decu, dok u Nemačkoj i Skandinaviji obrazovni i zabavni sadržaji za najmlađe imaju značajan prostor i sredstva.

Foto: RTS printskrin

- Zakon je jasan: tačno se zna u kojoj meri treba da bude zastupljen koji programski profil, a REM je nadležan da to nadgleda - kaže reditelj Stanko Crnobrnja za "Novosti". - Ali, RTS se ne pridržava zakonskih pravila, REM ih ne kontroliše, a deca ostaju uskraćena za kvalitetan sadržaj.

Dok tradicionalne televizije gotovo ignorišu najmlađe, internet preuzima primat. Kanali s pesmicama, digitalne priče i edukativni kvizovi polako postaju novi dečji program. Ali, pitanje je - da li je ispravno prepustiti buduće generacije raznim algoritmima i komercijalnim interesima velikih digitalnih platformi?

- Naša deca kao da su prepuštena sama sebi i odrastaju uz internet, društvene mreže, mobilne telefone, "ludačke" igrice - ističe Crnobrnja. - To može imati ozbiljne posledice. U državama poput Kine, Amerike, Nemačke, pa čak i Turske, dečji program je obavezan, jer ono što deca gledaju utiče na njihov kognitivni razvoj i emocionalnu inteligenciju. Mi smo izgubili orijentir. To što radi RTS je nehat, a niko ih ne primorava da rade drugačije. U RTS ćute, dok ih neko ne natera da nešto promene.

Naš sagovornik upozorava da će televizija, ukoliko se nastavi trend marginalizacije dečjeg programa, izgubiti jednu od najvažnijih grupa gledalaca:

Foto: Gordan Jović

- Televizijske kuće su zaključile da je dečji program preskup, nedovoljno profitabilan i, da budemo iskreni, da se niko više oko njega ne uzbuđuje. RTS ne zanima da ulaže u kvalitetan program, u baštinu, u nešto što će ostati trajno. Kao što su odoleli vremenu "Neven", "Kockica", tako treba stvarati program za sadašnje i buduće generacije. Ne može se samo gledati komercijalni interes, jer ako se dečji program i dalje bude tretirao kao sporedan sadržaj, neće nestati samo emisije - nestaće i generacije koje će javni servis uopšte doživljavati kao svoj.

Crnobrnja kaže da snimanje kvalitetne dečje emisije ne mora da bude skuplje od političkog tok-šoua u studiju:

- Postoji mnogo dečjih pozorišta i kreativnih radionica, tako da može lepo da se osmisli program. Čak i ozbiljne dečje serije, kakve je radio Timoti Bajford, jeftinije su od "Evrosonga". Javni servisi imaju dužnost da emituju program koji vaspitava decu. Ali niko ih ne tera, i oni to ne rade. Zato se gase dečje redakcije.

Foto: YT printscreen/SpongeBob SquarePants Official

Dečje redakcije ni u "zlatno doba" tokom osamdesetih nisu imale odrešene ruke za trošenje resursa i novca, ali su ipak proizvodile neke od najlepših emisija koje se pamte.

- Svi su bili skromniji, a u izradi programa učestvovao je veliki broj umetnika i to su činili iz ljubavi - kaže nam dečji pisac Vesna Ćorović Butrić, koja je godinama uređivala Program za decu i mlade Radio Beograda 1. - Kada sam počela da radim u dečjoj redakciji, bilo je dvadesetak zaposlenih, a urednici su bili poznati dečji pisci, reditelji, scenaristi... Funkcionisali smo kao tim. U toj redakciji danas je troje ljudi od kojih dvoje u avgustu odlazi u penziju. Ako se ne zaposle novi ljudi dečja redakcija će se ugasiti.

Ćorović Butrić smatra da nije problem samo u RTS, već i u kućama gde nemaju dečje redakcije:

- Dečja redakcija u RTS još postoji i proizvodi sadržaje koji mogu da se ponude deci. Druge televizijske kuće možda emituju crtane ili dečje filmove, ali redakciju koja se bavi mladima nemaju. Licemerni smo prema deci - previše ih mazimo, štitimo, a suštinski ih zapostavljamo. Deca su zatrpana besmislenim sadržajima, a kvalitetne knjige i emisije za njih retko ko pravi. I iz novina su istisnute stranice za najmlađe.

Preporučujemo

Društvo

0 0

POTRAGA ZA BAKOM (77) U ZVEZDARSKOJ ŠUMI: Spasioci na terenu – porodica moli za pomoć

05. 03. 2026. u 08:15

Društvo

0 0

DANAS JE SVETI LAV KATANSKI: U našem narodu se poštuje jer donosi zdravlje

05. 03. 2026. u 07:18

Društvo

0 1

BABA MARTA SE NE SMIRUJE! Ovo je detaljna prognoza za naredni period

05. 03. 2026. u 07:15

Društvo

0 2

SPREMITE KIŠOBRANE: Danas će biti kiše, ali temperatura ide do 18 stepeni

05. 03. 2026. u 00:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije