Društvo

U GRAČANICI OBELEŽENA GODIŠNJICA POGROMA: Parastos žrtvama služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije

Новости онлајн

17. 03. 2025. u 16:30

U GRAČANICI je danas obeležena 21. godišnjica pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, parastosom, polaganjem belih ruža kod instalacije "Missing" i spomenika žrtvama, kao i komemorativnom akademijom.

У ГРАЧАНИЦИ ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА ПОГРОМА: Парастос жртвама служио митрополит рашко-призренски Теодосије

Kancelarija za KiM

Parastos žrtvama pogroma služio je u manastiru Gračanica mitropolit raško-prizrenski Teodosije sa sveštenstvom Eparhije, u prisustvu građana, predstavnika Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srpske liste i lokalnih zvaničnika.

Nakon parastosa, okupljeni su pred instalacijom "Missing" i spomenikom žrtvama pogroma položili bele ruže. 

Mitropolit raško - prizrenski Teodosije istakao je da martovski pogrom nije samo jedan u nizu istorijskih događaja koje pamtimo o patnji i stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. 

- Pogrom je za nas pravoslavne Srbe na ovim prostorima postao još jedno gorko svedočenje o ljudskoj nepravdi, ali istovremeno i o veličini i snazi duhovnog podviga kojim naši ljudi vekovima odolevaju iskušenjima - rekao je mitropolit Teodosije. 

Kancelarija za KiM

Pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić izjavila je na komemorativnoj akademiji da svuda u svetu mart mesec naslućuje vedrinu i donosi miris prvog prolećnog cveća, a da samo u Srbiji opominje na zločin i miriše na tugu koja se ne zaboravlja. 

- Previše zla smo doživeli i preživeli da bi ga vreme ikada moglo izbrisati. Danas se ne prisećamo samo Jane, Borivoja, Dobrija i Borka, Nenada Vasića, Slobodana Perića i njegove majke Anke, već i svih žrtava velikog pogroma, svih nevino postradalih od 1998. godine do danas. To je naša dužnost koju moramo da prenosimo i novim naraštajima, zbog poštovanja na nevino prolivenu krv koja je opomena da nikada ne dozvolimo da nam drugi pišu istoriju, da nam umanjuju bol, oduzimaju pravo na pravdu koju nikada nismo i sigurno nećemo doživeti, ali mi na kraju ne živimo za ovozemaljsku pravdu - rekla je Parlić. 
Ona je naglasila da je pokušaj da se izbriše mnogovekovni srpski identitet bezuspešan. 

- To dokazujemo upravo ovom akademijom sećanja koja nam potvrđuje da i danas gotovo jednako bole slike vandalskog čina onih koji se Boga ne boje dok skrnave njegove ovozemaljske domove u Prizrenu, Podujevu, Đakovici, Kosovskoj Mitrovici - istakla je Parlić.

Ona je dodala da mržnja prema srpskom narodu ne jenjava ni danas i da se ponavlja svakodnevno. 

- I mržnja i progonstvo i uzurpacija i otimanje i skrnavljenje naših vekovnih manastira. Gotovo svakodnevne su pretenzije albanske etničke zajednice da sve što je srpsko, da se podvede pod tzv. kosovsko. Ne uspevaju da nam unište duh, dostojanstvo i snagu. Zato danas ne možemo pričati samo o prošlosti. Neophodno je da pričamo o snazi jednog naroda o dostojanstvu i nepokolebljivosti - istakla je Parlić. 

Foto: Канцеларија за КиМ

POGLEDAJ GALERIJU

Načelnik Kosovskog upravnog okruga Srđan Popović naveo je da je pogrom u našim životima ostao uklesan kao nešto najstrašnije. 

- Od ulaska Kfora počeli su da se prazne gradovi širom KiM, Priština, Gnjlane, Prizren, gde su Srbi bukvalno nestajali. Bilo je mnogo kidnapovanih, ubijenih, spaljene su nam svetinje. Bilo je strašno. 2004. godine niko nije očekivao da će se desiti nešto još strašnije, da će se desiti progon. Svi smo verovali u to da će međunarodna zajednica stati na put vandalizmu koji se dešava svih tih godina na ovom prostoru - rekao je  Popović. 

On je dodao da od međunarodne zajednice nismo čuli ni jednu jedinu reč osude ni tada, a ni danas. 

- Evo nas danas ovde, 26 godina od 1999. godine kada smo u miru, po tim njihovim zvaničnim standardima, ali mi i dalje nemamo mira, i dalje se dešava tihi pogrom Srba, s tim što je pogrom malo specifičniji u odnosu na ranije godine. Nažalost, to danas rade preko institucija - naglasio je Popović.

On je naveo da Priština institucionalnim nasiljem pokušava da protera preostale Srba sa Kosova i Metohije. 

- Svedoci smo šta se dešava našoj braći na severu, da pokušavaju da ih dugim cevima integrišu u kosovski sistem. Međutim, niko od strane tih Albanaca i međunarodne zajednice ne zna da ima posla sa srpskim narodom koji je prkosan i zna šta hoće i zna koliko mu vredi KiM, neće im uspeti", naglasio je Popović. 

Sin Borivoja Spasojevića, koji je u pogromu snajperskim hicem ubijen nedaleko od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, Dragan, naveo je da je 17. marta 20024. godine grupa od par stotina Albanaca prešla u severni deo Kosovske Mitrovice i počela da demolira obližnje lokale, da napada ljude i da puca. 

- Veoma brzo, zahvaljuju čuvarima mosta i ljudima koji su bili tu, oni su glavom bez obzira pobegli u južni deo Kosovske Mitrovice. Ubrzo su počeli rafali po okupljenim građanima u Kolašinskoj ulici. Automatsko oružje kojim su oni pucali, odnosno teroristi, stiglo je bolničkim kolima. Ubrzo posle tih rafala pogođena je Jana Tučev, žena koja je u tom trenutku bila trudna. Bila je na svojoj terasi - rekao je Spasojević. 

Dalje je ispričao da je kod "Tri solitera" bio postavljen snajperista, koji je ranio 33  ljudi, među kojima je bio i njegov otac, koga je snajperista pogodio u srce. 

Slađana Denić iz Kosovog Polja, čija je porodična kuća spaljena u pogromu, rekla je da nikada neće zaboraviti miris paljevine, dima i pepela i da je u samo jednom danu ostala bez ičega. 

- Kuće su gorele, suprug i ja smo se pogledali i bez reči shvatili da moramo da  odemo. Porodica Milić nas je primila u svoj dom kada nismo imali kuda. Bili su spremni da podele sa nama sve što su imali i mi smo im na tome zauvek zahvalni. Sledećeg jutra, suprug i ja smo stajali pred zgarištem koje je nekada bilo naš dom, a sada su ostali samo crni zidovi i žar, a za one koji su nas proterali ni to nije bilo dovoljno. Kasnije su je ponovo zapalili, uništivši poslednje ostatke našeg porodičnog doma - rekla je Denić. 

U pogromu nad Srbima 17. i 18. marta 2004. godine stradalo je 19 ljudi, više od 900 domova je spaljeno, oko 4.000 Srba proterano, a uništeno i oskrnavljeno 39 crkava, manastira, crkvišta i spomenika. 

(Tanjug)


 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Ignorisanje pušačkog kašlja može biti rizično – saznajte zašto

Ignorisanje pušačkog kašlja može biti rizično – saznajte zašto