PREBAČEN U OZLOGLAŠENI ZATVOR U ESTONIJI: Druge zemlje smatraju da bi generala Krstića trebalo pustiti na uslovnu slobodu

GENERAL Radislav Krstić (77), kojeg je Haški tribunal 2004. godine pravosnažno osudio na 35 godina zatvora, prebačen je u ozloglašeni zatvor Tartu u Estoniju na izdržavanje ostatka kazne.

General Krstić u Hagu

Krstić, koji je do sada više od 26 godina u zatvoru, prebačen je u Estoniju po nalogu predsednika Mehanizma za krivične sudove u Hagu Grasijele Gati Santane. Prethodno mu je u proteklih nekoliko godina tri puta odbijen zahtev za puštanje na uslovnu slobodu, posle dve trećine izdržane kazne. Inače, kazna mu ističe u novembru 2033. godine.

Krstić je uhapšen u decembru 1998. godine i prebačen u pritvor u Sheveningenu, gde je bio narednih šest godina do pravosnažnosti presude. Odatle je prebačen u zatvor u Velikoj Britaniji, gde mu je bio ugrožen život i gde je ostao do 2013. godine. U tom zatvoru su ga napali i zamalo zaklali islamski ekstremisti, pa je tek nakon tog skandaloznog incidenta reagovao sud u Hagu i prebacio ga u Poljsku. Prema poljskim zakonima krajnji datum do kojeg je on mogao ostati kod njih u zatvoru je bio novembar 2023. godine. Po svim pravilim posle toga oni su morali da ga puste na slbodu, dostavili su haškom sudu dokumentaciju da se Krstić rehabilitovao i ostale pozitivne navode, ali je predsednik suda ostao neumoljiv.

Poljaci su ga onda izbacili iz zatvora i on je vraćen u Šheveningen, gde je bio proteklih godinu i po dana , sve do sada i sprovođenja u Estoniju. Mehanizam u Hagu za to vreme tražio je drugu evropsku zemlju, koja će primiti Krstića, ali bez uspeha. Na kraju se, prema navodima iz haškog suda, samo Estonija javila da je voljna da ga preuzme.

U Estoniji kazne već izdržavaju trojica Srba, haških osuđenika - Milan Martić, general Dragomir Milošević i Milan Lukić. "Novosti" su više puta do sada pisale da su uslovi u tom estonskom zatvoru ispod svih standarda i da su na nivou nekadašnjih sovjetskih gulaga.

Nekoliko puta su Martić, Milošević i Lukić tražili da budu prebačeni u neku drugu zemlju, naši ministri pravde su to tražili više puta, predlagali i da im se dozvoli da kazne izdržavaju u Srbiji, ali je Haški sud ostao neumoljiv. Čak su i predstavnici Crvenog krsta bili u tom zatvoru Tartu i ukazali da je što šta ispod predviđenih standarda i da se srpskim osuđenicima krše neka osnovna ljudska prava, ali ni to nije imalo nekog pozitivnog efekta. 

Osnovni problem Srbima u tom zatvoru je jezik, jer Estonci znaju samo Estonski i ne mogu sa njima ništa da se sporazumevaju, a prevodioca nema. Loša je zdravstvena zaštita, pa mesecima čekaju na bilo kakav pregled, a onda lekaru ne mogu da objasne šta im je problem, jer ih ništa ne razume. Ne mogu da rade u zatvoru, a moraju da plaćaju struju, hranu i sredstva za higijenu.

Odnos zatvorske uprave i čuvara prema njima je vrlo bahat i surov, a ide čak dotle da im smeta i što srpski jezik liči na ruski, a Estonci mrze Ruse, pa se neprijateljski odnose prema njima kada trojica ovih srpskih zatvorenika međusobno pričaju. Za svaki nesporazum, koji uvek nastane zbog jezičke barijere, šalju ih u samicu.

Sve ove probleme i mnoge druge na koje im se redovno ukazuje, Mehanizam u Hagu godinama ignoriše.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije