DANAS JE VODENI PONEDELJAK, DRUGI DAN USKRSA: Ove običaje obavezno ispoštujte

DRUGI dan Uskrsa, poznat i kao Uskršnji ponedeljak ili Vodeni ponedeljak, ima posebnu važnost kod pravoslavnih vernika. Ovo je prvi dan u takozvanoj Svetloj nedelji, predstavlja nastavak trodnevnog proslavljanja Uskrsa i obeležava se nizom običaja za koje se u našem narodu veruje da donose radost, sreću i blagostanje.

Foto: Piksabej

Najveći hrišćanski praznik Uskrs praznuje se tri dana - od nedelje do utorka. Drugi dan Uskrsa kod pravoslavnih hrišćana je dan nastavka radosti i proslave vaskrsenja Isusa Hrista. Tradicionalni običaji, verske službe, porodično okupljanje i zajedničko veselje donose osećaj zajedništva, radosti i blagoslova. Iako običaji na takozvani Vodeni ponedeljak variraju u celoj Srbiji, jedan je zajednički u svim pravoslavnim kućama - slavljenje novog života i duhovne obnove kroz Hristovo vaskrsenje u društvu familije i prijatelja.

U crkvenom kalendaru drugi dan Uskrsa je, kao i prvi i treći, obeležen crvenim slovom. To u praksi znači da na današnji i sutrašnji dan ne bi trebalo obavljati veće kućne poslove, kao ni radove u polju. Ovaj dan, poznat još i kao Vodeni ponedeljak, predstavlja početak takozvane Svetle sedmice tokom koje se u crkvama i hramovima svakog dana služi Sveta liturgija. U crkvu se i na današnji dan, kao i na prvi dan Uskrsa, nose farbana jaja i dele svima koji dođu na liturgiju.

Po tradiciji, na današnji dan trebalo bi pozvati u goste članove familije i prijatelje, odnosno prihvatiti poziv od njih da ih posetite u porodičnom domu. Narodno verovanje kaže da bi Vodeni ponedeljak, odnosno drugi dan Uskrsa, trebalo provesti u društvu najmilijih, u dobrom raspoloženju i radosti kako bi vas do narednog Uskrsa pratili sreća i blagostanje.

Običaji na drugi dan Uskrsa

U nekim delovima Srbije drugi dan Uskrsa se striktno zove Vodeni ponedeljak, a sve zbog običaja koji datira iz 18. veka. Tad je, naime, ovaj dan bio namenjen "bezecovanju" devojaka za udaju.

Momci bi već u prepodnevnim satima, odmah posle liturgije seli u fijaker i krenuli od kuće do kuće u kojima su živele devojke. Uz pesmu koja bi se orila sa okićenog fijakera (u Vojvodini su to uvek bile tamburice) momci bi pevali, prizivajući devojke da izađu ispred svojih kuća.

Tad bi momci silazili sa fijakera i devojku koja im se najviše dopadala polivali vodom iz posude koju su poneli kad su polazili na "bezecovanje". Simbolično, na taj način bi "spirali grehe" sa devojaka koje su se gledale sa drugim momcima, kako bi pred prosidbu bile "čiste". Što bi neka devojka bila polivena većom količinom vode, to bi bio znak da je mladić baš "zagrejan" za nju i da će vrlo brzo doći da je prosi.

Naravno, nije izostajalo ni međusobno darivanje uskršnjim jajima, u slavu Hristovog vaskrsenja.

Vremenom, ovaj običaj je utihnuo, a zadržao se samo na nivou vožnje fijakerom po selu posle liturgije.

U nekim delovima Srbije porodice na današnji dan izlaze na groblje i pale sveće, ali se u većini gradova i sela taj običaj sprovodi na Pobusani ponedeljak, odnosno prvi ponedeljak posle Svetle sedmice, osam dana posle Uskrsa. Na Pobusani ponedeljak žene farbaju uskršnja jaja i iznose ih na groblje za pomen duše upokojenih članova porodice. Uskršnji ponedeljak, kao i cela Svetla sedmica, su dani koji se provode u radosti i veselju da bi ukućane cele godine pratila sreća.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije