Društvo

''AL' NE SPALI SLAVE, NITI SPOMEN SAVE'' Danas obeležavamo spaljivanje moštiju najvećeg srpskog svetitelja i prosvetitelja

Bojan Milić

10. 05. 2025. u 07:35

SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju sećanje na spaljivanje moštiju Svetog Save.

АЛ НЕ СПАЛИ СЛАВЕ, НИТИ СПОМЕН САВЕ Данас обележавамо спаљивање моштију највећег српског светитеља и просветитеља

Slika Paje Jovanovića


Mošti Svetog Save prenete su iz manastira Trnovo iz Bugarske u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi, zadužbini kralja Vladislava, sinovca Svetoga Save. Spaljivanje moštiju dogodilo se 1594. godine, kada je turski vojskovođa Sinan paša naredio da se mošti Svetog Save prenesu iz Mileševe u Beograd i javno spale kao odmazda za ustanak Srba protiv Osmanskog carstva. Njegova namera bila je jasna, da zastrašiti narod spaljivanjem najpoštovanijeg sveca Srpske pravoslavne crkve na što vidljivijem mestu.

U istorijskim spisima navodi se da su mošti spaljene na brdu Vračar. Međutim, tadašnji geografski izgled Beograda ne odgovara današnjem. Vračar nije bio razvijen, a mesto današnjeg Hrama Svetog Save bilo je močvarno područje. Neki istoričari veruju da je lomača zapravo podignuta na Tašmajdanu, koji je tada bio uzvišica s koje se mogla videti veća površina grada, što se uklapa u Sinan pašinu želju da čin bude javno dostupan što većem broju ljudi.

Foto: Novosti

 

Zanimljivo je da je u 19. veku Gligorije Vozarević, knjižar i kulturni radnik, tvrdio da je otkrio mesto spaljivanja moštiju, kada je na periferiji Beograda pronašao stari drveni krst nepoznatog porekla. Zamenio ga je novim 1874. godine, a taj lokalitet dobio je ime Vozarev krst, današnji Crveni krst.

Uprkos tim neslaganjima oko lokacije, početkom 20. veka odlučeno je da se Hram Svetog Save izgradi na vrhu Vračara, na mestu za koje se verovalo da je simbolično i duhovno najznačajnije. Danas ovaj hram predstavlja jednu od najvećih pravoslavnih svetinja Balkana i centralni spomenik posvećen Svetom Savi.

Još jedan svedok tih vremena je Tašmajdan, koji je u 19. veku bio gradsko groblje. Na tom mestu knez Miloš Obrenović je podigao crkvu posvećenu svom sinu Marku, današnju Crkvu Svetog Marka, još jednu važnu tačku u duhovnoj mapi Beograda.

 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
BALKAN GLEDA I NE MOŽE DA VERUJE: Evo šta su uradili crnogorski navijači u Bosni

BALKAN GLEDA I NE MOŽE DA VERUJE: Evo šta su uradili crnogorski navijači u Bosni