PROPAGANDU HOĆE DA PRETVORE U ISTORIJU: Skandal - Najavljeno otvaranje Muzeja devedesetih u Beogradu, bez znanja i dozvole nadležnih

BEOGRAD ima Muzej čokolade, Muzej iluzija, Muzej prekinutih veza, Muzejparanormalnog, a uskoro će dobiti i Muzej devedesetih.

Foto: N.Skenderija

U zemlji u kojojse još "ratuje" oko istine o devedesetim, otvara se privatan muzej o tomperiodu. Granica između zabave i prezentacije istorijskih materijala, igre i nauke, postaje sve tanja. 

Nameće se pitanje, da li će Muzejdevedesetih biti čuvar dragocenog materijala, ili je to pokušaj da seistorijski događaji sagledaju iz samo jednog ugla. Šta je motiv i ciljtakvog projekta? A, opravdano je zapitati se i ko ga finansira?

Istoričarka, univerzitetska profesorka Dubravka Stojanović najavila je otvaranje muzejske postavke o jednoj od najburnijih decenija u novijoj istoriji. Otvaranje je planirano za 2. jun, a muzej će najverovatnije biti smešten u Ulici kneza Miloša 3, u kući u kojoj su nekada živeli potpukovnik Petar Mišić, komandant Šestog pešadijskog puka, čija je supruga Milica bila unuka vožda Karađorđa.

- Dugo smo tražili prostor i to nije bilo lako, jer je trebalo da odgovara stalnoj postavci, ali i budućem centru za debate. Imali smo sreću da smo u samom centru grada našli divnu kuću, koja je proslavila 150 godina postojanja, tako da je i sama kuća na neki način muzej - izjavila je Stojanovićeva pre nekoliko dana.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović/Tanja Valić

Građa koja će biti predstavljena bavi se događajima iz perioda raspada Jugoslavije, ratova, sankcija, inflacije i političkih turbulencija... Zvanične informacije nismo uspeli da dobijemo, jer je Stojanovićeva bila u Podgorici, gde je otvorena izložba "Lavirint devedesetih". Nezvanično smo saznali da će u postavci najverovatnije biti eksponati koji su bili izloženi u Prostoru Miljenko Dereta. Autori te izložbe su profesorka Stojanović i pisac, filozof i politički analitičar Igor Štiks.

O otvaranju Muzeja devedesetih nije konsultovan matični - Istorijski muzej Srbije, iako je, po Zakonu o muzejskoj delatnosti upravo ova institucija trebalo da dostavi stručno mišljenje ministru kulture koji "propisuje uslove za početak rada i obavljanje delatnosti muzeja".

- Otvaranje muzeja koji se bavi skorijom, još svežom i osetljivom istorijom, ne može biti privatna inicijativa i ne sme da se dešava mimo zakonom propisanih procedura - kaže dr Dušica Bojić, direktor Istorijskog muzeja Srbije za "Novosti". - Istorijski muzej Srbije je matični za sve muzeje koji imaju istorijsku građu. Ne može se tako ozbiljan period, kakav su devedesete, prikazivati bez institucionalnog uvida, bez kontrole autentičnosti građe i bez odgovornosti prema istorijskoj istini. Ovo nije samo pitanje struke, već i zaštite kolektivnog pamćenja. Ako se sve to zaobiđe, kakvu poruku šaljemo o tome šta danas nazivamo muzejom?

Foto Nikola Skenderija

Bojićeva kaže da je za izlaganje istorijske zbirke, prema zakonu, potrebna stručna procena i saglasnost Muzeja:

- U ovom slučaju niko nam se nije obratio. Stojanovićeva je naša kolegnica, profesor i trebalo bi da se bavi svojim poslom, a ne tuđim.

Profesorka Stojanović bila je govornik ili moderator brojnih panela čiji su organizatori vlade ili civilni sektor stranih zemalja. Tokom oktobra 2024. učestvovala je i u realizaciji "prve regionalne škole" u Budvi, pod nazivom "Devedesete u Jugoslaviji", u okviru programa MATRA, u saradnji sa NVO "Kulturni front iz Srbije", a koju su finansirali Kraljevina Holandija i Ambasada Holandije u Podgorici. Cilj ove škole je bio da mlade iz regiona upozna sa "kritičkim narativom" povodom ratnih sukoba u Jugoslaviji, te da se kod istih stvori svest o tome, a zatim da im se ukaže na realnu opasnost da se istorija ne ponovi ukoliko se uzroci prethodnih sukoba ne otklone. Ona je učestvovala i na tribini "Odjeci Majdana u Srbiji: 10 godina nakon revolucije dostojanstva", a svojevremeno je navodno bila članica Upravnog odbora "Fondacije za otvoreno društvo - Srbija" koja funkcioniše u okviru Otvorenog društva Džordža Soroša, koji već duže vreme finansira organizacije civilnog društva, sa namerom da se utiče na kreiranje društvenog procesa u našoj zemlji. Poznata je po pokušajima umanjivanja broja srpskih žrtava u NDH.

I Neda Knežević, direktor Muzeja Jugoslavije potvrdila nam je da niko od ove institucije nije tražiuo dozvolu za otvaranje Muzeja devedesetih, a istoričar dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije i predsednik Upravnog odbora Istorijskog muzeja Srbije, rekao nam je da nije iznenađen što Dubravka Stojanović otvara Muzej devedesetih:

- Od onoga što je nekad bila propaganda, sad se pravi istorija. Da li nam nevladine organizacije pišu istoriju umesto istorijskih instituta?

INIS

Bjelajac pita koliko se odmaklo od političkih i propagandnih interpretacija ili predrasuda, začinjenih selektivnim izvorima:

- Uz pomoć političkih ucena koje Srbiji postavlja Zapad, neke nevladine organizacije prisvojile su pravo da se bave "istoriografijom" tako što beskonačno ponavljaju propagandnu tezu o "srpskoj krivici" koja opravdava NATO intervencionizam. One se agresivno nameću u javnom prostoru, od medija do institucija, i srpski istoričari priznaju da postoji opasnost da mladi u Srbiji počnu da sagledavaju devedesete ne u svetlu istorijskih činjenica, već da prihvate kao istinitu osudu srpskog naroda koju je izrekao Zapad još dok je kreirao krizu u Jugoslaviji, po principu: "Ukoliko presuda nije zasnovana na činjenicama - utoliko gore po činjenice".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije