CRKVA JE BRANA DA JERMENIJU PRETVORE U PUKU KOLONIJU ZAPADA: Intervju - Tatev Akopjan, episkop Jermenske apostolske crkve

PROGON Jermenske apostolske crkve traje koliko i pokušaji premijera Nikola Pašinjana da bolne nacionalne poraze predstavi kao političke pobede, od prvog Karabaškog rata do gubitka Arcaha. Crkva nije ćutala.

Foto Privatna arhiva

Rezultat je rat koji je premijer objavio najstarijoj ustanovi Jermena, hapseći vladike pod izgovorom da učestvuju u destabilizaciji zemlje.

O tome šta Crkva zamera premijeru, a šta premijer Crkvi te može li Jermenija napraviti geopolitički zaokret ka Zapadu bez poricanja genocida počinjenog nad njenim narodom, objašnjava u ekskluzivnom intervju za "Novosti" episkop Tatev Akopjan, poglavar jermenske eparhije u Rumuniji.

Kada progoni najstariju instituciju Jermena i pod optužbom da se iza njenih zidina kuju planovi za državni udar, hapsi crkvene velikodostojnike, šta premijer Pašinjan pokušava da postigne i na kakve rizike može da računa?

- Sveta Jermenska apostolska crkva odigrala je ključnu ulogu tokom celokupne jermenske istorije. U odsustvu državnosti, preuzela je misiju duhovnog vođstva jermenskog naroda i očuvanja njegovog jedinstva, sa dva jasna cilja: spasenja duša i očuvanja nacije. Istovremeno, Crkva je u srcima ljudi održavala živim san o nezavisnom kraljevstvu, a kasnije i o suverenoj državnosti - aktivno radeći na njegovom ostvarenju kada za to dođe pravi trenutak. Velika je zabluda verovati da je Crkva prihvatila gubitak nezavisnosti.

Naprotiv, jaka i nezavisna država bila je u prvom interesu Majke Stolice, jer je omogućavala Crkvi da se posveti svojoj duhovnoj misiji, prepuštajući sekularna i bezbednosna pitanja nacionalnim vlastima. Što se tiče motiva napada na Crkvu trenutnog premijera, oni su očigledni svakom razumnom i pronicljivom posmatraču. Danas je Jermenska crkva najveća svejermenska institucija - i praktično jedina - koja otvoreno ukazuje na opasne i neodgovorne posledice politike aktuelnog režima. Ona i dalje podiže svoj glas u odbranu kulturnog nasleđa Arcaha i prava njegovog naroda - stavovi koji vladi nisu po volji. Otud i stalni pokušaji da se ućutka ovaj snažan glas, što proizilazi iz straha od gubitka kontrole.

Foto Privatna arhiva

Da li nasrtaje na Crkvu možemo tumačiti kao pokušaj eliminacije neistomišljenika uoči narednih izbora, ili su razlozi ipak dublji i sračunati na dalekosežne promene?

- Kratkoročno, nema sumnje da vladajuća stranka pokušava da povrati svoj narušeni ugled pred izbore. Neuspesi u spoljnoj i unutrašnjoj politici prikrivaju se iza lažnih agendi, od kojih je najupadljivija kampanja protiv Crkve. Ova vlast je usvojila jedan od klasičnih modela neiskrenog upravljanja: "zavadi pa vladaj". Sledstveno tome, ona uporno seje razdor među ljudima, podstiče atmosferu mržnje i koristi nastali haos za sprovođenje svojih interesa. U tom smislu, izabrani kurs služi ne samo kratkoročnim izbornim ciljevima, već otkriva i dugoročne ambicije. Vlast koja sebe učvršćuje na ovakav način nastaviće da urušava narod kojim upravlja.

Da li pokušajima slabljenja ili razbijanja Crkve, vlast nastoji da promeni jermenski kulturni kod svesna da samo tako može da opravda geopolitičku katastrofu, gubitak Arcaha?

- Vekovima je Crkva čuvala jermenski jezik, kulturu, istorijsko pamćenje, duhovni i moralni poredak. Upravo ti elementi čine kulturni kod, u čijem srcu leži vera i jedinstven osećaj identiteta. Raste zabrinutost da je sistematsko diskreditovanje Crkve deo promišljene političke agende usmerene ka stvaranju "novog tipa" identiteta, podaničkog pred spoljnim uticajima i sklonijeg prihvatanju geopolitičkog poraza kao nečeg normalnog. Kada se narodu oduzme istorijsko pamćenje, duhovni temelji i institucije koje čuvaju identitet, kao što je Crkva, postaje mnogo lakše oblikovati novu vrstu "internacionalnog", "bezbednog" građanina - onog koji nema nacionalne aspiracije i koji neće zahtevati političku odgovornost za teritorijalne ili kulturne gubitke.

Ako danas pod različitim optužbama hapsi crkvene velikodostojnike, da li bi vlast sutra i u verujućem narodu mogla da prepozna neprijatelja države?

- Jedna poruka iza ovih hapšenja je jasna: vlasti se ni pred čim neće zaustaviti i neće oklevati da uhapse bilo koga. Ovakva atmosfera straha ima za cilj da ućutka svako neslaganje sa stvarnošću koja je vidljiva golim okom. Danas jermensko pravosuđe nije nezavisno i oni na vlasti mogu fabrikovati optužbe protiv bilo kog pojedinca. Progon onih koji slede Crkvu više nije skriven, on je čak javno najavljen. Živ primer toga je hapšenje istaknutog dobrotvora Samvela Karapetjana. U celini, jermenski narod gleda na svoju Majku Crkvu sa poštovanjem, ljubavlju i pažnjom. Nije slučajno što je Crkvi dodeljen naziv "Majka". Toga su i te kako svesni i oni koji danas pokušavaju da potkopaju ovaj vekovni moralni autoritet.

Da li je opravdana zabrinutost da bi jermenske vlasti, sledeći primer Ukrajine, mogle da stvore paralelnu crkvenu strukturu koja bi delovala u okvirima novog spoljnopolitičkog kursa?

- Gotovo je izvesno da će to pokušati, i upravo zbog toga nastoje da stave Crkvu pod svoju kontrolu. U suštini, čitav sukob se i vodi oko tog pitanja. Da katolikos svih Jermena nikada nije kritikovao antinacionalne postupke aktuelne vlasti i da je dosledno podržavao njenu politiku, sasvim sam siguran da premijer ne bi pokrenuo ovakvu kampanju.

Foto Privatna arhiva

Ko tačno inspiriše jermenskog premijera da preduzima ovakve korake?

- Ne mogu sa sigurnošću reći koji su izvori ili načini uticaja na premijera. Nesumnjivo, neki odmetnuti klirici i pojedinci ispunjeni ogorčenjem i nezahvalnošću prema Crkvi mogu pomagati u oblikovanju tih tekstova. Ipak, posledice njihovih postupaka su očigledne. Aktuelni režim neprestano pravi greške, traži krivce i vođen je isključivo željom za očuvanjem vlasti. Jermenski narod uglavnom negativno reaguje na ove postupke jer su zaista neprihvatljivi i bez presedana.

U kojoj meri zapadne fondacije u Jermeniji mogu uticati na kreiranje stavova mladih i njihovo udaljavanje od Crkve?

- Ove fondacije obično finansiraju obrazovne programe usmerene na demokratiju, ljudska prava i rodnu ravnopravnost. Na prvi pogled, ovi napori deluju pozitivno; međutim, njihovi ideološki naglasci često sadrže suptilne elemente koji su u suprotnosti sa tradicionalnim jermenskim vrednostima, uključujući ulogu Crkve u društvu. Neki posmatrači ovo opisuju kao "pokušaj ideološke kolonizacije". Konkretno, udaljavanje ljudi od Crkve i tradicionalnih vrednosti olakšava stvaranje "pogodnijeg" i "pokornijeg" društva u skladu sa agendama spoljnih sila. Narod sa duboko ukorenjenim identitetom otporniji je i na ratne i na ideološke pritiske. Crkva je jedan od osnovnih stubova te otpornosti.

Foto Privatna arhiva

Da li bi se u geopolitičkoj orbiti Zapada Jermenija mogla naći pred zahtevom da zarad pragmatičnih interesa obriše sećanje na genocid počinjen nad njenim narodom?

- Ove agende već su položene na stolovima aktuelnog režima u Jermeniji i Crkva je više puta zauzimala čvrst stav protiv njih. Turska i Azerbejdžan optuživale su Crkvu za revanšizam i ometanje mirovnih procesa. Međutim, Crkva nije protiv mira. Ona podržava dostojanstven mir, onaj koji se ne može postići poricanjem genocida počinjenog nad Jermenima, ili kršenjem prava jermenskog naroda u Arcahu.

Foto AP Photo/Burhan Ozbilici

Da li se kao konačni cilj nazire pokušaj uspostavljanja nove NATO osovine u zemljama koje su tokom istorije negovale duhovne, političke i kulturne veze sa Rusijom?

- Nisam u poziciji da do kraja analiziram šta Zapad želi, ali jedno je sigurno: na delu je pokušaj sprovođenja "ideološkog državnog udara" u Jermeniji, koji na prvi pogled može izgledati primamljivo. Međutim, treba da se zapitamo da li smo zaista spremni da pokidamo svoje vekovno korenje, pogazimo vrednosti i slepo skočimo u zagrljaj prividnog blagostanja. Da li će to zaista dovesti do bolje budućnosti? Kada se poželi prekinuti sa Rusijom, kuda mi zapravo idemo - u Evropu ili u Tursku? Pitanja su mnogobrojna. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije