GRAĐANI VAŽNA KARIKA U TRAŽENJU NESTALIH: Analiza "Novosti": Da li nam je potreban zvanični javni registar nestalih

U SRBIJI je prošle godine prijavljen nestanak više od tri hiljade ljudi - 1.289 odraslih i 1.775 dece. Mnogi su u međuvremenu pronađeni, ali zamnogobrojnima se potraga nastavlja. Porodice koje mesecima ili godinamačekaju vest o najbližima najčešće ostaju same. Dok mnoge evropske državeimaju javne registre nestalih u kojima građani mogu da vide ko se tražii da eventualno pomognu, u Srbiji taj sistem zasad ne postoji... Koristese zatvorene policijske evidencije i podaci koje objavljuju nevladineorganizacije.

Foto: Printscreen

Ovo za "Novosti" kaže Vladimir Paunović iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu i upozorava da porodice nestalih često ostaju odbačene.

- Broj nestalih se, nažalost, povećava poslednjih godina i u cilju efikasnije i brže potrage za nestalima potrebno je uvesti zvanični javni registar nestalih lica - ističe Paunović. - To nisu male brojke za državu od nekoliko miliona stanovnika. Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi sopstvenu evidenciju, ali ona nije dostupna javnosti.

Centar za nestalu i zlostavljanu decu od 2017. godine vodi sopstveni registar. Objavili su podatke o stotinama nestalih, i mnogi su zahvaljujući tome pronađeni.

- To nije dovoljno - smatra Paunović. - Potreban je sistem koji će imati institucionalnu snagu, jer samo tako možemo da reagujemo na vreme. O nekim osobama koje su nestale prethodnih godina nema nikakvih informacija. Možemo samo da nagađamo šta se događa tim ljudima. Važno je da se građani više uključe u potragu, a najbolji način za to je uspostavljanje javnog registra nestalih. Najveći broj evropskih država ima javni registar nestalih i važno je da ga ima i Srbija i da podaci budu dostupni našim, ali i građanima drugih država, kako bi pomogli u potrazi za nestalima.

FOTO: Arhiva novosti

Paunović ističe da su posebno ugroženi stariji ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti, demencije ili drugih psihijatrijskih oboljenja koji su pobegli iz staračkih domova, bolnica, psihijatrijskih ustnaova. Takvih primera ima mnogo, i, nažalost, te potrage, po rečima Paunovića, najčešće ne završe dobro - dešava se da ljudi zalutaju, izgube se, a mnogi preminu jer noćima spavaju napolju. Dešava se i da je nestanak povezan i sa samoubistvima.

- U tim situacijama vreme je ključno: što se brže pojavi vest o nestanku, veće su šanse da osoba bude pronađena živa. Na našem sajtu mesečno objavimo između deset i petnaest potraga za nestalim ljudima - kaže Paunović. - Kada ljudi znaju da je neko nestao, veća je verovatnoća i da će prići osobi koja deluje zbunjeno ili bespomoćno, umesto da je zaobiđu.

Punović kaže da otkako postoji sistem "Pronađi me", koji se aktivira kada nestane dete, nema više kriminalnih otmica dece.

- Javnost je, dakle, presudna - tvrdi naš sagovornik. - Dobijamo prijave i o nestanku adolescenata između 13 i 18 godina. Oni često beže iz hraniteljskih porodica, domova za nezbrinutu decu, od kuće posle svađe sa roditeljima. Imamo slučajeve dece koja pobegnu i po petnaest puta u toku jedne godine.

Foto: Novosti

Govoreći o podacima koji treba da se nađu u registru i koji mogu da pomognu u potrazi za nestalima, stručnjaci navode da su najvažniji pre svega lični podaci - opis nestale osobe, boja očiju i kose, šta je imala na sebi u trenutku nestanka, da li je reč o odrasloj osobi ili detetu.

- Porodice nestalih ne nose samo teret neizvesnosti već i stigme. Kako vreme prolazi, oni koji su u početku saosećali često se povlače - kaže Paunović. - Prijatelji i rodbina prestaju da zovu, prestaju da pitaju. Porodice imaju utisak da su napuštene i od okruženja i od institucija. Mnogi brakovi posle nestanka deteta završavaju se razvodom. Jednostavno, ljudima je u tim situacijama teško da nastave da funkcionišu zajedno. Takođe, članovi porodice nestalih često i sami obole od neke bolesti i potrebna im je velika podrška društva da bi mogli da nastave dalje. Mi smo tu da ih podržimo, da ostanemo u kontaktu, da znaju da nisu od svih zaboravljeni.

Podsetimo, Interpol koristi Jelou Notis za traženje nestalih osoba koji nije poternica već obaveštenje dostupno svim državama članicama. Tokom 2024. godine izdato je više od 3.300 ovakvih obaveštenja. U Evropi funkcioniše i broj 116-000, koji je dostupan i u Srbiji, za prijavljivanje nestanka dece.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije