JEDAN PSIHOLOG NA 500 UČENIKA: U školama nema dovoljno stručnih saradnika, pa i tako malobrojni često rade "tuđe" poslove

RAD sa đacima, nastavnicima i roditeljima trebalo bi da bude primaran za školske psihologe i pedagoge, ali u realnosti oni rade i ono što nije u opisu njihovog posla.

Foto: Shutterstock

U Pravilniku o programu svih oblika rada stručnih saradnika, kao njihova obaveza navodi se podrška i praćenje nastave, pomoć učenicima i nastavnicima, rad na poboljšanju obrazovanja i saradnja sa svim ustanovama koje su relevantne za školski sistem kao što su ministarstvo, lokalna zajednica, nevladine organizacije...

Međutim, naši sagovornici iz različitih škola u Srbiji kažu nam da u praksi to izgleda drugačije.

- Radimo i mnoge druge poslove koji nisu "propisani" pravilnicima, pa tako "uskačemo" u učionice kada neko od nastavnika nije tu, predajemo građansko vaspitanje, a poseban problem je ogromna papirologija zbog koje ne možemo da se posvetimo svom primarnom poslu - kažu naši sagovornici.

Uprkos tome, njih bije glas da ne rade dobro svoj posao i da su nam deca nedisciplinovana i nasilna zbog njihovih propusta u radu. Psiholozi na te primedbe odgovaraju da "nije njihov posao da vaspitavaju decu, već da je to u rukama roditelja".

Uz, to naši sagovorni ističu da ih je mnogo manje nego što bi trebalo, i da brojke pokazuju da psiholog ili pedagog koji je zaposlen u školi sa 20 odeljenja radi sa 500 do 600 učenika, sa oko 1.000 roditelja i 50 do 60 nastavnika.

Prema podacima Ministarstva prosvete koji su nam juče dostavljeni, na početku ove, 2025/2026. školske godine ima više od 2.800 angažovanih psihologa i pedagoga u osnovnim i srednjim školama.

- Jedna od mera Ministarstva prosvete koja je usvojena početkom 2023. godine u cilju kadrovskog i stručnog jačanja škola, kako bi se preventivno delovalo i adekvatno reagovalo u slučajevima nasilja, bila je izmena propisa kojima je omogućeno školama i učeničkim domovima da zaposle veći broj stručnih saradnika - psihologa i pedagoga - kažu naši sagovorni iz nadležnog resora.

Prema njihovim podacima, broj pedagoga i psihologa u osnovnim školama pre pomenute izmene pravilnika, odnosno pre januara 2023. godine bio je 1.853, dok ih na početku ove školske godine ima 1.972.

- To znači da u osnovnim školama imamo 119 više zaposlenih pedagoga i psihologa - ističu naši sagovornici. - Pored ovih stručnih saradnika, u osmoletkama je angažovano 153 andragoga, defektologa, socijalnih radnika i logopeda.

Kada je reč o srednjim školama, podaci pokazuju da je pre izmene pravilnika bilo 763 psihologa i pedagoga, dok ih na početku ove godine ima 816, odonosno 53 više. I u srednjim školama angažovano je još 46 andragoga, defektologa, socijalnih radnika i logopeda.

- Dodatno, Ministarstvo prosvete daje saglasnost školama koje iskažu potrebu za većim brojem izvršilaca - pedagoga i psihologa - od broja utvrđenog pravilnikom - napimlju naši sagovornici iz ovog resora. - Ministarstvo prosvete ne zapošljava psihologe i pedagoge, kao ni druge zaposlene u školama. To čini direktor, koji prati propise i rad u školi organizuje u skladu sa njima. Ministarstvo je u poslednje dve godine dalo saglasnost da se u osnovnim školama zaposli 65 psihologa i pedagoga, a u srednjim za ovu školsku godinu njih 15.

Međutim, psiholozi sa iskustvom "na terenu" kažu nam da to nije dovoljno.

- Veoma nas je malo u školama - kaže za "Novosti" Ružica Petrović Gašević, psiholog u Geodetskoj školi i predsednica Republičke sekcije psihologa srednjih škola. - Ali bilo nas je još manje pre tragedije u "Ribnikaru", tada je doneta odluka da se zaposli dodatni broj pedagoga i psihologa, kako bi svaka škola imala oba stručna saradnika, i psihologa i pedagoga, ali ta odluka nije do kraja ispoštovana. To je delimično ostvareno, pa je u mnogim školama angažovan drugi stručni saradnik na 50 odsto radnog vremena, što nije dovoljno.

Ona ukazuje na nelogičnost da se u stručne saradnike ubrajaju i logopedi pa čak i bibliotekari, a direktor bira koga će zaposliti pa su u nekim školama umesto pedagoga i psihologa angažovani stručnjaci drugih profila.

Na česte primedbe da psiholozi ne rade svoj posao kako treba, i da je zato rašireno nasilje u školama, Ružica Petrović Gašević kaže da nije posao psihologa da vaspitava nečije dete, već je to posao roditelja.

- Znam da psihologe bije glas da su oni krivi što su nam deca takva kakva jesu, zatim zameraju nam da smo mi ti koji insistiraju na dečjim pravima, to ponekad čujemo i od nastavnika u školama, ali mi đake učimo i pravima i obavezama - ističe naša sagovornica uz napomenu da škola ima ima i vaspitnu i obrazovnu ulogu, a za ostvarivanje obrazovno vaspitnih zadataka odgovorni su svi zaposleni u školama, uključujući i stručne saradnike.

- Ipak najvažniju i najveću ulogu u vaspitanju dece imaju i trebalo bi da imaju roditelji - ističe ona.

Ružica Petrović Gašević pojašnjava da oni psiholozi svoje zadatke ostvaruju kroz individualni rad sa učenicima i kroz grupni rad, realizujući radionice na psihološke teme, što se uglavnom radi u okviru ČOS-a.

- Ako škola ima 500 đaka i jednog, odnosno sada 1,5 stručnog saradnika, a sa nekom decom se radi i više puta nedeljno, jasno je da je to nedovoljan broj stručnih saradnika - kaže Petrović Gašević.

Inače, naša sagovornica sprovela je anketu među kolegama o položaju stručnih saradnika u školama u kojoj je učestvovalo 182 stručnih saradnika od čeka 101 psiholog i 81 pedagog iz 117 osnovnih, 64 srednje, četiri muzičke, dve škole za decu sa posebnim potrebama i dve predškolske ustanove. Rezultati su pokazali da u 4,9 odsto škola radi samo psiholog, u 11,5 odsto škola radi samo pedagog, u 28,6 procenata škola rade psiholog i pedagog sa punim radnim vremenom, u 26,9 odsto škola rade psiholog i pedagog, ali samo jedan sa punim radnim vremenom, dok je u ostalim školama malo veći broj stručnih saradnika sa (ne)punim radnim vremenom. Najveći broj učesnika u ovom istraživanju, ljih 139, žalio se na previše administracije, 115 navodi opterećenje poslovima koji nisu poslovi stručnih saradnika, 111 njih kaže da je to rad u mnogobrojnim timovima, 101 navodi preobimnost posla, 83 stručna saradnika kaže da sve više učenika ima problem sa mentalnim zdravljem, dok 73 njih navodi nejasne zadatke od strane nadređenih u ministarstvu.

- Ovo nije bilo sveobuhvatno istraživanje već anketa ali su rezultati slika onog što se dešava na širem planu - kaže nam Petrović Gašević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije