NAJJEFTINIJI NAČIN ZA DOGREVANJE: Uz pomoć trika možete mnogo da uštedite

IAKO smo još daleko od kalendarske zime, a nismo ušli ni u zvaničnu grejnu sezonu, ovi hladni dani naterali su većinu da zagreva stanove i kuće, iako se tome nisu nadali u prvim danima oktobra.

Foto: N. Skenderija, Profimedia

Kalendarski smo tek maltene ušli u jesen, a temperature su ovih dana prave zimske, čak je i snega bilo. Zato se masovno dogrevaju stanovi i kuće, a grejna sezona još zvanično nije počela.

Ljudi uglavnom toplotu u domu podižu koristeći struju. Jedni što nemaju drugu mogućnost, pošto ima i zgrada bez dimnjaka, a drugi da prištede drva i ugalj što su kupili, jer ko zna kako će biti narednih meseci, a još nije baš ono pravo smrzavanje.

A kako najjeftinije proći u ovom prelaznom periodu? Prema podacima Agencije za energetiku Srbije (AERS), grejanje stana od 60 kvadrata, izolovanog i zagrejanog na 20 stepeni tokom 16 sati dnevno za šest meseci, troši oko 9.000 kilovat-sati. To je oko 150 kWh po kvadratu, koliko u proseku potroši domaćinstvo u Srbiji tokom grejne sezone.

Iako su drva najisplativija opcija za zimsku sezonu, u praksi se za dogrevanje najviše koriste inverter klime i termoakumulacione peći, upravo zbog praktičnosti i efikasnosti. S druge strane se pak najmanje isplate klasične grejalice, koje "gutaju" struju i retko uspevaju da dovoljno zagreju ceo prostor.

Inverter klime štede struju i brzo podižu temperaturu. Važno je da se prebace na zimski režim i da ventilator bude podešen na opciju "auto", tako uređaj sam reguliše jačinu duvanja prema temperaturi u prostoriji. Idealna temperatura za dom tokom zime je između 20 i 23 stepena, a svaki dodatni stepen znači i veću potrošnju.

Veći računi za struju

Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača Efektiva potvrđuje da najveći broj ljudi u ovom periodu koristi upravo inverter klimu za dogrevanje, tj. zagrevanje prostorije.

- Zbog poskupljenja struje građani treba da očekuju veće račune za struju ako koriste uređaje na električnu energiju. Najpovoljnija opcija su toplotne pumpe, ali su se one nedavno pojavile i mali broj ljudi ih koristi. Klime imaju mnoga domaćinstva jer ih leti koristimo za rashlađivanje, a zimi za grejanje, i njihova upotreba možda je i najzastupljenija. Ekonomična opcija su i TA peći, ali samo ako se uključuju preko noći - kaže Gavrilović za medije i dodaje:

- Na četvrtom mestu su mermerni, uljani ili norveški radijatori i na poslednjem grejalice. Ljudi uključuju ono grejno telo koje imaju u stanu, recimo, mnogi koriste klime za dnevne sobe, a ukoliko to nije dovoljno, prinuđeni su da uključe i grejalice za neke manje sobe, ali one su veliki potrošači.

Drva na džak

Za one koji se i dalje greju na čvrsto gorivo, opcija za dogrevanje su i drva na džak, kojih ima na pijacama i stovarištima širom zemlje od 500 do 700 dinara, u zavisnosti od vrste i suvoće. Jedan džak traje dan-dva, u zavisnosti od intenziteta loženja.

Prema podacima AERS, grejanje na drva ove zime može da košta od 53.000 do 87.500 dinara - u zavisnosti od kvaliteta ogreva i efikasnosti peći. Pelet je skuplji i iznosi oko 76.000 dinara po sezoni, dok se za grejanje na ugalj mora izdvojiti oko 77.700 dinara.

U prelaznom periodu svaki dinar se računa. Pravi izbor grejanja može vam uštedeti i po nekoliko hiljada dinara mesečno, a u ovo prelazno doba, to i te kako znači, jer se može uštedeti i do nekoliko hiljada dinara.

Sredstva za dogrevanje prostora

inverter klime
TA peći
toplotne pumpe
uljani i električni radijatori
grejalice s ventilatorom i kaloriferi
infracrvene grejalice

(Kurir)

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Strahinja Trivković diplomata znanja i sporta

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije