INTERVJU SLAVIŠA LAKIĆEVIĆ, načelnik Uprave saobraćajne policije MUPNI NAJSTROŽE KAZNE NEĆE POMOĆI BEZ SAVESTI LJUDI

U DRUGOJ polovini oktobra, nažalost, značajno je pogoršano stanje bezbednosti saobraćaja na teritoriji Srbije. U ovom periodu dogodilo se nekoliko saobraćajnih nezgoda, koje su opravdano uznemirile javnost. Od početka ove godine, pa do 29. oktobra dogodilo se nešto više od 27.000 nezgoda u kojima su poginula 403 učesnika u saobraćaju, dok je oko 15.000 povređeno.

Foto D. Milovanović

Ovako u razgovoru za "Novosti" načelnik Uprave saobraćajne policije (USP) MUP Srbije Slaviša Lakićević objašnjava situaciju kada je reč o bezbednosti saobraćaja i dodaje da je u poređenju sa prethodnom godinom, zabeležen nešto veći broj udesa, ali i da je 25 osoba manje poginulo, a 600 manje povređeno.

U Sremskoj Mitrovici je 17. oktobra došlo do prevrtanja autobusa kada su tri radnika poginula, a više od 50 je povređeno. Devet dana kasnije u Beogradu je stradala tročlana porodica, a u sredu se prevrnuo kombi kod Novog Sada i jedno dete je poginulo, a osmoro ih je teško i lakše povređeno.

- U ime MUP Srbije i svoje lično porodicama poginulih izražavam najdublje saučešće. I pored svih tragedija koje su se desile u oktobru, postoje realni izgledi da u ovoj godini bude zabeležen najmanji broj poginulih u saobraćajnim nezgodama od kada se u našoj zemlji obrađuju statistički podaci o udesima.

U poslednje vreme zabeležene su nezgode u kojima učestvuju autobusi i druga vozila sa većim brojem putnika. Koji su uzroci?

- Nažalost, nezgoda koja se dogodila 17. oktobra u Sremskoj Mitrovici eklatantan je primer kakve mogu biti posledice saobraćajnih nezgoda sa učešćem autobusa i ona nije uznemirila samo javnost, već i sve nas koji smo u sistemu bezbednosti saobraćaja. Kada je reč o autobusima, na godišnjem nivou oni učestvuju u oko 1.500 saobraćajnih nezgoda, što je oko četiri odsto od ukupnog broja. Naše analize pokazuju da većinu nezgoda sa učešćem autobusa izazivaju drugi učesnici u saobraćaju, dok vozači autobusa izazivaju oko trećinu tih nezgoda. Na osnovu iznetih podataka može se steći utisak da njihovo učešće u saobraćaju ne predstavlja veći bezbednosni izazov, ali posledice nezgoda sa njihovim učešćem su gotovo uvek najteže, zato su propisani stroži uslovi za njihovo učešće.

Koliko je dece nastradalo od januara 2025. do danas?

- Od početka godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je osmoro dece i sva su život izgubila kao putnici u vozilu. Nažalost, i istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja pokazuju da decu na propisan način prevozi tek oko 60 odsto vozača, pre svega roditelja. Ono što nije za pohvalu je i činjenica da je iz godine u godinu broj prekršaja nepropisnog prevoženja dece u sve većem porastu. Apelujem na roditelje da bez obzira na to da li se radi o putovanju od nekoliko stotina metara ili na odmor od više stotina kilometara, bez izuzetka decu prevoze na zakonom propisan način, kako bismo unapredili bezbednost.

Koji su najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda u ovoj godini?

- Gotovo svaka druga saobraćajna nezgoda sa poginulim ili teško povređenim licima je posledica prebrze vožnje. Brzina je najveći problem bezbednosti saobraćaja i kod nas i širom sveta i kao takva, metaforično je označena kao ubica broj jedan na putevima. Jedan od apsolutnih prioriteta saobraćajne policije što se tiče kontrole jeste otkrivanje prekršaja prekoračenja brzine i u tu svrhu koriste se svi raspoloživi resursi - od ručnih radara, presretača, kamera za automatsku detekciju do merenja srednje brzine.

Brzina se iz godine u godinu pokazala kao glavni uzrok teških saobraćajnih nesreća. Uprkos tome naši građani i dalje "ne skidaju nogu sa papučice za gas"?

- Kada je reč o brzini, želim da naglasim jedan podatak koji na pravi način oslikava problem koji trenutno imamo sa stavovima građana o značaju poštovanja saobraćajnih propisa. Samo u prethodna tri dana pripadnici USP, koji kontrolišu saobraćaj presretačima, otkrili su čak 12 prekršaja većih prekoračenja brzine koji su zakonom propisani kao teži, uključujući pet prekršaja nasilničke vožnje. Pitamo se kako je moguće da u navedenim okolnostima jedan vozač dozvoli sebi da se na putu Kikinda-Zrenjanin, gde je ograničenje brzine 80 km na čas, kreće brzinom od čak 205,7 kilometara. Ili da se svega dva dana nakon što je tročlana porodica izgubila život u Beogradu, u maltene isto vreme, oko jedan čas iza ponoći, vozač na Čukarici kreće brzinom od 155,8 kilometara na čas i to u stanju teške alkoholisanosti, sa 1,26 promila alkohola u organizmu.

Kako se "obračunati" sa tako bahatim učesnicima u saobraćaju?

- Ovo su činjenice koje pokazuju da ni represija po sebi nije dovoljna, jer, podsetiću da važeći Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje veoma stroge sankcije za ovakvo ponašanje. Pored represije, potreban je daleko veći rad na unapređenju svesti i stavova velikog broja naših građana, a podaci pokazuju da na godišnjem nivou saobraćajna policija otkrije čak milion i po prekršaja, od čega su trećina prekršaji prekoračenja brzine.

Pored brzine, šta još može da utiče na veće posledice saobraćajnih nesreća?

- Još je jedan prekršaj, koji ne utiče na nastanak nezgoda, ali u velikoj meri utiče na težinu posledica saobraćajnih nezgoda - nekorišćenje sigurnosnog pojasa. I pored svih mera u kontroli saobraćaja i napisanih kazni, pored kontinuiranih kampanja kojima našim građanima pokušavamo da objasnimo zašto je važno da koriste sigurnosni pojas i koliko pojas povećava šansu da prežive saobraćajnu nezgodu, procenti korišćenja pojasa i dalje su mali, pre svega na zadnjem sedištu gde ga koristi manje od 20 odsto putnika. Kao posledicu imamo više od 100 poginulih vozača i putnika na godišnjem nivou koji su stradali upravo jer nisu koristili pojas. Ovo je možda najveći razlog zašto u pogledu bezbednosti saobraćaja zaostajemo za zemljama Zapadne Evrope gde su procenti korišćenja pojasa na prednjim sedištima preko 95, a na zadnjem sedištu preko 90 odsto. Za ovaj prekršaj izvesno će biti pooštrena kaznena politika novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Kada je reč o žrtvama, koja kategorija učesnika u saobraćaju je posebno ugrožena?

- Vozači putničkih vozila su ubedljivo najugroženiji, budući da čine više od trećine poginulih. Pored njih, jedna od ugroženijih grupa su pešaci koji čine oko 20 odsto svih poginulih učesnika u saobraćaju. Posebno bih naglasio da su u ovom periodu godine zbog kraće obdanice i slabije vidljivosti pešaci posebno ugroženi. Od početka oktobra u saobraćajnim nezgodama poginulo je 10 pešaka i iz tog razloga bih apelovao na vozače da povećaju opreznost i smanje brzinu kretanja, pre svega u zonama pešačkih prelaza. S druge strane, iskoristio bih priliku i da apelujem na pešake da preduzmu mere kako bi bili vidljiviji drugim učesnicima u saobraćaju, a time i bezbedniji.Ono što je zaista zabrinjavajuće je činjenica da je više od četvrtine pešaka ove godine stradalo na površinama gde bi njihova bezbednost trebalo da bude zagarantovana, kao što su pešački prelazi, pešačke zone ili autobuska stajališta. Iz navedenih razloga pripadnici saobraćajne policije u ovom periodu godine kontinuirano sprovode mere pojačane kontrole brzine u zonama pešačkih prelaza.

Da li bi izmena Zakona o saobraćaju poboljšala situaciju i smanjila broj prekršaja u saobraćaju?

- Osnovni razlog zašto uopšte radimo na novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima je težnja da se stanje značajno unapredi. Važeći zakon je donet 2009. godine i do sada je pretrpeo 18 izmena. Iako je u velikoj meri važeći zakon ispunio svoju svrhu i doprineo da se stanje bezbednosti na našim putevima značajno unapredi, da bi se napravio dodatan iskorak, neophodno je da se donese novi zakon. Svakako jedan od razloga za donošenje potpuno novog zakona je i potreba da se naše zakonodavstvo uskladi sa onim u Evropskoj uniji.

Koje će novine biti predložene u novom Zakonu o saobraćaju?

- Što se tiče novog zakona, osnovna zamisao je da se stvore daleko bolji uslovi za zaštitu ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju, u prvom redu dece, mladih, pešaka i biciklista.Pored toga, izvesno je da će novi zakon doneti značajno pooštravanje kaznene politike prema učiniocima najtežih prekršaja. Iako je u poslednjih nekoliko godina bilo više izmena u tom smeru, od povećavanja novčanih kazni, smanjenja dozvoljene količine alkoholisanosti, uvođenje mere privremenog oduzimanja vozila, nažalost te izmene nisu dale očekivane efekte. Jasno je da jedan značajan broj propisanih novčanih kazni ne postiže svrhu da odvrati učesnike u saobraćaju od činjenja prekršaja, tako da zaista postoji potreba da se za prekršaje koji najviše utiču na nastanak nezgoda i težinu posledica propišu daleko oštrije sankcije.

Šta će USP preduzeti u narednom periodu kako bi se smanjio broj saobraćajnih nezgoda?

- Mi ćemo dati sve od sebe, pre svega u kontroli saobraćaja, kako bi se zaustavio ovaj nepovoljni trend i unapredilo stanje bezbednosti saobraćaja. U narednom periodu očekuje nas veliki broj slava i korporativnih proslava, pa će akcenat u kontroli biti da se iz saobraćaja isključe vozači koji ugrožavaju sebe i druge upravljajući vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. Pored toga, preduzimaćemo i preventivne mere koje će pre svega biti usmerene na podizanje svesti o značaju korišćenja zimske opreme i adekvatnoj pripremi vozila za zimske uslove vožnje, ali i ka očuvanju bezbednosti pešaka.

Šta poručujete učesnicima u saobraćaju?

- Ovo je zaista specifičan trenutak čiju važnost su prepoznali građani, o čemu nam svedoče reakcije na minule tragedije na putevima. Moja poruka svim građanima je da pokažu neophodan stepen odgovornosti i da poštovanjem propisa daju direktan doprinos kako bismo unapredili stanje bezbednosti saobraćaja na našim putevima, jer je to zajednički interes.

Zahvalni građanima na predlozima

KADA očekujete da novi Zakon o saobraćaju bude usvojen?

- Nadam se da ćemo nacrt novog zakona imati do kraja ove godine, a iskoristio bih priliku da još jednom pozovem građane da nam svoje predloge i sugestije dostavljaju na mejl adresu zobs.predlozi@mup.gov.rs. Do sada je stiglo više od 800 predloga i zahvalio bih se svim građanima, koji na ovaj način pokazuju društvenu odgovornost i daju doprinos da nam stanje bezbednosti saobraćaja bude povoljnije.

Preporučujemo

Društvo

0 0

EVO GDE TAČNO IMA SNEGA NA PUTEVIMA SRBIJE: Izdato upozorenje na opreznu vožnju

18. 11. 2025. u 22:13

Društvo

0 0

KAKO SE PRAVILNO SLAVI ARANĐELOVDAN? Ako ste pravi vernik - ispoštujte ovo!

18. 11. 2025. u 21:08

Društvo

0 18

SNEG NAPRAVIO HAOS U OVIM DELOVIMA SRBIJE: Zavejane ulice, pogledajte zimske prizore (VIDEO)

18. 11. 2025. u 20:24

Društvo

0 0

BIĆE SNAŽNIH PLjUSKOVA SA GRMLjAVINOM: Detaljna vremenska prognoza

18. 11. 2025. u 20:01

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije