OTPAD KAO UNOSAN BIZNIS: Gde je Srbija u praćenju svetskog ekološkog trenda?

BRIGA o životnoj sredini i otpad - u nekim slučajevima mogu ići zajedno, a još doneti i novac. Da li je ovo još jedna od lekcija koju Srbija može naučiti i ugledati se na mnoge zemlje koje od otpada već zarađuju milione.

G.Šljivić

Evropski parlament je ove godine odobrio predlog o uvođenju strožih pravila o otpremanju otpada iz zemalja Evropske unije, što podrazumeva uvođenje zabrane izvoza za sav otkad namenjen za odlaganje u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. 

- Otpad moramo pretvoriti u resurse na zajedničkom tržištu, a samim tim bolje ćemo voditi računa o našoj životnoj sredini i konkurentnosti na tržištu. Kada se otpadom pravilno upravlja, on ni u kom slučaju ne bi trebalo da nanosi štetu životnoj sredini ili ljudskom zdravlju - rekla je Pernil Vajs, izvestilac Evropskog parlamenta o ovom predlogu.

Ovakvim upravljanjem otpadom, kako navode iz Evropskog parlamenta, biće potpuno iskorišćene mogućnosti koje pruža otpad za postizanje ciljeva EU o cirkularnoj ekonomiji bez zagađanja.

Gde je Srbija u svemu ovome?

Srbija godišnje proizvede 12 miliona tona otpada, od toga se 10 miliona ne tretira i ostaje da zagađuje životnu sredinu, objavila je svojevremeno Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ). S obzirom na to da kod nas ne postoji dovoljno postrojenja za zbrinjavanje i preradu otpada, on nije iskorišćen za ekonomsku i ekološku dobit kakav je slučaj u zemljama EU, a novac se gubi i na izvoz.

Dobijanje i proizvodnja zelene energije jedan je od dobrih načina za ponovnu upotrebu otpada, navode iz GIZ-a. Kako dalje ističu, ulaganja u životnu sredinu u Srbiji su četiri do pet puta manja nego u zemljama Evropske unije. 

- U svakom slučaju mi imamo i velike gubitke u nacionalnom dohotku zbog toga što ne koristimo otpad na pravi način. Procene Privredne komore Srbije ukazuju na to da mi godišnje gubimo više od 100 miliona evra reciklabilnih sirovina koje ostavljamo na smetlištu i deponijama koje kasnije budu paljene i prave velike probleme u kvalitetu vazduha i voda. A da ne govorim o tome da naša industrija ima potrebe da se usaglašava sa evropskim regulativama - ocenio je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Srbija prinuđena da izvozi otpad

Zbog manjka postrojenja poput spalionica, Srbija je prinuđena da izvozi otpad koji se u zemljama uvoznicama koristi kao sirovina za dobijanje energije. Zbog istog razloga, ali i strogih regulativa uvoz opasnog otpada strogo je kontrolisan i gotovo zabranjen.

Zabranjeno je uvoziti sledeći opasan otpad: određene vrste metala i otpada koji sadrže metale; otpad sa pretežno neorganskim sastojcima koji mogu da sadrže metale i organske materije; otpad koji pretežno sadrži organske supstance, a može da sadrži i neorganske materije; otpad koji može da sadrže neorganske i organske sastojke; otpad koji pretežno sadrži neorganske sastojke, a može sadržati i metale i organske materije.

U Srbiju je dozvoljeno uvoziti samo onaj opasni otpad koji se može koristiti kao sekundarna sirovina.

Ogromne mogućnosti

Siniša Mitrović, analitičar životne sredine, naglašava da je izgradnja domaćih postrojenja za tretman opasnog otpada od suštinskog značaja za ekonomsku stabilnost zemlje.

- Takva postrojenja omogućila bi Srbiji da smanji troškove izvoza, stvori nova radna mesta i zadrži novčanu vrednost energetskog potencijala koji tako tretirani otpad ima, unutar svojih granica. Izvoz opasnog otpada već predstavlja značajan trošak za našu ekonomiju, dok bi postrojenja za tretman u Srbiji omogućila zadržavanje tih resursa i smanjenje zavisnosti od stranih tehnologija i usluga - izjavio je Mitrović.

On napominje da Srbija bez postrojenja za obradu otpada propušta ogromne mogućnosti u stvaranju novih proizvoda iz otpada.

- Srbija gubi novac jer izvozimo sirovine, umesto da razvijamo sopstvene kapacitete za preradu i proizvodnju. Pitanje tretmana opasnog otpada nije samo ekološko, već i pitanje ekonomske strategije i održivog razvoja. Neophodno je stvoriti nacionalni konsenzus oko zaštite prirodnih resursa i promovisanja cirkularne ekonomije. Ako želimo da postanemo lider u regionu po pitanju ekoloških rešenja, moramo ulagati u postrojenja za tretman otpada poput spalionica koja će omogućiti cirkularnu ekonomiju - podvukao je Mitrović.

(Blic)

Preporučujemo

Društvo

0 0

VREME DANAS: Oblačno, ponegde sa slabom kišom

04. 12. 2025. u 00:00

Društvo

0 1

PRAZNIČNI TV SPEKTAKL: Otključali smo vaše omiljene kanale Novogodišnji poklon za korisnike Iris TV, Super TV, MOVE, m:SAT TV i Antena Plus

03. 12. 2025. u 20:58

Društvo

0 11

HVALA VUČIĆU: Penzioneri presrećni zbog povećanja penzija (VIDEO)

03. 12. 2025. u 20:49

Društvo

0 0

"OTVORENI SU NOVI POGONI I PROŠIRENI KAPACITETI": Ministar Gašić obišao kompaniju „Jumko“ u Vranju

03. 12. 2025. u 19:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije