Društvo

UPRAVLJANJE OTPADOM U SRBIJI: Kako da evropska praksa zaživi u našoj zemlji

Predrag Stojković

28. 11. 2025. u 07:00

EVROPA je posvećana, već decenijama, reciklaži. Kakva je situacija u Srbiji? U Norveškoj gradski prevoz, autobusi, koriste biometan, gas koji nastaje razgradnjom otpada. U Beču prave struju koji koriste domaćinstva… U Srbiji? Samo se povećava broj divljih deponija.

УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ У СРБИЈИ: Како да европска пракса заживи у нашој земљи

Srbija se obavezala da u sklopu pridruživanja EU vodi računa i o ekologiji, i samim tim upravljanju otpadom (Poglavlje 27, Klaster 4). Prema dostupnim podacima Srbija je prethodnoj deceniji uložila svega 30 odsto planiranih sredstava Nacionalnom strategijom Republike Srbije za aproksimaciju (NEAS) u oblast zaštite životne sredine, svega jedna petina u potrebnu infrastrukturu.

OSNOVNI PRINCIP - ZAGAĐIVAČ PLAĆA

Kako su iz udruženja ekoloških organizacija Koalicija 27 istakli za efikasniji način upravljanja otpadom, odnosno primenu dobre evropske prakse, neophodno je uspostaviti sistem upravljanja otpadom u kome zagađivač plaća. Da bi taj princip bilo moguće realizovati potrebno je imati i tačne podatke, odnosno službe, i školovane zaposlene, koje bi ih prikupljale.

Srž ovog principa je izračunavanje ekonomske vrednosti prikupljanja, transporta i tretmana otpada (i skladištenja) kako bi se na javno i svima dostupno prikazalo formiranje cene koju zagađivači moraju da plate.

EKONOMIJA OTPADA - DOBRI PRIMERI IZ EVROPE

Kako Evropa rešava problem otpada? Dobri primeri su prema ekolozima Norveška i Švajcarska. Na severu kontinenta iz otpada se dobija biometan koji pokreće javni saobraćaj, dok u srcu Stare dame, u Alpima odnošenje đubreta stanovnicima se plaća po količini koju su napravili, za razliku od Srbije gde se napalaćuje po kvadratu stambene jedinice.

Jedan od načina za napredak u ovoj oblasti je i primena tzv. depozitnog sistema koja omogućava da se troškovi reciklaže ambalaže prebace sa stanovništva na prodavce i proizvođače.

UPRAVLjANjE OTPADOM U SRBIJI

Ekolozi kažu da je i pored Zakona koji stupio na snagu 2009. godine većina lokalnih samouprava nije još uspela da uspostavi sistem, dovoljno pouzdan, za merenje komunalnog otpada, ali ni razvrstavanja iako je to obaveza koja proizilazi iz Zakona.

Prema dostupnim izveštajima čak trećina lokalnih opština ne šalje nikakve izveštaje Agenciji za zaštitu životne sredine. Druga trećina obavlja samo merenje i ispitivanje morfološkog sastava otpada, poslenja trećina daje procenu količina i sastava otpada.

Prema podacima iz MUP Srbije za 2023. godinu bilo je 1.400 registrovanih požara na deponijama/smetlištima u Srbiji.

Bez pouzdanih podataka o vrsti i količini otpada nemoguće je sprečiti izbijanje požara, koji oslobađaju toksične materije u vazduh.

NEOPHODNA REFORMA JAVNO-KOMUNALNIH PREDUZEĆA

Početak rešavanja progblema upravljanja otpadom, mogla bi da bude i reforma javno komunalnih preduzeća. Interes za to je očigledan – javan! Da li kroz privatizaciju ili reformu suština je da pozudano upravljanje otpadom ne zavisi od vlasničke strukture već od striktne primene zakona i pravila za upravljanje otpadom.

U to, naravno, kao sastavni deo, uključeno je i strogo kažnjavanje onih koji se ne pridržavaju pravila što može dase ispostavi kao ozbiljan problem.

SUBVENCIJE I RECIKLAŽA OTPADA

Preme zvaničnim podacima, iz Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji se manje od petine otpada reciklira, dok je u Istočnoj Evropi taj broj dostigao 50 odsto. Takođe svega trećina sredstava koje se naplate od ekoloških naknada završi, nazad, u životnu sredinu, dok ostatak ide na druge namene.

Takođe ni subvencije nadležnog ministarstva ne pokrivaju sve kategorije otpada. Postoje vrste otpada gde nema subvencija za reciklažu. S druge strane tamo gde postoje subvencije postoje i bolji rezultati u reciklaži otpada.

Upraljvljnje otpadom, odnosno njegovo prikupljanje, nije socijalna kategorija, već ekonomska i kojom se bave stručni ljudi.

GOTOVA REŠENjA POSTOJE

Rešenja postoje – opšti je zaključak, ali kao i obično stalo je sa primenom. Skupljači otpada mogu da igraju primarnu ulogu u prikupljanju određenih vrsti otpada, ali i pored različitih projekata stanje nije ni blizu rešenja.

CIRKULARNA EKONOMIJA

Udruženje ekoloških organizacija Koalicija 27 u svom izveštaju saopštilo je postoje rešenja za problem otpada. I to je već urađeno u obliku mape puta 2020. godine. Ipak glavni pokretač ostaju EU regulative koje strane kompanije donose u Srbiju, ali PKS koja sprovodi određene pilot projekte sa NVO. Ipak, u poslenje vreme javljase sve više i svet kod građana o značaju ekologijei i reciklaže otpada.

OPASAN OTPAD

Problem opasnog otpada i dalje nije blizu rešenja. Pomerena je granica na tri godine za skladištenje, ali se često dešava da ove toksične supstance završe bačene negde u prirodi.

U ovoj oblasti, prevencija nastanka opasnog otpada je jedno od mogućih rešenja. Naime, opasan otpad bi mogao da se koristi za dobijanje energije u posebnim industrijskim pogonima izrađenim baš za ovu namenu. U Evropi već postoji više od 500 ovakvih pogona gde bi se on spaljivao.

Tehnološki i tehnički izgradnja ovakvog postrojenja nije problematična. Postoje i domaći stručnjaci, inženjeri zaštite životne sredine, koji su predstavili različite mogućnosti i načine za dobijanje energije iz otpada.

Jedno od takvih postrojenja nalazi se u Beču i „hrani se“ upravo otpadom iz ovog grada.

Dokumentima Vlade predviđena je izgradnja tri ovakva postrojenja u Srbiji u periodu između 2022. i 2032. godine gde bi se na kontrolisan način spaljivao komunalni otpad. Postrojenja treba da se izgrade u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.