KAKO DEKANULJA POŠTUJE ZAKON, A DEKAN GA KRŠI: Intervju - Rajna Dragićević, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, o jezičkom inženjeringu

AKO ženu dekana nazovemo dekanom, platili bismo kaznu, ali ako je nazovemo dekanačom i dekanuljom, postupili smo prema zakonu.

privatna arhiva

Da li se time postiže ravnopravnost među polovima? Može li se zakonom nametati i odgovarajući sufiks? Da li ćemo otići i korak dalje i, zbog rodne ravnopravnosti, zakonom ukinuti više od polovine glavnih sufiksa za građenje ženskih lica? Zašto ne bismo ukinuli sve -ulje, -uše i -ače u srpskom jeziku? Šta je sledeći korak posle tog? Prema tome, poruka onima koji bi da sprovode jezički inžinjering bila bi da im rečnici srpskog jezika, tj. srpski jezik poručuju da se o ravnopravnosti među polovima valja brinuti u nekim drugim sferama, a ne nasilnim građenjem novih reči.

Ovim rečima dr Rajna Dragićević, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i jedan od organizatora manifestacije "Mart, mesec srpskog jezika" koja je u toku, objašnjava koliko su besmislena nastojanja da se preko Zakona o rodnoj ravnopravnosti uvede rodno osetljiv jezik. Inače, primenu ovog zakona obustavio je Ustavni sud, koji je pre dve godine doneo odluku da se do okončanja postupka za ocenu njegove ustavnosti obustavlja donošenje akata na osnovu ovog propisa.

o Da li ovakav inženjering u jeziku zaista štiti ženska prava, što je jedan od argumenata tvoraca ovog zakona?

- Takozvani rodno osetljiv jezik ni na jedan način ne rešava pitanje ravnopravnosti među polovima. Neću se zadržavati na antropološkim, sociološkim i psihološkim dimenzijama ovog problema, a ako ga osmotrim samo iz perspektive leksikologije i derivacije, zapažam da se za građenje imenica koje označavaju žene koristi sedam sufiksa sa svojim varijantama: -ica, -ka, -uša, -kinja, -ja, -ača, -ara. Od tih sedam sufiksa, ima i onih kojima se nikada ne grade imenice sa poželjnim značenjem. Takvi su: -uša, -ača, -ara. Zaključujemo da skoro pola sufiksa u repertoaru onih kojima se grade ženska lica služe isključivo za pejorative.

o Znači li to da ih više ponižava nego brani?

- To znači da su žene unapred osuđene na poniženje već samom upotrebom mnogih femininativa. Budemo li brinuli o rodnoj ravnopravnosti, imamo prava da gradimo femininative bilo kojim od pobrojanih sufiksa, a to znači da ženu dekana možemo nazvati dekanka ili dekanica, ali je po zakonu preporučljivo nazvati je i dekanuša, dekanača, dekanulja, dekanara. Sve ove imenice su u skladu za Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.

o Kako ocenjujete položaj srpskog jezika u društvu i odnos nadležnih institucija prema njemu?

- Briga o položaju srpskog jezika u društvu je pitanje o kojem se mnogo govori, a na kojem se malo istinski radi jer neki drugi problemi uvek imaju prioritet. Navešću primer kojim sam trenutno okupirana. Nalazim se na čelu projekta izrade višetomnog rečnika savremenog srpskog jezika Matice srpske. Projekat ima identitetski značaj jer smo uveliko zašli u 21. vek, a još nismo opisali leksiku srpskog jezika druge polovine 20. veka. Namera nam je da sačinimo rečnik od 150.000 reči. Mala grupa kompetentnih entuzijasta okupljena oko Matice srpske besplatno je izradila program za taj rečnik, kao i odgovarajući elektronski korpus. Besplatno su postavljeni tehnološki, teorijski i metodološki stubovi ovog projekta i sada je vreme da započne njegova izrada. Volonteri su bili spremni da postave temelje, ali dalje se ne može nastaviti volonterski. Kada je Matica srpska izrađivala svoj šestotomnik, na svakom tomu radilo je više od 20 leksikografa. Sada ih imamo samo troje.

o Kakve će biti posledice nedostatka kadrova i sredstava?

- U takvim okolnostima rad na tom rečniku trajaće decenijama. I dok mi stojimo i čekamo da volonteri rade na projektu od temeljnog nacionalnog interesa, u susednim zemljama izrađuju se rečnici u kojima se opisuje i leksika našeg jezika. Za strance koji su je pročitali u rečnicima drugih zemalja ta leksika pripada našim susedima. Instituti za sve slovenske jezike imaju na svojim portalima elektronske rečnike svojih jezika, kao i mogućnost pretrage različitih jezičkih podataka. Mi smo jedina slovenska zemlja koji nema takav portal. Moramo razumeti da ne postojimo ako nemamo opisan svoj jezik i to onako kako se to radi u 21. veku.

o Struka smatra da bi i u obrazovnom sistemu trebalo dosta toga menjati kada je reč o predmetu srpski jezik i književnost.

- Nastava srpskog jezika danas ima ozbiljnog neprijatelja u vidu društvenih mreža i drugih sadržaja s interneta. Taj nevidljivi svet koji je svuda oko nas, slikom, ali i jezikom oblikuje stvarnost mladih ljudi. Jezik društvenih mreža sveden je samo na razgovorni stil. Pod utucajem digitalnog sveta, razgovorni stil raširio se u svim društvenim sferama. Učenici i studenti često ne znaju kada i gde se mogu upotrebiti reči "ok" ili "bleja". Časovi srpskog jezika morali bi pomoći učenicima da usvoje srpski jezik u svoj svojoj raznolikosti. Važnu ulogu u tome ima povećanje broja časova srpskog jezika, ali i sadržaj planova i programa, koji bi se morao uskladiti sa današnjicom.

Preporučujemo

Društvo

0 0

OTVOREN 11. KONGRES ENDOKRINOLOGA SRBIJE: Prof. dr Macut - Od grane sa klasičnim pristupom do velikih dostignuća u molekularnoj medicini

19. 03. 2026. u 19:44

Društvo

0 1

FOND PIO I SAVEZ PENZIONERA SRBIJE – UZ PENZIONERE KULE

19. 03. 2026. u 19:28

Društvo

0 0

MACUT ČESTITAO RAMAZANSKI BAJRAM: "Uveren sam da ćemo i u vremenu koje je pred nama nastaviti da gradimo Srbiju"

19. 03. 2026. u 18:39

Društvo

0 0

BIĆE VETROVITO: Vreme ostaje tmurno, evo kada će se sunce probiti kroz oblake

19. 03. 2026. u 18:23

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije