Društvo

KAKO JE REGULISANA UPOTREBA DRONOVA : Samo oni do 250 grama ne moraju biti prijavljeni u Direktoratu ako su za sportsko-rekreativnu namenu

Boris Subašić

27. 03. 2026. u 23:00

BESPILOTNE letelice, popularni dronovi, ušli su u svakodnevicu, ali ne samo kao igračke, već se sve intenzivnije koriste u naučne i komercijalne svrhe u oblasti poljoprivrede, geodezije, traganja i spasavanja, vodoprivrede, transporta robe i dobara, navode u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, koji vodi evidenciju ovih letelica.

КАКО ЈЕ РЕГУЛИСАНА УПОТРЕБА ДРОНОВА : Само они до 250 грама не морају бити пријављени у Директорату ако су за спортско-рекреативну намену

vikipedia

- U toj evidenciji koju vodi Direktorat, trenutno je registrovano više od 890 bespilotnih vazduhoplova različitih kategorija, mase od 250 grama do 75 kilograma. Većinu čine vazduhoplovi stranih proizvođača, u Srbiji trenutno nema zvaničnih proizvođača koji proizvode bespilotne vazduhoplove namenjene isključivo civilnoj upotrebi. Oko 95 odsto bespilotnih vazduhoplova u Srbiji su iz kategorije multirotora težine do 2,5 kilograma koji spadaju u potrošačku elektroniku, robu široke potrošnje - kažu u Direktoratu.

Dronovi su postali nezaobilazan jeftin alat u hitnim službama, u potrazi za nestalim osobama i u traganju za oštećenjima na elektroenergetskoj mreži na nepristupačnim terenima, kartiranju tla, snimanju rečnih tokova radi predupređenja poplava, nadzora nad poljoprivrednim dobrima i energetskim instalacijama i mnoštvu drugih zadataka za koje je nekada morao da se angažuje mnogo skuplji helikopter ili avion.

PO MASI I BRZINI

PRVA kategorija dronove obuhvata letelice mase manje od pola kilograma, sa maksimalnom brzinom do 20 metara u sekundi i maksimalnom visinom do 50 metara. Drugoj kategoriji pripadaju dronovi mase od 0,5 kilograma do pet kilograma sa maksimalnom visinom leta do 150 metara. Trećoj kategoriji pripadaju letelice težine od 5 do 25 kilograma, sa maksimalnom visinom do 150 metara. Četvrta kategorija obuhvata dronove mase od 25 do 150 kilograma sa maksimalnom visinom do 150 metara.

Prema Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima dronovi su razvrstani u četiri kategorije na osnovu poletne mase, brzine i visine, a samo oni najlakši, iz prve kategorije

, težine do 250 grama ne moraju biti registrovani u Direktoratu i to ukoliko se koriste isključivo u sportsko-rekreativne svrhe.

- Moraju se registrovati svi bespilotni vazduhoplovi koji se koriste za: letenje na visinama većim od 100 metara, letenje u blizini aerodroma, letenje na horizontalnoj udaljenosti većoj od 500 metara od operatera bespilotnog vazduhoplova, letenje iznad ljudi, letenje u blizini ljudi, letenje u uslovno zabranjenoj zoni, letenje noću, izbacivanje tečnosti ili predmeta ili nošenje spoljnog tereta koji nije element strukture bespilotnog vazduhoplova - navode u Direktoratu.

Onaj ko želi da bude operater bespilotnih vazduhoplova mora da položi ispit iz poznavanja vazduhoplovnih propisa u Direktoratu. On je obavezan za dronove 2, 3. i 4. kategorije, ali i za one težine do 250 grama, ukoliko se koriste u prethodno nabrojane svrhe.

KADA SE PREKIDA LET

OPERATER drona mora da poštuje pravila letenja iz Pravilnika, i da pre započinjanja leta obrati pažnju na nekoliko važnih stvari, tj. da kao i ostali vazduhoplovci odradi pripremu leta, da proceni i osmotri vremenske prilike u rejonu gde planira da leti, prepreke u rejonu, kao i prisustvo ljudi, da proveri da se ne nalazi u blizini nekog od značajnih objekata, da se informiše da li je vazdušni prostor već zauzet za potrebe drugih korisnika.

- Kod realizacije leta važno je da se ispravno reaguje na sve nepredviđene okolnosti, kao što su iznenadno pogoršanje meteo situacije ili padavine, kao i na iznenadnu pojavu aviona ili helikoptera u niskom letu, tako što će momentalno prekinuti svoj let, odnosno spustiti bespilotni vazduhoplov - kažu u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

- U osnovi Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima nije restriktivne prirode i svi korisnici mogu bilo gde da lete ali uz ispunjenje određenih uslova. Ograničenja se odnose na blizinu aerodroma gde dron može bez obzira na veličinu i visinu leta da ugrozi vazduhoplove koji sleću i poleću, kao i na visinu leta, gde za letove više od 100 metara iznad tla, mora da se obavezno traži alokacija vazdušnog prostora kod kontrole letenja, a nakon dobijanja odobrenja za let od Direktorata. Za određene delove vazdušnog prostora gde se nalaze značajni infrastrukturni objekti takođe mora da se dobije odobrenje, a sam administrativni postupak nije ni dugotrajan ni komplikovan. Preporuka je svim operaterima i onima koji to nameravaju da postanu, bez obzira na to hoće li bespilotni vazduhoplov koristiti za razonodu ili u profesionalne svrhe da se informišu na internet stranici Direktorata (www.cad.gov.rs) o važećim propisima i o dokumentaciji koja je potrebna za bezbedno izvođenje leta - kažu u Direktoratu.

 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

I rođaci mogu biti negovatelji: Počela javna rasprava o nacrtu zakona kojim se regulišu prava roditelja teško obolele dece
Društvo

0 0

I rođaci mogu biti negovatelji: Počela javna rasprava o nacrtu zakona kojim se regulišu prava roditelja teško obolele dece

TOKOM javne rasprave o Nacrtu zakona roditelj-negovatelj, koja je počela danas, Ministarstvo za rad, zapošljvanje, boračka i socijalna pitanja predložiće da status roditelja-negovatelja mogu da dobiju i srodnici, zapravo jedan od njih, i to u slučaju kada porodicu čine jedan roditelj i dvoje dece koja su korisnici uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć.

17. 04. 2026. u 23:23

Politika
Tenis
Fudbal
Melina DŽinović se sutra udaje: Ovo su detalji venčanja sa milionerom u Monaku - slavlje traje tri dana

Melina Džinović se sutra udaje: Ovo su detalji venčanja sa milionerom u Monaku - slavlje traje tri dana