KAKO NAS NATO JOŠ UBIJA Potresna priča Ane Oparnice, obolele od karcinoma: Muž mi je rekao - ako ne preživim, ti svedoči da ne zaboravimo

ANA i Veljko Oparnica su u Novom Selu kod Pančeva, kao da su slutili nevolju, koju godinu pre bombardovanja, kupili plac od devet i po ari i kućicu.

Foto: Privatna arhiva

Stan u Pančevu ostavili su deci. U Novom Selu, mislili su, imaće sve što bi njihovi unuci želeli. Ljubimce, a njima zanimanje kad stigne penzija.

Nisu dočekali ni da se ubokore u svom zamišljenom raju, a sirene su oglasile agresiju NATO na SRJ. Bombardovana je "Utva", fabrika aviona u prvoj noći napada.

- Odjeknulo je strašno. Ali, niko nije verovao - govori nam Ana Oparnica. - Mislili smo, proći će. Mislila sam: ovo je samo upozorenje. Nadali smo se da u miru živimo u sreći sa svojom decom, ali me nada izneverila.

Kaže, dok guta suzu, nije joj prvi put da veruje u dobrotu, a "obrne se" naopako.

- Niko se, na nesreću, koja će trajati i koja traje, nije pripremao. Moj Veljko je našu decu, naše dve ćerke, grlio i hrabrio. Sad sam sigurna, znao je da nija šala. Oboje smo deca sa ranama progona, logora i zbegova u NDH. Mozaici naših duša su popločani sekvencama stradanja, naših najbližih, koje smo potiskivali. On iz Mrkonjić Grada. Ja iz Zapadne Slavonije, Srbija nas primila i previjala rane. U Vojvodini raskošnoj verama i nacijama se našli. Započeli život. Podigli porodicu uvereni da se nikakav rat nikada neće ponoviti na ovim našim prostorima... Razumete?

Foto: Privatna arhiva

A posle... Posle nas je pogodilo NATO bombardovanje. Ana Oparnica se i 27 godina kasnije još živo seća svakog dana i svake noći. Kad je NATO bombama pogođena Rafinerija. Azotara. Sve je bilo u dimu koji je sputavao dah.

- Zatvarali smo decu u kuće da se ne uguše. Pamti kolone vozila sa porodicama koje su bežale od te strašne eksplozije. Niko tad nije ni pomislio da će računi stići na naplatu.

A, stigli su.

Ana obolela od kancera dojke, Veljku ustanovljen melanom kože - u metastazi. Od vrha glave do vrha palca na nozi.

- Meni je dijagnostikovan rak 2014. godine, tada sam operisala dojku. Suprug je, 2012. u maju posle operacije u Pančevu i Institutu za radiologiju u Beogradu podlegao. Za dve i po godine sedam puta je operisan. Do poslednjeg daha bio je svestan. Rekao mi je: "Ubijaju nas, ženo, ovi zlotvori odozgo. Ako ne preživim, ti svedoči". Rekao je

Ana prebira prstima. I po štapu koji joj je, kaže, pouzdani oslonac. Rezultati koji su stigli iz referentne laboratorije u Italiji Chimiche e Ambientali, gde su poslati posredstvom advokatske kancelarije Srđana Aleksića iz Niša, koji zastupa one koji sumnjaju da su oboleli od karcinoma zbog radioaktivne municije koju je koristio NATO, nisu je iznenadili.

U Aninom uzorku tkiva nađeno je 107 puta više aluminijuma nego što može da se toleriše, 454 puta više barijuma, 19 puta više kadmijuma... Potvrđen je i uranijum, 8,83 mikrograma po kilogramu telesne težine.

- Zaista, nisu! Ali, da imam te uzorke mog supruga, šta bi mu sve našli? Sve je počelo od melanoma nadlaktice. Celo telo mu je bilo zahvaćeno kancerom. Lekar je našoj ćerki rekao da se bolest kao paukova mreža uplela od vrha glave do vrha nožnih prstiju i da spasa nema. Da nije bilo ni vremena, toliko, da se ćerka s njim oprosti. Ode čovek, ko vetrom odnesen. I, pitam se ko zna koliko puta i u sebi ponavljam, da su uzorci tkiva moga supruga sačuvani, ko zna šta bi se u tim uzorcima našlo, kad su u mojim našli uranijum i teške metale.

Novo Selo, maleno domaćinstvo o kome brine Ana Oparnica. Nekoliko kućnih ljubimaca i cvetnjak koji buja pod njenom rukom. Ona naslonjena o štap. Ovde je svi znaju i svi je poštuju. Više od dve decenije bila je radnik "Tesle", fabrike sijalica u Pančevu. Kada su je 2010. ugasili, Ana se zaposlila u pančevačku "Metalurgiju".

Foto: Privatna arhiva

Seća se:

- Najstrašnije je kada su pogodili Rafineriju. Dim i gasovi su potpuno obuzeli vazduh. Gušili smo se. Kolone njudi sa porodicama su tražile spas... samo što dalje od Pančeva. Bilo je strašno... Molim vas, oprostite. Ne želim da vraćam to vreme.

Kad su se stišala sećanja, pričala je koliko je bilo teško da objasni deci ... da će sve proći.

- Ali, sigurna sam, to vreme koje nam je donelo strah, stres i tugu, zauvek će biti upisano u naše trajanje. Moj strah ogledao se u očima moje dece. Iz pogleda sam, njihovih, čitala nemir. Nisam im objašnjavala. Samo sam ih tešila. I uz grudi privijala. Taj strah i danas traje. Teško je. Svaku njihovu strepnju vidim u tim godinama nesreće.

Preporučujemo

Društvo

0 5

"U MOM UZORKU BARIJUMA JE BILO 1.442 PUTA VIŠE": Kako nas NATO još ubija - Ispovest Mirjane Rajić iz Beograda (FOTO)

27. 03. 2026. u 07:00

Politika

0 2

"ZBOG DOS-a JE UKINUTA PRESUDA I ZAUSTAVLjENO GONjENjE NATO ZLOČINACA": Advokat Petronijević o odnosu bivše vlasti prema bombardovanju Srbije

27. 03. 2026. u 08:00

Društvo

0 9

STRAHUJEMO DA JE URANIJUM I U KRVI NAŠE DECE: Kako nas NATO još ubija - Potresna ispovest Milenkovića iz Velikih Crljena

26. 03. 2026. u 07:00

Društvo

0 7

"MILOSRDNI ANĐEO" KRIV ZA ČAK 70.000 OBOLELIH I 40.000 UMRLIH:Obimno istraživanje, usled učestalih relativizacija odnosa uranijum - karcinom

25. 03. 2026. u 06:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije