POVEĆAN DONJI PRAG ZA UPIS U ELITNE SREDNJEŠKOLE: Evo koliko bodova maturanti treba da osvoje za ulazak u gimnazije

ĐACI osmog razreda "odradili" su probu male mature i tako preskočili prvu stepenicu u pripremama za upis u srednje škole.

zagrevanje Za upis u gimnazije moraju da sakupe najmanje 90 poena, Foto N. Skenderija

 Rezultati probnog testa koji će biti poznati za nekoliko dana, biće i dobar pokazatelj da li mogu da računaju na upis u neku popularnu gimnaziju ili srednju stručnu školu koja je na glasu, jer je za ulaz u neke od njih potrebno čak 95 od mogućih 100 bodova. Učenik iz osnovne škole može da "ponese" najviše 60 bodova i to ako je imao zaključene sve petice u šestom, sedmom i osmom razredu, dok im mala matura "obezbeđuje" maksimalnih 40 poena.

Ukoliko se pokaže da je maturant na probi male mature podbacio i da nije dobro savladao gradivo, biće mu potrebno mnogo truda da do sredine juna kada se održava "prava" matura, popuni "rupe" u znanju i osvoji broj poena potreban za prestižne škole.

Oni koji imaju zavidan uspeh, već godinama se opredeljuju za upis u gimnazije i ove škole su u većini gradova u Srbiji prve na listi želja malih maturanata.

Upravo zbog velikog interesovanja upisni prag u gimnazijama svake godine je sve veći, pa tako đaci koji ciljaju ove elitne škole treba da na prošlogodišnji broj bodova dodaju bar još jedan do dva poena.

U Beogradu su na spisku najtraženijih škola četiri gimnazije u kojima je za "ulaz" na prirodno matematički smer potrebno i više od 95 poena. Najzahtevnija je prošle godine bila Četrnaesta gimnazija, za koju je trebalo skupiti čak 95,20 poena. Ova gimnazija je lane "prestigla" Treću, Devetu i Desetu koje su godinama unazad bile na vrhu liste škola za koje je bilo potrebno najviše bodova. Ipak, i ove tri škole minimalno kaskaju za Četrnaestom, pa je za ulazak na matematički smer u Trećoj bilo potrebno 95,10 poena, a u Devetoj 94,90. Za upis u Desetu gimnaziju koja je opšteg smera trebalo je skupiti 95,17 poena.

Društveno-jezički smer je u svima njima nešto dostupniji, ali je, ipak, za upis i na taj smer u Četrnaestoj trebalo imati 93,10 bodova, u Devetoj 93,31 poena.

Sledi Peta beogradska gimnazija, gde je prošle godine za upis na matematički smer bilo potrebno 92,84 boda, a na društveno-jezički 90,13 poena.

I u svim većim gradovima u Srbiji gimnazije su najpopularnije škole, a to je slučaj u Novom Sadu u kome je godinama unazad na vrhu liste želja gimnazija "Jova Jovanović Zmaj" pa je lane za prirodno-matematički smer ovde trebalo čak 97,30 poena. Veoma popularna je i novosadska gimnazija "Isidora Sekulić" za koju je trebalo 95,06 poena na prirodno-matematički smer, a za društveni 93,30 bodova.

I u Nišu je najviše poena bilo potrebno za upis u gimnaziju "Stevan Sremac" - čak 94 boda za prirodno-matematički smer. U Šapcu je, takođe, najteže bilo upisati gimnaziju, pa su osmaci da bi seli u gimnazijske klupe morali mati najmanje 92,11 poena.

U Užicu je za gimnaziju bilo potrebno nešto manje poena nego u ostalim gradovima - 84,81 - ali je i u gradu na Đetinji to najpopularnija škola. Osim gimnaziju, mladi Užičani najradije upisuju Medicinsku školu pa je za smer farmaceutski tehničar trebalo skupiti 83,15 poena, a nešto malo manje odnosno 83,10 bodova za smer zubni tehničar.

Međutim, u nekim gradovima u unutrašnjosti Srbije gimnazije kaskaju za stručnim šolama, pa je tako u Kragujevcu najviše poena lane bilo potrebno za upis na smer zubni tehničar u Medicinskoj školi - 91,45, dok je za smer pedijatrijska sestra trebalo 89,95 poena. Za Prvu kragujevačku gimnaziju bilo je potrebno 86,96 bodova.

I U Kraljevu je najteže bilo upisati smer za fizioterapeuta u Medicinskoj školi, gde je trebalo skupiti 86,97 bodova, a zatim smer tehničar informacionih tehnologija u Elektro-saobraćajnoj špkoli za koji je trebalo 86,49 bodova.

U nekim gimnazijama u Srbiji otvorena su i specijalizovana odeljenja koja pohađaju učenici sa posebnim sposobnostima za prirodne i društvene nauke. Tako postoje odeljenja za matematiku, za fiziku, za IT, za biologiju i hemiju, dok se oni zainteresovani za sticanje znanja i veština iz društvenih nauka opredeljuju za odeljenja za geografiju i istoriju, za scensku i audio-vizuelnu umetnost i za filološke nauke. Ovi učenici polažu dodatni prijemni ispit koji se organizuje u maju, ali obavezno izlaze i na malu maturu koja ima kvalifikacioni i sertifikacioni značaj.

Preporučujemo

Društvo

0 1

Varljivo vreme danas, biće i snega: Oglasio se RHMZ

22. 04. 2026. u 08:07

Društvo

0 0

KIŠA SE VRATILA U SRBIJU: Vreme danas opet promenljivo

22. 04. 2026. u 00:00

Društvo

0 0

Najlepša rečenica je "Ima seoba. Smrti nema." - Konkurs Društva za srpski jezik i književnost za đake osnovnih i srednjih škola

21. 04. 2026. u 19:07

Feljton

0 0

Samozvani despot prvi Srbin stanovnik Beča: Za vreme opsade 1683. posebno se istakao Đorđe Mihajlović, koji je pokazao veliku hrabrost

21. 04. 2026. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije