Društvo

ŠTA NAS SPAJA, A ŠTA RAZDVAJA: Etnolog o razlikama i sličnostima između katoličkog i pravoslavnog Uskrsa

В. Н.

09. 04. 2026. u 14:47

UOČI pravoslavnog Uskrsa, u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama pažnja je usmerena na pripreme za praznik, a etnolog Vesna Marjanović objašnjava kako se, gde i zašto razlikuju običaji u odnosu na katoličko proslavljanje Uskrsa.

ШТА НАС СПАЈА, А ШТА РАЗДВАЈА: Етнолог о разликама и сличностима између католичког и православног Ускрса

Katolički Uskrs je već obeležen, a u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama pripremamo se za proslavu pravoslavnog Uskrsa ili Vaskrsa. Ovaj najveći hrišćanski praznik donosi bogate običaje, porodična okupljanja i tradicije koje se vekovima neguju.

Iako katolički i pravoslavni Uskrs dele mnoge zajedničke običaje, njihova proslava se ipak razlikuje.

Od rituala u crkvi do trpeze i porodičnih okupljanja, etnolog Vesna Marjanović objasnila je koje su to sličnosti i razlike između obeležavanja katoličkog i pravoslavnog Uskrsa.

- Danas ne postoje velike razlike. Činjenica je da se kod katolika jelo nosilo, isto kao i kod Rusina, na posvećivanje u crkvu. Ono što je pripremljeno za uskršnji ručak, međutim, to se takođe vremenom izgubilo. Kao i kod nas, običaj je pripremanje bogate trpeze - rekla je Marjanović i dodala:

- Katolici, doduše, proslavljaju ranije ovaj praznik, ne poštujući jevrejsku pashu, već proslavljaju odmah prve nedelje punog meseca, nakon prolećne ranodnevnice. Pravoslavci, s druge strane, svi imaju isto vreme proslavljanja, dakle i Rumuni i Bugari, ali i Grci, koji s nama ne dele isto vreme Božića.

Poznato je da se u danima Vaskrsa posebna radost javlja kod dece zbog čuvenog kucanja jajima. Ali, ovaj čin zabavlja i celu porodicu. Koliko je to zastupljeno u katoličkom načinu proslavljanja Vaskrsa, a koliko kod nas, razjasnila je etnološkinja.

- Danas je to postao spektakl. Naravno, i kod katolika postoji kucanje jajima, koje je iz narodnog običaja preraslo u takmičanja. Kao što kod nas postoji Tucanijada u Mokrinu, tako postoji i kod njih čitave pripreme po selima za takmičenje. Ali su te radnje uvek bile ujednačene u hrišćanskom svetu - rekla je Vesna Marjanović.

Prisećanje na one koji više nisu među nama karakteristično je za porodična okupljanja, pogotovo usred praznika. Tako, i povodom Uskrsa postoji dan koji je predodređen da se poseti groblje i odnese po koje jaje na grob naših najmilijih. Ipak, Marjanović je naglasila i da ovde postoji razlika.

Naime, kod pravoslavaca, kada se pripreme jaja koje će se određenog dana (nedelju dana nakon Vaskrsa) odneti na groblje, to su uvek obojena jaja u duhu praznika. S druge strane, katolici odstupaju od šarenila i boja na takvom mestu i na groblje odnose jaja koja nisu obojena.

Foto: Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Ono što je zajedničko jeste da se na veliki petak, najžalosniji dan, svi mole za pokojenje mrtvih, objasnila je etnološkinja Marjanović.

Jedna od ključnih, možda i najviše primetnih razlika, jeste post. Kod katolika, Uskršnji post traje svega dva dana, dok se kod pravoslavaca posti velikih sedam nedelja.

I trpeza za vreme posta razlikuje se u ove dve proslave velikog praznika.

Naime, na trpezi katolika veoma često se pojavljuje guska, dok je kod pravoslavaca uglavnom aktuelno pečenje. Vaskršnjeg kolača sa jajetom uvek ima, s tom razlikom što katolici često stavljaju i po nekoliko jaja u svoj kolač.

Pravoslavci se pridržavaju ishrane koja nema dodira sa životinjskim svetom osim ribe, dok katolici ne jedu meso, ali se ne odriču jaja, mleka, sira i ostalih namirnica životinjskog porekla, pojasnila je etnolog Vesna Marjanović.

(Ona.rs)

BONUS VIDEO: SVEČANO U PARIZU: Najradosniji hrišćanski praznik proslavljen u crkvi "Sveti Sava"