Društvo

ZAŠTO VELIKA SUBOTA NIJE CRVENO SLOVO: Dan uoči Vaskrsa koji se provodi u tišini i strogom postu

V.N.

10. 04. 2026. u 12:21

IAKO je jedan od najvažnijih dana u pravoslavlju, Velika subota nije obeležena crvenim slovom u kalendaru – tradicija nalaže molitvu, uzdržavanje i pripremu za Vaskrs

ЗАШТО ВЕЛИКА СУБОТА НИЈЕ ЦРВЕНО СЛОВО: Дан уочи Васкрса који се проводи у тишини и строгом посту

Foto: Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko

Hrišćani koji poštuju julijanski kalendar sutra obeležavaju Veliku subotu, dan koji zauzima posebno mesto u Strasnoj sedmici, ali se u crkvenom kalendaru ne obeležava crvenim slovom. Razlog za to leži u njenom duhovnom značenju – Velika subota se ne smatra danom slavlja, već danom tišine, molitve i iščekivanja Vaskrsenja.

Ovaj dan u pravoslavnoj tradiciji predstavlja vreme kada je, prema jevanđeljskom predanju, Isus Hristos telom bio u grobu, dok je duhom sišao u Had. Zbog tog simbola "zastoja" i prelaza između stradanja i Vaskrsenja, Velika subota se ne doživljava kao praznik radosti, već kao dan smirenja i duhovne pripreme.

Upravo zato se u crkvenom kalendaru ne obeležava crvenim slovom – crvena slova su rezervisana za praznike koji se slave liturgijski i radosno, dok Velika subota pripada periodu Strasne sedmice, kada dominiraju post, tišina i priprema za Vaskrs. Ona je deo jedinstvenog vaskršnjeg trodnevlja (Veliki petak – Velika subota – Vaskrs), gde svaki dan ima svoju ulogu u celini Hristovog stradanja i Vaskrsenja.

 U Jerusalimu, u Hramu Groba Hristovog, vekovima se na ovaj dan događa i poznato predanje o Blagodatnom ognju, kada se, prema verovanju, čudesno pali svetlost koja se potom prenosi vernicima širom sveta.

Iako nije praznik sa crvenim slovom, Velika subota je ispunjena brojnim običajima. Vernici tog dana poste strogo, često na vodi, a u mnogim domaćinstvima se upravo tada završavaju pripreme za Vaskrs – farbaju se jaja, sprema se kuća i priprema praznična trpeza. Ipak, naglasak ostaje na tišini i duhovnoj pripremi za najveći hrišćanski praznik, a teški fizički poslovi su strogo zabranjeni.

U crkvama se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja simbolično povezuje tugu i nadu – sveštenici u jednom delu bogosluženja nose crne odežde, a potom prelaze u bele, što označava prelazak iz žalosti u svetlost Vaskrsenja.

Velika subota tako ostaje dan dubokog duhovnog značaja – ne praznik u klasičnom smislu, već uvod u radost Vaskrsa, kada se završava period posta i žalosti i počinje slavlje pobede života nad smrću.

(Kurir)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SAD će probati novu hipersoničnu raketu protiv Irana? Ubojito oružje 5 puta brže od zvuka, svaki projektil košta 15 miliona dolara

SAD će probati novu hipersoničnu raketu protiv Irana? Ubojito oružje 5 puta brže od zvuka, svaki projektil košta 15 miliona dolara