DECU U KINI UČIM I KAKO SE SLAVI VASKRS: Lektorka Nataša Radosavljević Gaberova, o životu u Pekingu (FOTO)

Nataša Radosavljević Gaberova, profesor srpskog jezika i kljiževnosti više od 15 godina živi u Kini i radi kao lektor za srpski jezik na Pekinškom univerzitetu za strane studije. Ovde je vremenom izgradila i svoj život - u Kini se udala, ovde su rođena i njena deca koja pohađaju kineske škole. Ona je dobila i Svesavsku nagradu za izuzetne rezultate u promovisanju srpskog jezika, književnosti, istorije, kulture i običaja u dijaspori, a u razgovoru za naš list kaže da ova nagrada za nju predstavlja priznanje za dugogodišnji rad, ali i veliku čast i obavezu.

Foto: Privatna arhiva

- Doživljavam je kao potvrdu da je moj trud u očuvanju i širenju srpskog jezika i kulture u Kini prepoznat i vrednovan. Istovremeno, ona me podseća koliko je važno da u ovom poslu budemo posvećeni, jer u inostranstvu lektor ne predstavlja samo sebe kao individuu, nego i zemlju iz koje dolazi - kaže ona.

 Kako izgleda Vaš rad u Pekingu i koliko je interesovanje mladih Kineza za učenje našeg jezika?

- Moj rad obuhvata nastavu srpskog jezika, književnosti i kulture, ali i teme iz istorije i geografije Srbije. Nastojim da studenti steknu sigurnost u govoru, ali i razumevanje konteksta u kom se jezik koristi. Katedra na kojoj radim je prva u Kini gde se srpski jezik izučava kao glavni strani jezik, još od 70-ih godina prošlog veka. Sa ekonomskim jačanjem Kine i razvojem saradnje sa Evropom, interesovanje za srpski jezik značajno je poraslo. Nekada se upis organizovao na četiri godine, a danas na svake dve. Pored osnovnih grupa, postoji i izborni kurs srpskog jezika koji pohađaju studenti sa drugih univerziteta u Pekingu. Od prošle godine uveden je i program "Srpski jezik i evropske studije", koji studentima omogućava da steknu sveobuhvatnije znanje. Katedre za srpski jezik otvorene su i u drugim gradovima Kine - u Tijenđinu, Šangaju, Guangdžou i drugim gradovima - gde danas rade moji bivši studenti kao profesori.

Koliko je studenata prošlo kroz Vaša predavanja i koliko ih trenutno imate?

- Za ovih 16 godina, radila sam sa više od 500 studenata, a mnogi od njih danas rade u kineskim kompanijama koje posluju u Srbiji i regionu, kao i u ministarstvima Kine i diplomatskim predstavništvima. Imam divne kineske kolege sa kojima sam ostvarila odličnu saradnju, što je od velikog značaja za rad.

Osim što ih učite da govore srpski jezik, čemu ih još podučavate kada je reč o Srbiji?

- Pored jezika, studentima nastojim da približim Srbiju kao živu kulturu - njenu tradiciju, književnost, svakodnevni život i vrednosti. U okviru četvorogodišnjih studija studenti se upoznaju i sa istorijom Srbije, prate savremene društvene teme u novinskim tekstovima i dnevnu politiku, imaju časove prevođenja, a u okviru novog programa stiču i šira znanja o Balkanu i Evropi. U nastavi volim da povezujem srpsku i kinesku kulturu, jer upravo tu studenti najlakše razumeju ono što uče. Često ih pitam kako se određene izreke ili poslovice kažu na njihovom jeziku, i veoma im je zanimljivo kada otkrijemo da postoje sličnosti. Poređenje običaja, načina života i obrazovnog sistema dodatno im približava srpski kontekst.

Koje su razlike između Srba i Kineza?

- Srbi su, u poređenju sa Kinezima, nešto otvoreniji u komunikaciji, ali se te razlike postepeno smanjuju kod mlađih generacija. Mladi i u Srbiji i u Kini žele slične stvari - dobro obrazovanje, siguran posao i stabilnu budućnost. Upravo te zajedničke težnje pokazuju da, uprkos kulturnim razlikama, postoje vrednosti koje su univerzalne.

Kada im pričate o našim običajima, kako ih prihvataju i kolko ih razumeju s obzirom na to da se njihova kultura znatno razlikuje od naše?

- Običaji i tradicija su važan deo nastave i trudim se da ih studentima približim konkretnim iskustvom. Za Uskrs farbamo jaja, razgovaramo o značenju praznika, a za Božić objašnjavam božićne običaje. Često studente pozovem kod sebe kući, gde probaju tradicionalna jela koja pripremim i osete atmosferu praznika. Interesantno je da i u kineskoj tradiciji postoje slični običaji - na primer, za Kinesku novu godinu se na severu u kineske raviole, nezaobilazno jelo praznične trpeze, stavlja novčić kao simbol sreće, što podseća na naš božićni običaj, stavljanja novčića u česnicu, kao znak dobre sreće i prosperiteta. Oba praznika okupljaju porodicu i stvaraju toplu, svečanu atmosferu zajedništva. To su trenuci kada se neguju tradicija, bliskost i radost boravka sa najmilijima. Takva poređenja im pomažu da lakše usvoje nove sadržaje.

Kako Kinezi gledaju na Srbiju, koliko poznaju naše prilike i šta ih najviše privlači u vezi sa našom zemljom?

- Odnos prema Srbiji je veoma pozitivan. Interesovanje postoji i na ličnom i na profesionalnom nivou.Kada sam došla u Kinu 2010. godine, prosečan čovek nije mnogo znao o Srbiji - najčešće su se pominjale dve figure - Valter i Tito, a Jugoslavija je bila još uvek u živom sećanju. Danas je situacija značajno drugačija. Srbija je prisutna u medijima i interesovanje je veliko i iskreno. Kinezi ne zaboravljaju NATO bombardovanje i podržavaju teritorijalni integritet Srbije. Istovremeno, sve više mladih vidi Srbiju kao mesto gde mogu da studiraju, treniraju različite sportove ili rade. Postoje i turističke agencije preko kojih roditelji šalju decu u Srbiju na tenis, prati se srpska košarka, a interesovanje za jezik raste. Moji studenti borave dva semestra u Beogradu, na Filološkom fakultetu, gde imaju priliku da jezik usavrše u prirodnom okruženju. Tokom boravka putuju po Srbiji, upoznaju različite krajeve i kulturne prostore - od Beograda i Novog Sada do Niša i Vranja, kao i planinske centre poput Kopaonika i Zlatibora. Taj boravak je dragocen jer im omogućava da jezik koriste u svakodnevnoj komunikaciji i da ga razumeju u kulturnom i društvenom kontekstu u kojem živi.

Preporučujemo

Društvo

0 0

DRŽAVA DAJE 50.000 DINARA: Prijave traju još par dana, evo ko sve ima pravo na pomoć

13. 04. 2026. u 14:24

Društvo

0 0

"IZA SVAKOG SIGURNOG KORAKA STOJI TIM KOJI NE PRAVI GREŠKE": MUP predstavio jedincu zua obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO)

13. 04. 2026. u 12:44

Društvo

0 0

SRBIJA NA UDARU PLjUSKOVA SA GRMLjAVINOM Hitno se oglasio RHMZ: Ovi delovi zemlje najugroženiji (FOTO)

13. 04. 2026. u 10:50

Društvo

0 0

PATRIJARH PORFIRIJE SLUŽI LITURGIJU U MANASTIRU VISOKI DEČANI: Svečanom činu prisustvuje veliki broj vernika

13. 04. 2026. u 09:58

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije