ZEMLJU I VODU UBI NAM KRILATICA - ŠTO VIŠE PESTICIDA TO BOLJE: Intervju - Dr Ivica Dimkić, naučnik na Biološkom fakultetu

BRZI porast svetske populacije doveo je do intenzivne potražnje za poljoprivrednim proizvodima visokog kvaliteta i količine. Shodno tome, u poslednjih 40 godina upotreba hemijskih đubriva i pesticida povećana je oko 10 puta.

privatna arhiva

Hemijski pesticidi predstavljaju najkancerogenije supstance koje lako dospevaju u okolinu. Oni povećavaju prinose sa jedne strane, ali dovode i do oštećenja zemljišta, biodiverziteta i mikrobioloških zajednica sa druge strane. Alternative poput primene korisnih bakterija i gljiva mogle bi da obnove oslabljeno zdravlje zemljišta i održe produktivnost bez dugoročnih troškova.

Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže dr Ivica Dimkić, naučni savetnik za užu naučnu oblast Mikrobiološka biotehnologija na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, čija su istraživanja usmerena na iznalaženje prirodnih sredstava koja bi se koristila u poljoprivredi kod bilo koje kulture i zamenila veštačka đubriva i druga hemijska sredstva. Naš sagovornik nalazi se i na listi izvrsnosti Ministarstva nauke među 10 odsto najboljih istraživača u Srbiji i to drugi put zaredom.

Bavi se istraživanjem alternativnih bioproizvoda koji bi zamenili veštačka đubriva i pesticide koji se, kako nam pojašnjava, koriste globalno u poljoprivredi kako bi se sprečila šteta od biljnih patogenih mikroorganizama i štetočina, sa ciljem minimiziranja gubitaka useva i očuvanja njihovog kvaliteta.

Da li bi nova sredstva umanjila prihode, s obzirom na to da se veštačka đubriva koriste i da poboljšaju rod?

- Različite vrste mikroorganizama pre svega bakterijskih sojeva mogu kombinovati nekoliko korisnih osobina, uključujući rastvorljivost fosfora, fiksaciju azota, proizvodnju hormona rasta, oslobađanje enzima i stvaranje antimikrobnih jedinjenja. Ove sposobnosti poboljšavaju korišćenje hranljivih materija, štite biljke od patogena i povećavaju toleranciju na stres. Primenjeni kao pojedinačni sojevi ili u mikrobnim konzorcijumima, mogu povećavati prinose, poboljšati zdravlje zemljišta i smanjiti oslanjanje na sintetičke agrohemikalije. Dodatno proizvodnja i upotreba organomineralnih komposta biljnog porekla zajedno sa korisnim mikroorganizmima može doprineti održivosti zdravlja zemljišta i zdravijoj proizvodnji hrane.

A, šta pokazuje praksa?

- Upotreba veštačkih đubriva je u porastu i to zbog dostupnosti, manje cene i lake primene. Naši farmeri se i dalje drže stare krilatice - što više to bolje - u smislu upotrebe pravilne količine i koncentracije datih đubriva i pesticida. Veća upotreba hemikalija dovodi do zagađenja životne sredine, direktno do pogoršanja zdravlja ljudi i posledično do uticaja na klimatske promene kojima svi svedočimo poslednjih godina.

Koliko je hrana koju jedemo zagađena?

Zavisi generalno od proizvođača te hrane i njihovog pridržavanja pravila u tretmanu biljnih kultura. Svedoci smo poslednjih godina sve češćeg povraćaja proizvedene hrane u Srbiji, za potrebe izvoza sa teritorije naše zemlje u zemlje Evrope i sveta gde su regulative u pogledu prisutnosti i detekcije pesticida striktnije, jer tako proizvedena hrana često ne prolazi ovakve kontrole od nadležnih institucija.

Šta je sa zemljištem i vodom?

- Zagađenje i degradacija zemljišta spadaju među glavne ekološke izazove u Srbiji, što direktno pogađa poljoprivredu, zdravlje ljudi i kvalitet vode. Zemljište u Srbiji nije svuda jednako zagađeno. Postoje regioni u kojima je zemljište ozbiljno ugroženo poput Bora, Majdanpeka, Kolubare i Kostolca gde je koncentracija toksičnih metala u zemljištu zabrinjavajuća. Srbija godišnje gubi ogromne količine plodnog zemljišta, zbog prekomerne upotrebe pesticida i veštačkih đubriva, održavanja monokultura po više godina, a takođe krčenje šuma i loša obrada dodatno pogoršavaju stanje. Sa druge strane nepostojanje adekvatnih sistema navodnjavanja u velikoj meri dovodi do povećanja saliniteta zemljišta, a time i do smanjenih prinosa useva. Dodatno, suše i ekstremne padavine uzrokovane klimatskim promenama dodatno degradiraju zemljište. Svakako, problem zdravlja zemljišta je dugoročan i zahteva bolje upravljanje i zaštitu.

Vi ste na listi među 10 odsto najboljih istrživača u Srbiji?

- Veoma sam zahvalan Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koje je u pređašnjem sazivu uspostavilo ovu listu izvrsnih naučnika i načinilo korak nabolje u pogledu statusa istraživača i naučnika. Izuzetna mi je čast da sam drugi put na pomenutoj listi izvrsnih naučnika, a sada i u najvišem naučnom zvanju - naučni savetnik iz oblasti prirodno-matematičkih nauka. Konkurencija je zaista jaka i velika je čast biti među prvih 10 odsto naučnika Srbije. Sem dodatka na platu uz odgovarajući korektivni koeficijent, a koji značajno olakšava svakodnevni život, značaj ovakve liste pomaže naučnicima koji su tek na početku karijere, pa čak i onim starijim da se stalno usavršavaju i poboljšavaju naučne rezultate, sa ciljem dodatnog podsticanja naučne produktivnosti, kvaliteta istraživanja i međunarodne vidljivosti njihovog naučnog rada.

Preporučujemo

Društvo

0 0

SUTRA DAN ŽALOSTI U NIŠU: Zastave na pola koplja zbog pogibije devojke koja je stradala vraćajući se sa Ostroga

14. 07. 2026. u 12:23

Društvo

0 0

HEROJI IZ SOKOBANjSKE: Kako su zaposleni Odeljenja E, Klinike 'Dr Miroslav Zotović' vratili nadu pacijentkinji koja je pobedila smrt

14. 07. 2026. u 12:14

Društvo

0 1

SVE ŠTO BUDUĆI REGRUTI TREBA DA ZNAJU: Odgovori na ključna pitanja o vojnom roku

14. 07. 2026. u 11:54

Društvo

0 1

SKRIVENA SRPSKA BANjA U KOJOJ SU SE LEČILI KRALjEVI: Voda joj je među najboljima u Evropi

14. 07. 2026. u 11:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije