ORGANIZOVANIM HAOSOM DO PROTERIVANJA SRBA: Albanci na Kosovu i Metohiji koriste intitucionalni vakuum za radikalizaciju pritisaka

PREVREMENI parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji, u režiji albanskih vlasti u Prištini, biće održani 7. juna, pa će stanovnici južne srpske pokrajine treći put birati poslanike za nešto više od godinu dana.

Armend NIMANI / AFP / Profimedia

Ako se uračunaju i lokalni izbori, to će biti četvrti izlazak na birališta za 16 meseci. Do ovih izbora dovela je parlamentarna kriza dugog trajanja na KiM, tokom koje je intenzivirano institucionalno zastrašivanje, progon, ukidanje građanskih i nacionalnih prava - sve u svemu, etničko čišćenje Srba.

- Gotovo nijedna albanska politička partija u kampanji ne otvara pitanje odnosa prema Srbima, institucionalnog nasilja i nerešenih zločina počinjenih nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom - izjavio je predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović. - Nijedna partija nije ozbiljno reagovala na probleme kroz koje prolaze Srbi na tzv. Kosovu, niti na pritiske kojima je izložena Srpska lista. Međunarodna zajednica se formalno ne meša direktno u političke procese, ali istovremeno pokazuje nespremnost da se ozbiljno suoči sa zločinima počinjenim na tzv. Kosovu. Aktuelna kampanja vodi se i u senci očekivane presude liderima tzv. OVK, vidljiv je pritisak na sud da ne donese presudu kakvu bi, na osnovu dokaza koji su predstavljeni, trebalo da donese.

Tokom procesa u Hagu potvrđeno je postojanje ilegalnih logora i mnogobrojni zločini nad Srbima i nealbancima, ali to nema uticaj na posvađane albanske partije koje su jedinstvene kada je reč o odnosu prema Srbima i odbrani nasleđa tzv. OVK.

- Oni koji bi morali da snose najveću političku i ličnu odgovornost danas su nosioci izbornih lista, dobijaju politički prostor, imunitet i mogućnost da uđu u parlament - kaže Odalović. - Na taj način radi se svojevrsna politička promocija OVK i pokušava relativizacija zločina počinjenih nad Srbima.

Ništa se nije promenilo od 5. juna 1999, kada je Pet Bjukenen, savetnik američkih predsednika Niksona, Forda i Regana objavio tekst "Katastrofa zvana Kosovo" u kome piše: "Naša bezumna intervencija proizvela je upravo katastrofu koju smo želeli da izbegnemo". Bjukenen je bio jedan od retkih u Vašingtonu koji je unapred upozoravao na demografske posledicem ocenjujući da će NATO, pod izgovorom zaštite Albanca, postati "avijacija OVK" i da će ulazak trupa Alijanse na Kosovo rezultirati kontraegzodusom te da će Srbi biti brutalno proterani. To pokazuju aktuelne zapadne demografske procene - da su Srbi od dolaska NATO na KiM svedeni na manje od četiri odsto trenutnog stanovništva pokrajine.

Ono što bi se moglo nazvati "nadgledana parlamentarna kriza" izazvala je poslednji veliki talas etničkog čišćenja Srba administrativnim odlukama koje nisu mogle biti donete bez prećutne dozvole Zapada. Ta kriza počinje u februaru 2025. kada je Kurtijevo Samoopredeljenje izgubilo, što je dovelo do institucionalnog haosa u kojima su takozvane tehničke vlade donosile odluke kojima je uvedena potpuna ekonomska i administrativna blokada prema centralnoj Srbiji. Zatvarane su srpske institucije, opštine i pošta, narod je ostao bez osnovnih administrativnih usluga, a albanske specijalne jedinice su izgradile nelegalne baze na severu KiM.

Pritisak se zatim preneo na stubove opstanka, prosvetu i zdravstvo, a sredinom maja, kosovske vlasti su uhapsile sedmoro direktora srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija u Gračanici pod politički motivisanim optužbama. Osnovni sud u Prištini im je odredio pritvor do 30 dana, što je izazvalo strah i najoštrije osude koje su dolazile isključivo od Srba. Primena restriktivnih zakona o strancima i vozilima pretvorila je svakodnevni život u noćnu moru, hapšenja bez jasnih dokaza stvorili su atmosferu okupacije, a rezultat je tihi, svakodnevni odlazak sa KiM.

Stiče se utisak da je taj parlametarno-izborni haos u stvari vrlo dobro organizovan i da Albanci, trenutno oličeni u Kurtiju koriste institucionalni vakuum za radikalizaciju pritiska na Srbe očigledno znajući da Zapad neće preduzeti nikakve korake da ih zaštiti. Zato su se pojavile sumnje da li je institucionalni haos u stvari fingiran da bi se izvelo etničko čišćenje kroz pritisak. Njime se srpsko pitanje rešava bez potrebe za otvorenim vojnim sukobom. Možda se u tom svetlu može posmatrati dokument Stejt departmenta usvojen prošle nedelje pod imenom "Izveštaj Kongresu o politici SAD za promociju regionalne stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu".

On navodi da su "napori SAD na Zapadnom Balkanu doprineli stvaranju stabilnosti, što je postavilo temelje za drugačiji oblik američkog angažovanja" i precizira da je "era izgradnje države koju su predvodile SAD završena. Politika SAD na Zapadnom Balkanu nije usmerena na spasavanje ili rekonstrukciju, već na stabilnost i obostrano korisna partnerstva". To bi moglo da znači da Amerika smatra pitanje Srba na KiM rešenim, jer je etničkim čišćenjem njihov broj sveden na "bezopasan" nivo.

Posebnu pažnju izazvala je formulacija u dokumentu Stejt departmenta da će SAD "nastaviti da ohrabruju Beograd i Prištinu da napreduju ka normalizaciji odnosa, sa ciljem da se putem pregovora postigne trajni sporazum prihvatljiv za obe strane". Međusobno priznavanje, koje je do sada pominjano kao uslov bez koga se ne može, iščezlo je u novoj strategiji. Balkan je definisan kao pitanje američke nacionalne bezbednosti u uslovima direktnog geopolitičkog nadmetanja sa Rusijom i Kinom, za koje kažu: "Zlonamerni akteri mogu iskoristiti regionalnu nestabilnost na štetu američkih interesa".

U novoj strategiji piše: "SAD potvrđuju posvećenost održavanju vojnog prisustva u okviru Snaga za Kosovo (Kfor) predvođenih NATO kako bi se osiguralo bezbedno okruženje. Istovremeno, SAD će nastaviti da pružaju tehničku, logističku i obrazovnu podršku za tranziciju Kosovskih snaga bezbednosti u profesionalne, interoperabilne odbrambene snage unutar NATO standarda".

Kao vid pritiska na Srbiju pred izbore na KiM može se posmatrati dolazak u Preševo na razgovore sa albanskim političarima Kita Selfa, republikanskog kongresmena iz Teksasa, i Suhasa Subramanjama, demokratskog kongresmena iz Virdžinije koji su direktni zastupnici albanskih interesa u Vašingtonu. Self, bivši oficir američke vojske, u januaru je progurao predlog zakona u Kongresu kojim se od američkog državnog sekretara Entonija Blinkena zahteva da izradi poseban izveštaj o "ugroženosti albanske manjine u Preševskoj dolini", a pre mesec dana u Predstavničkom domu predstavio je rezoluciju kojom se daje snažna podrška hitnoj integraciji tzv. Kosova u NATO.

Subramanjam, pravnik indijskog porekla, odmah po dolasku u Preševo poručio je da "Srbija, ako želi da napreduje, mora da reši ova pitanja prava manjina". Vašington vrlo dobro zna da Kurti sprovodi "puzajuće" etničko čišćenje, pa svrha dolaska kongresmena uoči izbora na KiM nije prikupljanje informacija, već namera da se aktiviranjem teme navodne "ugroženosti Albanaca u centralnoj Srbiji" napravi ucenjivački potencijal.

Preporučujemo

Društvo

0 0

VOZAČI, OPREZ: Klizavi putevi i smanjena vidljivost zbog pljuskova - Hitno oglašavanje AMSS

01. 06. 2026. u 20:49

Društvo

0 4

VERA KOJA POMERA KILOMETRE: Tajna Bogorodičinog pojasa i svetost materije (FOTO)

01. 06. 2026. u 19:44

Društvo

0 0

NEVREME OSTAVILO PUSTOŠ U KRAGUJEVCU: Vetar čupao drveće,grom udario u banderu i izazvao požar

01. 06. 2026. u 19:23

Društvo

0 0

GRČKA OLAKŠAVA PUT KA MORU: Uspostavlja novu organizaciju zbog gužvi ka letovalištima

01. 06. 2026. u 17:42

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije