VIDOVDAN SE SMATRA PRAZNIKOM NAD PRAZNICIMA: Veruje se da se na današnji dan beleži sudbina, jedna stvar posebno bitna za žene

VIDOVDAN se u narodnoj tradiciji smatra praznikom nad praznicima, ne samo zbog istorijskog značaja, već i zbog sloja dubokih verovanja koja su kroz vekove oblikovala njegovo duhovno značenje.

Foto: Unsplash/andriytod

Jedno od tumačenja njegovog porekla vezuje se za ranohrišćanskog svetitelja Vida, zaštitnika očiju i vida, dok drugo upućuje na staroslovenskog boga Svetovida, koji je u paganskoj tradiciji bio povezan sa ratom, obiljem i sveopštim "viđenjem" sveta.

Sveti vid

Sveti Vid (Vitus) bio je ranohrišćanski mučenik koji je stradao 303. godine za vreme progona hrišćana pod carem Dioklecijanom. Rođen na Siciliji, još kao dečak primio je hrišćansku veru i ostao joj dosledan do smrti, zbog čega ga poštuju i Pravoslavna i Rimokatolička crkva.

Sveti mučenik Knez Lazar i Sveti srpski mučenici

Ovaj velikomučenik i ugodnik Božiji, car Lazar, rodio se 1329. godine u gradu Prilepu. Još kao dete bio je blage naravi, oštrouman i dobrodušan, vaspitavan u hrišćanskoj veri i pobožnosti. Zbog mnogih darova koje je dobio od Boga i uspešno ih umnožio, privukao je na sebe pažnju careva, te je uzet na dvor cara Dušana, gde je postao slavan i uvažen od svih zbog svoje čestitosti, viteštva i pobožnosti. Oženio se carevom rođakom Milicom, kćerkom kneza Vratka, koja je bila od loze Nemanjića, a 1353. godine dodeljeno mu je dostojanstvo kneza. Kao blagočestivi gospodar srpski, Lazar je bio veoma Hristoljubiv i tu svoju ljubav je ispoljavao prema Crkvi Božijoj. Njegova najveća briga bila je da izmiri Srpsku i Carigradsku Patrijaršiju, te je kao izaslanika carigradskom patrijarhu poslao monaha Neaniju sa molbom da sa Srba skine prokletstvo (anatemu), što je na kraju i učinjeno.

Borio se ovaj ugodnik Božiji protiv turske najezde, a u sudbonosnom sukobu koji se odigrao 15. juna (28. juna po novom kalendaru) 1389. godine protiv turskog cara Murata, biva posečen. Njegovo telo je preneto i sahranjeno u njegovoj zadužbini, manastiru Ravanici (kod Ćuprije), a zatim je preneto u Ravanicu (Sremsku), odakle je 1942. godine premešteno u Sabornu crkvu u Beogradu. Sada se njegove svete i čudotvorne mošti nalaze u manastiru Ravanica kod Ćuprije, gde se dešavaju mnoga čudesa i isceljenja bolesnih i ubogih, a on pomaže svima onima koji mu se obrate sa iskrenom molitvom. Za vreme svog života obnovio je manastire Hilandar i Gornjak, podigao manastir Ravanicu i Lazaricu, kao i mnoge druge crkve i manastire. S pravom se može reći da Svetosavski svenarodni ideal i program "Sve za Hrista – Hrista ni za šta" niko nije u potpunosti ostvario kao sveti car Lazar. On je to učinio opredelivši se za Carstvo nebesko i prinevši sebe i sa sobom sav narod srpski za kosovsku žrtvu, a to je uradio iz čisto jevanđelskih razloga, baš kao što i sama pesma kaže: "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka".

Molitva:

"Krasotu vozželjev slavi Božija, vo zemnjej tomu blagougodil jesi, i poručenij ti talant dobrje vozđelav usugubil jesi, o njemže i podvizavsja do krove, otonjuduže i mzdu boljeznej tvojih jako mučenik prijal jesi ot Hrista Boga, jegože moli spastisja pojuščim tja Lazare."

U narodnom predanju, Vidovdan se vezuje za ideju da se tog dana "sve vidi", pa se veruje da istina izlazi na videlo, a da sudbinski događaji postaju jasniji nego u bilo kom drugom trenutku godine. Zbog toga se u mnogim krajevima razvila praksa da se dan provodi u miru, bez teških poslova i buke, uz poštovanje prema precima i molitvu. Smatra se da nije poželjno raditi na njivi, niti obavljati teže kućne poslove, dok se izbegavaju pesma, igra i glasna slavlja.

Jedan od najrasprostranjenijih običaja jeste iznošenje odeće, ćilima i tkanina na sunce, kako bi ih "videlo sunce". Veruje se da tada sunčeva svetlost ima posebno snažno dejstvo, koje čisti i čuva tkaninu od štetočina, ali i simbolično donosi blagostanje i čistoću doma. U mnogim krajevima to je bio i način da se pokaže vrednost domaćinstva, pa i devojačka sprema, koja se iznosila na videlo, dok su se porodice međusobno "gledale i procenjivale" kroz rad, trud i imanje.

Posebno mesto u narodnim verovanjima zauzima biljka vidovčica, odnosno "vidova trava", koja se bere i koristi kao zaštita od bolesti očiju. Devojke su je, prema običaju, stavljale pod jastuk uz so i hleb, verujući da će im se u snu otkriti budući suprug. Takođe se praktikovalo umivanje vodom sa biljkama ili odlazak na izvore, uz verovanje da lekovita i osveštana voda na Vidovdan ima posebnu moć isceljenja, naročito kada je reč o očnim bolestima.

U narodnoj tradiciji zabeleženo je i verovanje da se na Vidovdan "pred očima vidi sudbina", pa su se ljudi ujutru okretali ka suncu i izgovarali molitve za zdravlje i vid. U pojedinim krajevima praktikovalo se i simbolično započinjanje ručnih radova, jer se verovalo da ono što se otpočne na ovaj dan ima snagu trajanja i blagoslov nastavka. U tišini i poštovanju, Vidovdan je tako ostajao dan u kojem se spajaju sećanje, vera i pogled u budućnost.

(Kurir)

Preporučujemo

Društvo

0 3

"DANAS STOJIMO NA TEMELjIMA KOJE NISMO SAMI POSTAVILI" Patrijarh Porfirije: Hram Svetoga Save duhovno središte našega naroda

28. 06. 2026. u 07:43

Društvo

0 0

KOJA BILjKA SE BERE VEČE UOČI VIDOVDANA? Veruje se da leči, koristi se 28. juna rano ujutru! Evo šta se dešava tačno u ponoć

27. 06. 2026. u 20:42

Društvo

0 0

SVEŠTENIK OBJASNIO: Koje želje vam Bog nikad neće ispuniti, ma koliko se molili

27. 06. 2026. u 17:20

Društvo

0 0

OBUSTAVLjEN EES SISTEM: Putnici ostali u šoku na Evzoniju

27. 06. 2026. u 13:07

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije