Prvi rezultati nacionalne studije o tome koliko nas je steklo ANTITELA na virus korona

Procena je da 6,4 odsto naše populacije ima razvijena specifična antitela na virus korona, pokazuje Nacionalna seroepidemiološka studija.

Foto: Despositphotos

Epidemiolog prof. dr Tatjana Pekmezović, rukovodilac studije, kaže da je njom u ovoj početnoj fazi obuhvaćeno oko hiljadu ispitanika, a da je uzrasna struktura u uzorku analogna uzrasnoj strukturi populacije Srbije i samim tim da je reprezentativna.

- Radili smo nivo specifičnih antitela klase IgG u serumu kod svih ispitanika. Pozitivnim su smatrani oni koji imaju odgovarajuću količinu tih antitela, što znači da su u pitanju osobe koje su imale infekciju i razvile imunitet za koji ne znamo koliko traje. Takvih osoba u uzorku je bilo 6,4 procenata - navodi prof. dr Pekmezovi.

Prva faza studije je završena, po njenim rečima uspešno, a procenat od 6,4 odsto pokazuje vrednost sličnu većini evropskih zemalja.

- Kod nas je rađen uzorak opšte populacije i ELISA test koji ne spada u brze serološke testove, već pokazuje prisustvo i količinu antitela. Metodološki, to je najispravnije. U Belgiji je taj procenat šest odsto, u Danskoj 2,4. U Španiji je korišćena slična metodologija kao kod nas i oni imaju prevalenciju seropozitivnosti pet procenata. U Švajcarskoj procenat populacije koja ima antitela na SARS-Cov- 2 je između 5 i 11 odsto, a koristili su isti uzorak i metodologiju kao mi - navodi prof. dr Pekmezović.

Kada se pogleda pol, muškarci imaju antitela u 8,1 odsto slučajeva, a žene u pet. Kada je reč o uzrastu, naša sagovornica kaže da su IgG antitela najčešće prisutna kod populacije mlađe od 20 godina, a najređe kod starijih od 80 godina.

- Kada pogledamo populaciju od 20 do 60 godina, tu se procenat onih koji imaju imunitet zasnovan na antitelima kreće između pet i devet odsto - kaže ona.

Istraživanje po regionima pokazuje da najveći procenat građana sa razvijenim antitelima jeste u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji - 7,2 odsto. U Beogradu je, prema istom istraživanju, sedam procenata, u Južnoj i Istočnoj Srbiji 5,6 odsto, dok je procenat ljudi sa antitelima na virus korona najniži u Vojvodini i iznosi 3,1 odsto.

- Prva faza je uspešno izvedena, došli smo do značajnih podataka, a u izveštaju su predstavljeni samo najvažniji. Oni treba da posluže Vladi Srbije u donošenju odluka u vezi sa završetkom ovog talasa epidemije i sa eventualnim budućim talasima - ističe doktorka.

Studija će biti nastavljena na isti način, preko zavoda i instituta za javno zdravlje u celoj zemlji koje će koordinisati Institut “Batut”. I tokom prve faze uočene su, prema rečima prof. dr Pekmezović, dobre strane i slabosti koje će se u drugoj fazi favorizovati i korigovati.

Na naše pitanje zašto ne znamo koliko imunitet traje, prof. dr Pekmezović navodi da poslednja istraživanja pokazuju da zaštitni nivo antitela, odnosno tako stečen imunitet traje svega 7 do 8 nedelja. Ona navodi i da je potrebno više studija sa većim brojem ispitanika, u različitim populacijama, da bismo došli do pouzdanijih informacija.

- Definitivno je da imunitet za koji su odgovorna antitela ne traje dugo. Moguće je da postoje neki drugi mehanizmi, takozvane T ćelije, ali to tek treba istraživati - zaključuje prof. dr Tatjana Pekmezović.

OGROMNA VEĆINA BEZ SIMPTOMA

Procenat od 6,4 odsto populacije Srbije odgovara broju od oko 448.000 ljudi, što je znatno više od broja registrovanih slučajeva inficiranih koronom u Srbiji, koji iznosi 14.288. To znači da je oko 97 odsto zaraženih ostalo zvanično neregistrovano jer nisu imali nikakve manifestacije bolesti.

(blic.rs)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije