Društvo

PRIČA STARA VIŠE OD JEDNOG VEKA: Ovaj čudesni hleb je othranio srpskog vojnika

Марија Стевановић
Marija Stevanović

23. 07. 2020. u 00:50

U MUZEJU Ponišavlja u Pirotu već decenijama se sa posebnom pažnjom čuva jedan eksponat – raritet u Srbiji, ali i u Evropi.

ПРИЧА СТАРА ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ВЕКА: Овај чудесни хлеб је отхранио српског војника

Foto: Printscreen

U pitanju je tain, vojnički hleb, umešen davne 1912. godine, koji je nekoliko godina zajedno sa svojim vlasnikom prolazio mnoge golgote.

Priča o hlebu starom više od jednog veka vezana je za Piroćanca Aleksu Zdravkovića, učesnika Balkanskih i Prvog svetskog rata. On je prilikom mobilizacije 1912. godine dobio sledovanje vojničkog hleba koji, uprkos mnogim iskušenjima i nedaćama tokom šestogodišnjeg ratovanja, nije pojeo.

- Njegova majka ga je u stvari zavetovala da ne sme da okusi ni zalogaj ovog hleba, nego da ga čitavo vreme nosi uz sebe i da će ga na taj način tain čuvati od smrti - objašnjava Mila Panajotović, kustos-istoričar Muzeja Ponišavlja u Pirotu.

Aleksa nije mnogo obraćao pažnju na majčinu priču, ali je nosio tain u torbici oko struka ne govoreći nikome o zavetu. Onda su se, jedna za drugom, ređale bitke koje su ovom parčetu hleba dale drugačije značenje.

- Bilo je nekoliko događaja opasnih po njegov život, međutim, tain ga je sačuvao. Jednom prilikom, metak koji je bio namenjen Aleksi, u stvari je završio u njegovoj čuturici sa vodom - dodaje Panajotovićeva.

Priča o čudesnom hlebu širila se među ratnicima, pa je tako dospela i do Francuza i Engleza koji su dolazili da ga vide. Nudili su vlasniku veliki novac da ga otkupe, ali Aleksa nije hteo da izneveri majčin zavet i zadržao je svoju amajliju, zapisano je, pored ostalog, u rukopisu Doživljaji Piroćanaca u Balkanskom i Prvom svetskom ratu, nekadašnjeg upravnika Muzeja, Duška Ćirića.

Noseći tain u torbici oko pojasa, Aleksa Zdravković se posle završetka Prvog svetskog rata, vratio kao narednik u svoj Pirot, ovenčan brojnim odlikovanjima. Sa sobom je doneo i priču koja je bila usud svakog srpskog vojnika – sačuvati život u jednom ratu, da bi zatim otišao u sledeći. Za to su, uz Božju pomoć, bili potrebni hrabrost, sreća i amajlija. U ovom slučaju, tain.

(RTS)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NAVALA NA KINESKI, NA SRPSKOM NI TREĆINA OD PLANIRANIH MESTA: NA Filološkom fakultetu za pojedine grupe malo interesovanje
Društvo

0 0

NAVALA NA KINESKI, NA SRPSKOM NI TREĆINA OD PLANIRANIH MESTA: NA Filološkom fakultetu za pojedine grupe malo interesovanje

NA katedre za rumunski, albanski i ukrajinski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu nije se upisao - nijedan student. Fakultet je, kao i ranije, za ove studijske grupe odredio kvote, pa je na katedri za rumunski bilo sedam mesta, za albanski 10 i ukrajinski devet. Na poljski jezik upisao se - jedan akdemac i to na samofinansiranje, dok je 10 budžetskih mesta na ovom modulu ostalo prazno.

08. 08. 2025. u 13:32

Politika
Tenis
Fudbal
PUĆI ĆE MI SRCE! Hakeri jezivo ucenjuju svetsku šampionku iz Srbije: Ne znam koliko još mogu da izdržim!

"PUĆI ĆE MI SRCE!" Hakeri jezivo ucenjuju svetsku šampionku iz Srbije: Ne znam koliko još mogu da izdržim!