JEDINSTVENO SELO U SRBIJI: Imaju 80 mališana mlađih od pet godina

SELO koje živi iz inata! Tako mnogi nazivaju Gornje Banjane, mesto pod obroncima Rajca, na oko 25 kilometara od Gornjeg Milanovca, zato što ima oko 150 domaćinstava i više od 80 mališana mlađih od pet godina.

Foto V. Ilić

A mladi koji u njemu žive zanavljaju imanja i domaćinstva svojih dedova i očeva, venčavaju se i rađaju decu, bez obzira na to što su selo napustili i pop i lekar, i kafedžija i veterinar, a seoski dom kulture se urušava i propada. Strahuju i da će im i školu zatvoriti.

Erići, Alempijevići, Vasovići, Brkovići, Vidići... samo su neka od prezimena familija čiji su potomci odlučili da ostanu na imanjima svojih predaka. Bave se uglavnom stočarstvom ili uzgajaju krompir, jagode ili maline. Nemaju, vele, para, ali njihovo bogatstvo je nemerljivo - svaka kuća koja je ostavila naslednika "zvoni" od dečjeg plača i graje. Deca su im, vele, najvrednije delo.

- Prosek godina u našem selu je 36. Možda smo i namjlađe selo u Srbiji. U svakoj kući u kojoj se seme nije zatrlo ima dece. Zato je ovo najradosnije selo - rekao nam je Miroslav Marković, predsednik MZ Gornji Banjani.

Meštani dodaju da se u selu svadbena veselja nisu čula sve do 2012. godine, kada je na ludi kamen stao prvi među neženjama u selu Srđan Alempijević (38). Oženio se Nevenom, devojkom iz istog sela, 13 godina mlađom od sebe, koja je venčanicu obukla sa svega 16 godina. Zajedno su izrodili troje dece.

Najčešće se okupljaju na školskom igralištu, Foto V. Ilić

- Povukao sam svakog mladića u selu za nos, i tako je krenulo. Danas samo u tri kuće, u mojoj i još dve do mene, ima 11 mališana. Čitav fudbalski tim - ponosan je Srđan. - Do moje svadbe, u selu su se čula samo zvona crkve kada neko, ne daj bože, umre. A onda su počela venčanja, krštenja... I baš sada, pre nekoliko meseci, ode nam pop iz sela. Crkva i parohijski dom ostadoše pusti. Da nam je da neki sveštenik dođe, koji nema svoju parohiju... Mi ćemo ga plaćati, ima i kuću, sve što mu je potrebno... Ići ćemo kod vladike da ga molimo za popa...

Taman kada je selo živnulo, ono poče i da se gasi. Imali su ambulantu, lekar je dolazio svakog dana, a onda dva puta u nedelji, danas nikako. I veterinar ih je napustio, iako su njihovi dedovi još sredinom prošlog veka o svom trošku izgradili veterinarsku ustanovu. Otišao je i jedan krčmar, dečje igralište uzeše im za potrebe vodovoda.

Prosek godina stanovnika ovog sela je 36, Foto V. Ilić

- Dolazila nam je doskoro medicinska sestra Dragica iz Teočina svakog dana u ambulantu, prelazila desetine kilometara do nje. Onda nam ambulantu zatvoriše, kažu da nije uslovna. Sada treba da idemo do Takova, ili do Milanovca. Zamislite samo naše starije komšije koje po terapiju moraju da idu do Milanovca... Molimo da nam pomognu ljudi, neko iz vlasti... Mi obećavamo da će dece još biti, imamo još ponekog neženju, i celo selo radi na tome da i oni dovedu mladu pred popa. Mi ćemo naša obećanja ispuniti, samo neka nam neko pomogne da vratimo lekara, sveštenika - pričali su nam uglas seljani iz Gornjih Banjana.

Nije retkost u ovom selu da tri ili više generacija žive pod istim krovom. Tako je u porodici Erić, gde u jednom domaćinstvu živi čak njih 11. Najstariji među njima su Vojko i Milica, koji svakodnevno za istim stolom za ručavanje sedaju sa svojim unucima Nikolom i Živojinom, koji su rešili da ostanu na dedovini i tu se i oni skućili i dobili svoju decu. Njih dvojica obrađuju čak 35 hektara zemlje, na kojoj uglavnom uzgajaju krompir.
- Od malih nogu su nam otac i deda pričali da ne napuštamo kućni prag. To je naša dužnost, nastavljamo gde su nam otac i deda stali - kazala su nam dvojica novopečenih mladoženja i očeva. I poručuju u čemu je ključ uspeha: Sloga u kući, i ništa više!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije