KARCINOM NE MOŽE DA ČEKA: I pored korone se radi u tri smene, dnevno ozrači 350, a operiše 15 pacijenata
U INSTITUTU za onkologiju i radiologiju Srbije svakog dana, iako je epidemija kovida, radi se 12 do čak 15 operacija karcinoma, a neke od njih traju i po osam sati.
Profesor dr Danica Grujičić, direktorka Instituta, kaže, za "Novosti", da na hirurgiju ne čekaju pacijenti kod kojih je dokazana maligna bolest, uključujući i one koji su došli iz KBC "Bežanijska kosa", zato što je ova ustanova pretvorena u kovid--bolnicu. A otkad je Institut za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" ponovo postao kovid-centar, ovde se operišu i pacijenti sa malignim tumorima kostiju.
* Neke redovne intervencije se, ipak, odlažu?
- Uglavnom se ne operišu pacijenti sa dobroćudnim tumorima. Prioritet moraju imati oni kod kojih bolest brzo napreduje. Svi dijagnostički aparati rade. Jedino je smanjen broj prijema u stacionar radioterapije, jer moramo na svakom odeljenju imati bar jednu sobu za izolaciju, tako da je popunjenost ovog stacionara oko 80 odsto. Ulažemo napore u to da niko ne čeka na intervenciju, ali, nažalost, pacijenata je sve više, a prostorni uslovi su takvi kakvi su.
* Da li je to razlog što i u vreme epidemije, kad su zbog kovida smanjeni kapaciteti za lečenje drugih bolesti, imate povećan obim posla?
* Za koje procedure je pritisak najveći?
- Za hemioterapiju i radioterapiju. Liste su sada kraće nego ranije, jer je veliki broj pacijenata usmeren na gama nož i iks nož. Međutim, priliv novih pacijenata ne jenjava. Čeka se do mesec i po, u zavisnosti i od agresivnosti tumora. Liste zakazivanja postoje za svaku lokalizaciju, odnosno mesto tumora - trbuh, dojka, ginekološki organi i slično, bilo da se radi o hemioterapiji, radioterapiji ili hirurgiji.
* Kako to da je radioterapija i danje zagušena, iako je kupljeno dosta novih mašina za zračenje za sve centre?
- U ovom trenutku imamo osam aparata, od kojih su četiri stara - jedan 12, a jedan čak 18 godina. Sada i novi aparati u zgradi "Onkologije 2" rade u tri smene. Među njima su i dva True beam-a, zbog kojih su naši pacijenti ranije odlazili u inostranstvo. Svi pacijenti se sada zrače naprednim tehnikama koje podrazumevaju daleko manje oštećenje zdravog tkiva nego ranije. Pacijenti čekaju od juna na radioterapiju, a dnevno se, kada rade svi aparati, ozrači oko 350 pacijenata.
* Šta bude sa pacijentima kada se neki aparat pokvari?
* Kada bi novi aparati mogli da budu u funkciji?
- Rekonstrukcija prostora treba da počne u septembru ili oktobru, a novi aparati treba da počnu da rade u julu sledeće godine. Pored dva nova linearna akceleratora za zračenje, dobijamo i dve nove magnetne rezonance, skener, dva mamografa i četiri ultrazvuka. Počela je da radi dnevna bolnica nuklearne medicine u IORS, pa oboleli kojima je potrebno lečenje radioaktivnim jodom i radiofarmacima sada to mogu da sprovedu u Beogradu.
U drugom talasu veće gužve
* Da li još važi apel da se kontrolni pregledi zbog epidemije odlože?
- Pacijenti koji jednom godišnje dolaze na kontrolu u prvom talasu su se zaista odazvali ovom apelu, tako da ambulantnih pregleda nije bilo mnogo. Međutim, odziv je u drugom talasu epidemije izostao, tako da je pretilo stvaranje gužvi. Opet ponavljamo apel uz obećanje da ćemo zakazati nove preglede čim se epidemija privede kraju. Jedno vreme smo radili i brzi test na kovid pri prijemu pacijenata koji to nisu uradili u domu zdravlja i od 1.000 testiranih samo je sedmoro bilo pozitivno, i nisu imali nikakve simptome. Međutim, dva pacijenta su razvila kliničku sliku kovida u Klinici za medikalnu onkologiju za vreme lečenja, iako su bili negativni pri prijemu i prevezeni su u kovid-bolnicu.
* Kakva je situacija na hemioterapiji?
- U Klinici za medikalnu onkologiju svakog dana, uključujući i vikende, različite vrste hemioterapije primi od 120 do 150 pacijenata, neretko i više. Nažalost, zbog ograničenih prostornih kapaciteta, i tu pacijenti od juna čekaju na hemioterapiju, i pored svih naših napora.
*Da li je sa ovolikim porastom broja obolelih od malignih bolesti uopšte moguće da se ukinu liste zakazivanja?
- Svakako, onog trenutka kada budemo imali dovoljno prostora, aparata za radioterapiju i radiohirurgiju i dovoljan broj obučenih radijacionih tehničara i lekara, pre svega internističkih onkologa i radijacionih onkologa. Jačanjem onkoloških službi u sekundarnim zdravstvenim centrima, angažovanjem većeg broja lekara i davanjem prostornih mogućnosti za normalno odvijanje komplikovane terapije ovih pacijenata u sekundarnim zdravstvenim centrima - takođe bi se ukinule liste zakazivanja.
* Čini se da je to uslov i za primenu novih smernica u radioterapiji?
- Sadašnji razvoj radijacione onkologije ne ide više u pravcu palijativnog zbrinjavanja, već radiohirurgije - teži se izlečenju. Zato se mora razmotriti stvaranje mreže radioterapijskih centara, što je proces koji se ne može završiti brzo, jer zahteva velika ulaganja, kako u aparate, tako i u obučavanje kadra tehničara i lekara. Veliki značaj u ranom otkrivanju onkoloških bolesti, kada je i mogućnost izlečenja veća, ima primarna zdravstvena zaštita čijoj organizaciji u narednom periodu treba posvetiti posebnu pažnju. Jedan od načina za smanjenja čekanja jeste da se što veći broj pacijenata prevede na dnevnu bolnicu radioterapije, i da se organizuje njihov transport iz mesta koja ne zahtevaju putovanje duže od jednog sata. Sada pokušavamo i to da organizujemo.
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)