KARCINOM NE MOŽE DA ČEKA: I pored korone se radi u tri smene, dnevno ozrači 350, a operiše 15 pacijenata

U INSTITUTU za onkologiju i radiologiju Srbije svakog dana, iako je epidemija kovida, radi se 12 do čak 15 operacija karcinoma, a neke od njih traju i po osam sati.

Foto VN

Profesor dr Danica Grujičić, direktorka Instituta, kaže, za "Novosti", da na hirurgiju ne čekaju pacijenti kod kojih je dokazana maligna bolest, uključujući i one koji su došli iz KBC "Bežanijska kosa", zato što je ova ustanova pretvorena u kovid--bolnicu. A otkad je Institut za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" ponovo postao kovid-centar, ovde se operišu i pacijenti sa malignim tumorima kostiju.

* Da li je to razlog što i u vreme epidemije, kad su zbog kovida smanjeni kapaciteti za lečenje drugih bolesti, imate povećan obim posla?

* Kako to da je radioterapija i danje zagušena, iako je kupljeno dosta novih mašina za zračenje za sve centre?
- U ovom trenutku imamo osam aparata, od kojih su četiri stara - jedan 12, a jedan čak 18 godina. Sada i novi aparati u zgradi "Onkologije 2" rade u tri smene. Među njima su i dva True beam-a, zbog kojih su naši pacijenti ranije odlazili u inostranstvo. Svi pacijenti se sada zrače naprednim tehnikama koje podrazumevaju daleko manje oštećenje zdravog tkiva nego ranije. Pacijenti čekaju od juna na radioterapiju, a dnevno se, kada rade svi aparati, ozrači oko 350 pacijenata.

Foto VN

* Šta bude sa pacijentima kada se neki aparat pokvari?

* Kakva je situacija na hemioterapiji?
- U Klinici za medikalnu onkologiju svakog dana, uključujući i vikende, različite vrste hemioterapije primi od 120 do 150 pacijenata, neretko i više. Nažalost, zbog ograničenih prostornih kapaciteta, i tu pacijenti od juna čekaju na hemioterapiju, i pored svih naših napora.

*Da li je sa ovolikim porastom broja obolelih od malignih bolesti uopšte moguće da se ukinu liste zakazivanja?
- Svakako, onog trenutka kada budemo imali dovoljno prostora, aparata za radioterapiju i radiohirurgiju i dovoljan broj obučenih radijacionih tehničara i lekara, pre svega internističkih onkologa i radijacionih onkologa. Jačanjem onkoloških službi u sekundarnim zdravstvenim centrima, angažovanjem većeg broja lekara i davanjem prostornih mogućnosti za normalno odvijanje komplikovane terapije ovih pacijenata u sekundarnim zdravstvenim centrima - takođe bi se ukinule liste zakazivanja.

* Čini se da je to uslov i za primenu novih smernica u radioterapiji?
- Sadašnji razvoj radijacione onkologije ne ide više u pravcu palijativnog zbrinjavanja, već radiohirurgije - teži se izlečenju. Zato se mora razmotriti stvaranje mreže radioterapijskih centara, što je proces koji se ne može završiti brzo, jer zahteva velika ulaganja, kako u aparate, tako i u obučavanje kadra tehničara i lekara. Veliki značaj u ranom otkrivanju onkoloških bolesti, kada je i mogućnost izlečenja veća, ima primarna zdravstvena zaštita čijoj organizaciji u narednom periodu treba posvetiti posebnu pažnju. Jedan od načina za smanjenja čekanja jeste da se što veći broj pacijenata prevede na dnevnu bolnicu radioterapije, i da se organizuje njihov transport iz mesta koja ne zahtevaju putovanje duže od jednog sata. Sada pokušavamo i to da organizujemo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije