Društvo

I ŽENE U TEMELJIMA ZDRAVSTVA U TRSTENIKU: Babica Vaska prvi upravnik porodilišta

Sofija Babović

02. 08. 2020. u 15:51

VIŠE od 100 medicinskih sestara i doktorki se danas u Trsteniku bori da sačuva sugrađane od virusa korona.

И ЖЕНЕ У ТЕМЕЉИМА ЗДРАВСТВА У ТРСТЕНИКУ: Бабица Васка први управник породилишта

To su naslednice tri odvažne žene koje su pre oko 100 godina tukle neke druge, ali, opet, velike bitke za zdravlje svojih sunarodnika. Istraživanje stručnjaka muzejske zbirke pri Narodnom univerzitetu svedoči o prvim školovanim medicinarkama, koje su bile pionirke u mnogobrojnim oblastima zdravstva, a mantile su obukle pola veka nakon oslobođenja od Turaka i otvaranja prve sreske ambulante.

- Sve do 1919. godine, o pacijentima su brinuli školovani doktori, a pre njih, kao što je poznato, narod se lečio kod travara, prirodnim putem, dok su o porodiljama brinule neškolovane seoske babice - predočava, za "Novosti", Jelena Vukčević, kustos muzejske zbirke. - Prva medicinska sestra koja je stekla formalno obrazovanje bila je ruska emigrantkinja Vjera Aleksejevna Barzenko, rođena 1894. godine u Jekaterinoslavu, gde se i školovala. Došla je u prvom talasu ruske emigracije i odmah dobila posao u sreskoj zdravstvenoj ambulanti. Imamo podatak da se udala za emigranta Vjačeslava Romjanceva 1922, a godinu dana kasnije dobili su i sina Vladimira.

Ruskinji se, nažalost, kao i mnogim doseljenicima iz carske Rusije koji su bili naklonjeni monarhiji, gubi svaki trag posle Drugog svetskog rata.
VELIKO medicinsko pojačanje Trstenik dobija 1923. godine, kada dolazi prva diplomirana babica Vasilija Petrović (1890-1959), rođena Aleksinčanka. Trsteničani su je znali kao "babicu Vasku", a sa diplomom Škole za nudilje na Zvezdari, uvodi pravu revoluciju u zbrinjavanju mladih majki i brizi o trudnicima.

DOMU ZDRAVLjA IME PO HUMANISTI

DOM zdravlja "Dr Sava Stanojević" danas je glavna zdravstvena ustanova za lečenje Trsteničana, ali se za početke moderne medicine u ovom kraju ne smatra 1953. godina, kada je ova institucija i osnovana, već 1868, kada kraj dobija svog prvog lekara dr Adolfa Femena. Ipak, najveća slava u trsteničkoj medicini pripada dr Savi Stanojeviću, po kome Dom zdravlja nosi ime. Radio je u Trsteniku od 1931. do 1966. godine, a u Drugom svetskom ratu sigurne smrti spasao je Rome iz naselja Osaonica. Proglasio je lažnu epidemiju trbušnog tifusa i time sprečio nameru nemačkih okupatora da se "reše" pripadnika ove manjine. Romi u Trsteniku obeležavaju 14. oktobar, kao Dan zahvalnosti velikom humanisti i doktoru.

- Sve do 1946. babica Vaska je bila preteča patronažne službe, o pacijentkinjama je brinula tako što ih je obilazila po kućama - otkriva naša sagovornica. - Otvaranjem porodilišta u Trsteniku 1946. godine, ona postaje i prvi upravnik i vodiće porodilište sve do 1956. godine, kada odlazi u penziju. Interesantno je da je Trstenik imao i dve porodilišne jedinice, u selima Stopanja i Velika Drenova.

Masovno iseljavanje zapadnomoravskog kraja i pad nataliteta, doveli su do zatvaranja porodilišta 1999. i od njega je ostao samo jedan sačuvan krevetac. U muzeju brižno čuvaju i dva Vaskina udžbenika za babice iz 1932. i 1948. godine.
PRVA doktorka stiže iz Užica, bila je to dr Katarina Ljutovac, rođena 1920. godine, koja je diplomu lekara stekla na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1950. godine.

- Doktorka Ljutovac takođe uvodi pravu revoluciju u medicinsku praksu, ovoga puta u pedijatriji - kaže kustos Jelena Vukčević. - Učestvuje u osnivanju Dečijeg dispanzera 1953, a radila je mnogo na preventivi. Naišla sam na podatke kako je, zajedno sa Crvenim krstom, držala seriju predavanja po selima o zdravstvenoj zaštiti, higijeni. Upravo je zbog svog kvaliteta "ukradena" 1969, kada postaje predavač na Višoj medicinskoj školi. Prva trstenička doktorka je imala i originalnu demonstracionu kuhinju u Dispanzeru, kako bi mlade majke učile na koji način se prave najbolji obroci za novorođenčad. n

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 47

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09