Društvo

NAJOČUVANIJE NALAZIŠTE U EVROPI: Ulaz u praistoriju kroz okna Rudnika

Борис Субашић

03. 08. 2020. u 13:27

PRAISTORIJSKI rudnik star najmanje 5.600 godina, na lokalitetu Prljuša, pod vrhom Mali Šturac planine Rudnik, najočuvaniji je arheološki lokalitet ove vrste na Starom kontinentu.

НАЈОЧУВАНИЈЕ НАЛАЗИШТЕ У ЕВРОПИ: Улаз у праисторију кроз окна Рудника

Foto B. Subašić

Nigde kao ovde ne može da se vidi splet hodnika i galerija koje su prvi rudari i metalurzi Starog kontinenta kopali kamenim batovima u vulkanskoj steni prateći žicu rude bakra, prvog metala koji je čovečanstvo koristilo.

Bez metala naša civilizacija je nezamisliva. Ima primenu svuda, od plombi u zubima, preko građevinske armature, do računara i sondi koje istražuju duboki svemir. Prvi ljudi u istoriji ljudske vrste koji su otkrili kako da iz stene dobiju metal - živeli su na prostoru Srbije!
- Pre šest milenijuma svet je ovde ušao u metalno doba, koje još uvek traje, a rudnici na Malom Šturcu otkrivaju kako je priča izgledala na početku. Stručnjak Arheološkog instituta dr Emilija Nikolić završila je projekat prezentacije lokaliteta i uz pomoć stručnjaka današnjeg rudnika i flotacije "Rudnik", sledeće godine će Srbija, kolevka evropskog rudarstva i metalurgije, dobiti vrhunsku naučno-turističku atrakciju u srcu Šumadije - kaže arheolog dr Dragana Antonović iz Arheološkog instituta, koja rukovodi istraživanjima praistorijskih rudnika na Malom Šturcu.
MNOGOBROJNI posetioci već sada dolaze da vide lako dostupni, uređeni deo lokaliteta sa praistorijskim oknima iz četvrtog milenijuma pre nove ere, jedini takav u celoj jugoistočnoj Evropi.

Foto B. Subašić

Arheolozi u novootkrivenoj šahti

- U stvari, moguće je da ima još starijih rudarskih radova, jer smo mi do sada istražili samo mlađu fazu ovog lokaliteta. Najstarija okna se nalaze u podnožju, pod naslagama sipara debelim i do 10 metara, što smo utvrdili geofizičkim metodama. Ispod tih naslaga jalovine koje su nam ostavili praistorijski kopači, nalazi se pravi početak priče, koja možda počinje i pre 7.000 godina, kao i ona u Rudnoj Glavi. Nadamo se da ćemo stići do najstarijih okana, uz pomoć stručnjaka "Rudnika", koji su nam i do sada uvek izlazili u susret. Oni su veoma ponosni što rade na prostoru gde su radili i prvi rudari Evrope, na planini koja je jedinstvena na svetu po milenijumskom kontinuitetu rudarenja - kaže dr Dragana Antonović.

Kamenom na kamen

RUDNIČKI praistorijski rudari su za kopanje i preradu koristili kamene batove raličitih veličina, od "liliputanaca" koji su mogli da stanu u šaku, kojima se ruda sitnila u prah od gromada teških dvadesetak kilograma.

Foto B. Subašić

- Te ogromne batove vešali su na drvenu konstrukciju u oknu i njihali ih kao klatna koja su drobila stene. Manje batove, na drvenoj držalji, koristili su kao čekiće. U oknima su često ložili vatru da stene ispucaju, posle čega su se lakše lomile. Oni su pratili rudnu žilu bušeći stenu kao što crv jede jabuku, pa su okna izuzetno komplikovanih oblika - objašnjava dr Dragana Antonović.

Foto B. Subašić

Dr Dragana Antonović

Ona je nastavljač poduhvata koji je započeo akademik Borislav Jovanović, naučnik koji je u Rudnoj Glavi kod Majdanpeka otkrio najstariji rudnik Starog kontinenta, u kome se bakar tražio 5.000 godina pre nove ere. Okna koja je on iskopao danas se ne vide jer su zbog nebrige institucija urušena. Kao svedočanstvo o "metalnoj revoluciji" čovečanstva ostao je samo lokalitet Prljuša, narodno ime za "oprljenu", spaljenu, zemlju, mrku kamenu golet na zelenom obronku Malog Šturca.

Foto B. Subašić

Arheolog Vidan Dimić je rekonstruisao drevni uređaj za rudarenje

PUTNICI koji prolaze Ibarskom magistralom preko prevoja na Rudniku često s negodovanjem komentarišu Prljušu misleći da je ona posledica savremene tehnologije. Ostanu zabezeknuti kada čuju da je reč o otpadu praistorijskog rudarskog basena, koji je funkcionisao oko 1.000 godina u kontinuitetu, od kraja kamenog doba do bronzanog doba.
- Da bismo razumeli kako je nastala Prljuša, moramo da upoznamo tehnologiju praistorijskih rudara. Oni su uvek kopali od podnožja brda i kad isprazne ta okna, pravili su sledeća, na većoj visini. Jalovinu iz njih su bacali naniže zatrpavajući prethodne radove, čime su istovremeno stabilizovali tlo. Zato su danas najstarija rudarska okna i njihove tajne zatrpana pod debelim slojem jalovine - objašnjava dr Dragana Antonović.

Foto B. Subašić

Jalovina iz praistorijskih rudnika na Prljuši

NEOBIČNO ime planinskog vrha Šturac je rudarsko, jer ova germanska reč znači jalovište. Ovaj naziv ostavili su nam u baštinu legendarni Sasi, Saksonci, koji su ovde rudarili u srednjovekovnoj Srbiji. Oni su prepoznali radove starijih kolega, baš kao što moderni rudari prepoznaju praistorijske, rimske, srednjovekovne kopove na terenu gde se i sada traga za metalom: bakrom, cinkom i olovom.

Foto B. Subašić

Uređeni plato na Prljuši odakle puca pogled na Šumadiju

- Tehnologija koju su koristili praistorijski rudari na Prljuši ukazuje da su ovde bakar iz rude malahita eksploatisali ljudi iz vinčanske civilizacije, ali mi tragove njihovih naselja i topionica - još nismo pronašli. Razlog je jednostavan, zato što Rudnik nikada nije istražen, uprkos tome što sve ukazuje na njegov ogroman značaj u svim vremenima, od praistorije do obnove Srbije. Pogledajte samo otkrića srednjovekovne rudarske metropole Rudnik, kolege dr Dejana Radičevića, koji je baš ovde pronašao i pečat kneza Lazara. Nadamo se da će otvaranje vizitorskog centra na Malom Šturcu pokrenuti sva ostala istraživanja ovog prostora i otkriti njegov značaj na evropskom nivou - kaže dr Dragana Antonović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (6)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

OBEZBEDITE ZALIHE HRANE I LEKOVA Batut izdao novo upozorenje: Vreme će biti opasno u ovim gradovima - detaljna uputstva za prvu pomoć (FOTO)
Društvo

0 3

"OBEZBEDITE ZALIHE HRANE I LEKOVA" Batut izdao novo upozorenje: Vreme će biti opasno u ovim gradovima - detaljna uputstva za prvu pomoć (FOTO)

PREDSTOJEĆI hladan talas koji najavljuje Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) biće potencijalno opasan i na zdravlje, upozorava Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", po čijoj jutrošnjoj biometeorološkoj prognozi je vreme danas opasno u jednom okrugu, dok ažurirana pokazuje da vremenske prilike mogu da budu opasne i 26. i 27. decembra i u drugim krajevima Srbije.

23. 12. 2024. u 15:43

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!

RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!