NAJOČUVANIJE NALAZIŠTE U EVROPI: Ulaz u praistoriju kroz okna Rudnika
PRAISTORIJSKI rudnik star najmanje 5.600 godina, na lokalitetu Prljuša, pod vrhom Mali Šturac planine Rudnik, najočuvaniji je arheološki lokalitet ove vrste na Starom kontinentu.
Foto B. Subašić
Nigde kao ovde ne može da se vidi splet hodnika i galerija koje su prvi rudari i metalurzi Starog kontinenta kopali kamenim batovima u vulkanskoj steni prateći žicu rude bakra, prvog metala koji je čovečanstvo koristilo.
- Pre šest milenijuma svet je ovde ušao u metalno doba, koje još uvek traje, a rudnici na Malom Šturcu otkrivaju kako je priča izgledala na početku. Stručnjak Arheološkog instituta dr Emilija Nikolić završila je projekat prezentacije lokaliteta i uz pomoć stručnjaka današnjeg rudnika i flotacije "Rudnik", sledeće godine će Srbija, kolevka evropskog rudarstva i metalurgije, dobiti vrhunsku naučno-turističku atrakciju u srcu Šumadije - kaže arheolog dr Dragana Antonović iz Arheološkog instituta, koja rukovodi istraživanjima praistorijskih rudnika na Malom Šturcu.
MNOGOBROJNI posetioci već sada dolaze da vide lako dostupni, uređeni deo lokaliteta sa praistorijskim oknima iz četvrtog milenijuma pre nove ere, jedini takav u celoj jugoistočnoj Evropi.
Foto B. Subašić
- U stvari, moguće je da ima još starijih rudarskih radova, jer smo mi do sada istražili samo mlađu fazu ovog lokaliteta. Najstarija okna se nalaze u podnožju, pod naslagama sipara debelim i do 10 metara, što smo utvrdili geofizičkim metodama. Ispod tih naslaga jalovine koje su nam ostavili praistorijski kopači, nalazi se pravi početak priče, koja možda počinje i pre 7.000 godina, kao i ona u Rudnoj Glavi. Nadamo se da ćemo stići do najstarijih okana, uz pomoć stručnjaka "Rudnika", koji su nam i do sada uvek izlazili u susret. Oni su veoma ponosni što rade na prostoru gde su radili i prvi rudari Evrope, na planini koja je jedinstvena na svetu po milenijumskom kontinuitetu rudarenja - kaže dr Dragana Antonović.
Kamenom na kamen
RUDNIČKI praistorijski rudari su za kopanje i preradu koristili kamene batove raličitih veličina, od "liliputanaca" koji su mogli da stanu u šaku, kojima se ruda sitnila u prah od gromada teških dvadesetak kilograma.
Foto B. Subašić
- Te ogromne batove vešali su na drvenu konstrukciju u oknu i njihali ih kao klatna koja su drobila stene. Manje batove, na drvenoj držalji, koristili su kao čekiće. U oknima su često ložili vatru da stene ispucaju, posle čega su se lakše lomile. Oni su pratili rudnu žilu bušeći stenu kao što crv jede jabuku, pa su okna izuzetno komplikovanih oblika - objašnjava dr Dragana Antonović.
Foto B. Subašić
Ona je nastavljač poduhvata koji je započeo akademik Borislav Jovanović, naučnik koji je u Rudnoj Glavi kod Majdanpeka otkrio najstariji rudnik Starog kontinenta, u kome se bakar tražio 5.000 godina pre nove ere. Okna koja je on iskopao danas se ne vide jer su zbog nebrige institucija urušena. Kao svedočanstvo o "metalnoj revoluciji" čovečanstva ostao je samo lokalitet Prljuša, narodno ime za "oprljenu", spaljenu, zemlju, mrku kamenu golet na zelenom obronku Malog Šturca.
Foto B. Subašić
PUTNICI koji prolaze Ibarskom magistralom preko prevoja na Rudniku često s negodovanjem komentarišu Prljušu misleći da je ona posledica savremene tehnologije. Ostanu zabezeknuti kada čuju da je reč o otpadu praistorijskog rudarskog basena, koji je funkcionisao oko 1.000 godina u kontinuitetu, od kraja kamenog doba do bronzanog doba. Foto B. Subašić
- Da bismo razumeli kako je nastala Prljuša, moramo da upoznamo tehnologiju praistorijskih rudara. Oni su uvek kopali od podnožja brda i kad isprazne ta okna, pravili su sledeća, na većoj visini. Jalovinu iz njih su bacali naniže zatrpavajući prethodne radove, čime su istovremeno stabilizovali tlo. Zato su danas najstarija rudarska okna i njihove tajne zatrpana pod debelim slojem jalovine - objašnjava dr Dragana Antonović.
NEOBIČNO ime planinskog vrha Šturac je rudarsko, jer ova germanska reč znači jalovište. Ovaj naziv ostavili su nam u baštinu legendarni Sasi, Saksonci, koji su ovde rudarili u srednjovekovnoj Srbiji. Oni su prepoznali radove starijih kolega, baš kao što moderni rudari prepoznaju praistorijske, rimske, srednjovekovne kopove na terenu gde se i sada traga za metalom: bakrom, cinkom i olovom.
Foto B. Subašić
- Tehnologija koju su koristili praistorijski rudari na Prljuši ukazuje da su ovde bakar iz rude malahita eksploatisali ljudi iz vinčanske civilizacije, ali mi tragove njihovih naselja i topionica - još nismo pronašli. Razlog je jednostavan, zato što Rudnik nikada nije istražen, uprkos tome što sve ukazuje na njegov ogroman značaj u svim vremenima, od praistorije do obnove Srbije. Pogledajte samo otkrića srednjovekovne rudarske metropole Rudnik, kolege dr Dejana Radičevića, koji je baš ovde pronašao i pečat kneza Lazara. Nadamo se da će otvaranje vizitorskog centra na Malom Šturcu pokrenuti sva ostala istraživanja ovog prostora i otkriti njegov značaj na evropskom nivou - kaže dr Dragana Antonović.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
GRAD U KOME NE SMETE DA UMRETE: 70 godina NIJEDAN pokojnik - evo zašto (VIDEO)
ČAK ni ako ste stanovnik ovog grada ne smete da umrete na ovom mestu.
22. 02. 2025. u 21:55
HAOS U RUSIJI: Reprezentativac Srbije prvo proglašen za "neprijatelja Ukrajine", a potom nije mogao da veruje šta ga je snašlo u prestonici
Pomalo neverovatne vesti stižu iz Rusije i Ukrajine, a tiču se srpskog sporta, odnosno sportista i sportskih radnika.
23. 02. 2025. u 12:26
KINEZ SE ZAMONAŠIO NA SVETOJ GORI Dobio ime Amfilogije i poručuje: "Nikada nisam bio srećniji, osim možda kao dete"
ŽIVOTNE priče koje se kriju iza monaha na Svetoj Gori predstavila je grčka televizija "Skaj" u emisiji "PrimeTime". Pred kamerama su se našli jedan Kinez koji je postao monah, jedan student iz Soluna koji je odmah nakon diplome izabrao monaštvo, monah koji živi u samoći poslednje 24 godine.
23. 02. 2025. u 11:28
NIKAD MI NISU OPROSTILI: Šta su roditelji Ceci najviše zamerili
RODITELjI Svetlane Cece Ražnatović, Slobodan i Mira Veličković retko se pojavljuju u javnosti, a i pevačica o njima ne govori često. Kako je jednom prilikom govorila ona i sestra Lidija su strogo vaspitavane.
23. 02. 2025. u 07:28
"UDARIO ME PESNICOM U GLAVU": Diklić o snimanju "Maratonaca": "Bata me nokautirao, pa počeo da me šutira"
GLUMAC Bogdan Diklić jednom prilikom je, gostujući na tribini u okviru "Leskovačkog internacoionalnog festivala filmske režije", ispričao šta se sve dešavalo na snimanju serije "Grlom u jagode", ali i filmova "Nacionalna klasa" i "Maratonci trče počasni krug".
23. 02. 2025. u 10:23
SKANDAL U SAD: "Otac mog sina je Ilon Mask, tražim DNK test - začeli smo ga u januaru 2024. u romantičnoj vezi"
SENT Kler tvrdi da je Mask "priznao roditeljstvo deteta u raznim pisanim prepiskama", uključujući razmenu tekstualnih poruka nakon rođenja R.S.C.
22. 02. 2025. u 19:08 >> 20:23
"TO JE ISTINA" Ilon Mask hitno reagovao na objavu Viktora Orbana o USAID-u (VIDEO)
MAĐARSKI premijer Viktor Orban nazvao je na društvenoj mreži Iks organizaciju USAID čudovištem stvorenim da slomi, sruši i nagriza slobodu i nezavisnost nacija, nakon čega je milijarder Ilon Mask na to odgovorio "istina".
23. 02. 2025. u 15:10
SUTRA ĆE BITI OBJAVLjENO: Najveći udar na Rusiju od početka rata
BRITANSKI ministar spoljnih poslova Dejvid Lami izjavio je danas da će u ponedeljak objaviti listu mera u okviru novog, velikog paketa sankcija Rusiji, preneli su danas britanski mediji.
23. 02. 2025. u 10:05
KINEZ SE ZAMONAŠIO NA SVETOJ GORI Dobio ime Amfilogije i poručuje: "Nikada nisam bio srećniji, osim možda kao dete"
ŽIVOTNE priče koje se kriju iza monaha na Svetoj Gori predstavila je grčka televizija "Skaj" u emisiji "PrimeTime". Pred kamerama su se našli jedan Kinez koji je postao monah, jedan student iz Soluna koji je odmah nakon diplome izabrao monaštvo, monah koji živi u samoći poslednje 24 godine.
23. 02. 2025. u 11:28
Najnovije iz rubrike
HUMANOST POD REFLEKTORIMA – NOVI KULTURNI SADRŽAJU U PROSTORU FONDACIJE MOZZART
"Svaki doprinos afirmaciji kulture je neprocenjiv. Novi prostor fondacije je prilagodljiv za raznovrsne događaje i kulturna dešavanja, izložbe, koncerte, neke manje pozorišne forme“, poručio je Nebojša Dugalić, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije
23. 02. 2025. u 12:30
REAKCIJE UNIVERZITETA NA IZMENE I DOPUNE ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: Svi usaglašeni sa predlogom, četvrti zahtev studenata ispunjen
UNIVERZITETI u Srbiji oglasili su se povodom predloga izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju i usaglasili se sa usvajanjem zakon, čime je četvrti zahtev studenata u potpunosti ispunjen.
23. 02. 2025. u 10:27
MRAZ SA OLUJNIM VETROM: Kiša i sneg danas u ovim krajevima Srbije
U SRBIJI će jutro biti hladno sa slabim i umerenim mrazem, tokom dana umereno do potpuno oblačno i u većem delu zemlje suvo, a samo na zapadu i jugozapadu ponegde sa slabom kišom koja se ujutru lokalno može i lediti pri tlu.
23. 02. 2025. u 07:13
DANAS SLAVIMO SVECA KOJI JE IMAO ISCELITELJSKE MOĆI: Ova grupa ljudi danas treba da ispoštuje ovaj običaj
SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom sveštenomučeniku Haralampiju, jednom od najvećih mučenika u istoriji hrišćanstva, poznat u narodu i kao "gospodar svih bolesti".
23. 02. 2025. u 07:09
ŽARKO MIĆIN NOVI KANDIDAT ZA GRADONAČELNIKA NOVOG SADA: Skuština grada potvrdila vest
ŽARKO Mićin zvanično je predložen za kandidata za gradonačelnika Novog Sada, objavljeno je na sajtu Skupštine grada Novog Sada
22. 02. 2025. u 21:08
Komentari (6)