Društvo

AMERIČKA FABRIKA LAŽI: Kako su SAD posle Rumuna i Iračana SATANIZOVALE Srbe

Иван Миладиновић

07. 08. 2020. u 20:00

JOŠ 1509. godine Erazmo Roterdamski je napisao da je čovekova priroda takva da izmišljeno na njega ostavlja mnogo veći utisak od istine.

АМЕРИЧКА ФАБРИКА ЛАЖИ: Како су САД после Румуна и Ирачана САТАНИЗОВАЛЕ Србе

Foto arhiva

I gle čuda, taj isti čovek se izgleda nije promenio za ovih pet vekova. Živimo u svetu obmana, dezinformacija, manipulacija, prevara, fabrikovanja laži, spinovanja zarad političkih interesa. Kao da nam je savremenik niko drugi do Paul Jozef Gebels, tvorac parole "laž ponovljena hiljadu puta ostaje laž, laž ponovljena milion puta postaje istina". Taj "mali doktor" koji je tvrdio da "svira na duši naroda kao što se svira na klaviru" imao je samo jedan cilj - da "rasplamsa vulkanske strasti, izazove eksploziju besa, pokrene široke ljudske mase, hladnokrvno i sračunato organizuje mržnju i očajanje".

MONIKIN DEČKO POZIVA U RAT

Kako bilo, mejnstim mediji, hteli-ne hteli, morali su da izvrše svoje obaveze prema sopstvenom "establišmentu". Tako je "lider slobodne štampe" morao da prenese opservacije lidera "slobodnog sveta" Vilijama Dž. Klintona, koji je dan pre agresije NATO na SR Jugoslaviju, 23. marta 1999. pred grupom radnika uporedio tadašnjeg predsednika Miloševića sa Hitlerom i pozvao Amerikance da ustanu protiv brutalnosti i ubijanja nevinih ljudi na Kosovu : "Ne, Srbi nisu izazvali samo Prvi svetski rat, ne, bez njih ne bi bilo ni Holokausta." Ovi redovi ne zaslužuju nikakav komentar, čak ni čuđenje, kao ni onaj ko ih je izrekao, tek aboliran od "afere Levinski" (Senat SAD 12. februara 1999. izglasao je da je Klinton oslobođen optužbe za krivokletstvo; 55 republikanaca je glasalo da je kriv, nasuprot 45 demokrata koje su stale uz svog predsednika, dakle nije bilo potrebne kvalifikovane većine). (Charles Babington and Helen Dewar: President Pleads for Support, "Vašington post", 24. mart 1999)

VRATIMO se tridesetak godina unazad i prisetimo se "rumunske revolucije" i smene i likvidacije Čaušeskua. Tada je počela operacija dezinformisanja svetske javnosti da su u Temišvaru otkrivene masovne grobnice. U stvari, snimani su leševi u mrtvačnici i to je potpalilo vatru...

Foto arhiva

Zatim je usledio Irak... Četrnaestogodišnja Kuvajćanka je svedočila pred američkim Kongresom da je svojim očima videla iračke vojnike kako su prekinuli dovod kiseonika u inkubatore, zbog čega su umrle na desetine beba. To svedočenje je američki predsednik Džordž Buš Stariji ponovio osam puta u raznim televizijskim emisijama. Naravno da ni jedan jedini Amerikanac nije ostao ravnodušan... A ova devojčica je bila ćerka kuvajtskog ambasadora pri OUN i godinama nije bila u Kuvajtu.
A onda su na red došli Srbi. Model dezinformisanja primenjen na nama i danas služi kao primer i primenjuje se u gotovo svim operacijama "svetskog policajca".

UMOTVORINE SRBOMRZACA

CILj svetskih centara moći je bio da zvanična Srbija bude izolovana u tzv. međunarodnoj zajednici. Frapantno "jednoglasje" i "monolitnost", tipično za boljševizam i nacizam, karakterisalo je majnstrim medije, Zapada, što potvrđuju sledeće "umotvorine":

"Gospodin Milošević je samo drugorazredni Hitler. Londonska konferencija ne sme postati drugorazredni Minhen."
"Ćosić - ideolog: Balkanski Tolstoj... Sanja da će
do smrti povratiti svoj politički uticaj. Dobrica Ćosić, 73 godine, nikada nije podneo svoje svrgnuće sa mesta predsednika 'Jugoslavije' (Srbije i Crne Gore). Ovaj pisac, često nazivan balkanskim Tolstojem, već je odigrao svoju ulogu. On poriče da je pisao famozni pansrpski manifest koga je 1986. objavila Akademija nauka. Ali, više puta je priznao da je bio inspirator. Njegove reči: 'Srpsko etničko pravo je ujedinjenje u jednu državu, a Bosna nikada nije postojala, niti će postojati..." (Pariski "Ekspres", 1. jun 1995.)
"Suštinski uzrok sukoba je ideologija etničkog čišćenja koju je obnovio gospodin Ćosić, predsednik Srbije, koji je već 1990. objavio Memorandum." (Žak-Delor, tadašnji predsednik Evropske komisije, izjava na francuskoj TV, maja 1994)
"Kandidat Srpske radikalne stranke za novog predsednika srpske države Tomislav Nikolić ima mnogo zajedničkih elemenata - kada je reč o usponu njegove političke karijere - sa bivšim nemačkim čelnikom, nacistom Adolfom Hitlerom. Nikolić, koji je sada postao zaista ozbiljan kandidat da vlada u narednim godinama njihove (najverovatnije) unutrašnje tame, nastavlja sa usponom koji se zasniva na hitlerovskom manipulisanju osećanjima Srba nacionalista." (Burim Ramadani, prištinski list "Zeri", 21. januar 2008).
"Srbi su ljudi od mržnje, fascinirani obnavljanjem Vizantijskog carstva, satanizuju i preziru susede i proglašavaju ih nečovečnim."
(Paskal Brikner, "Mond", 8. april 1994)

NA SCENU stupa američka agencija za odnose sa javnošću Ruder Finn Global Public Affairs: 12. avgusta 1991. počinje da radi za Hrvatsku. U ugovoru su jasno precizirane obaveze: 1) razvijanje strategije lobiranja u američkom Kongresu i Senatu, kao i svim relevantnim ministarstvima za priznavanje nezavisnosti Hrvatske; 2) uspostavljanje veza sa američkim tajnim službama; 3) pridobijanje medija...
Vlada Alije Izetbegovića 23. juna 1992. potpisuje ugovor sa agencijom Ruder Finn na istim osnovama kao i hrvatska.

Milošević i Holbruk u Dejtonu, Foto arhiva

Oktobra 1992. Ruder Finn postaje lobista kosovskih Albanaca.
Dezinformatorima ove agencije naruku ide zaprepašćujuće nepoznavanje svetskog javnog mnjenja, posebno američkog, o prilikama u Jugoslaviji. Najbolja ilustracija ovakvog stanja je dijalog, po svedočenju belgijskog novinara i istoričara Mišela Kolona, između Vorena Kristofera, tadašnjeg američkog državnog sekretara, i Dejvida Ovena:
Kristofer: - Greška je do vas Evropljana, vi ste dozvolili da Srbi izvrše invaziju na Bosnu.
Oven: - Ali, oni su tamo živeli i žive.
Kristofer: - Od kada?
Oven: - Oduvek.
Sa obe strane Atlantika počinje dotad neviđena satanizacija jednog naroda. Svetska medijska zajednica je pohrlila da priskoči u pomoć najpre Hrvatima, zatim muslimanima i najzad kosovskim Albancima, uvek protiv istog neprijatelja - Srba.

ŽRTVOVALI SVOJ NAROD ZBOG MEDIJSKE PROMOCIJE

U FUNKCIJI medijske nacifikacije srpskog naroda posebnu ulogu su igrali događaji koji su se, po pravilu, odigravali uoči nekih važnih odluka "međunarodne zajednice". U teorijskoj literaturi ti događaji se nazivaju triger events (obarač-događaji), odnosno događaji koji provociraju određenu (re)akciju i postaju svojevrsni katalizator za političke odluke koje im (ne)posredno slede. Proces ubijanja sopstvenog naroda od strane muslimanskih vođa zarad medijske promocije najbolje ilustruju tri obarač-događaja:
Masakru u ulici Vase Miskina (maj 1992)
Eksplozija na pijaci "Markale" (februar 1994)
Druga eksplozija na pijaci "Markale" (avgust 1995)
Dakle, kad god je na pomolu bio bilo kakav dogovor, ili razgovor, između tri strane u Bosni i Hercegovini, muslimana, Srba i Hrvata, dolazilo je do tzv. trigger events, događaja koji političku javnost i javno mnjenje sveta usmeravaju u pravcu koji je potpirivao ratne sukobe. Za neuspeh pregovora, po pravilu, bili bi optuživani Srbi, kao "nekooperativna strana".

ULOZI u balkanskoj igri postaju pozamašni. Onaj ko kontroliše Balkan kontroliše puteve nafte i gasa iz Arabije, Iraka i Kuvajta, iz Kaspijskog mora i Kazahstana. NATO, kao svetski policajac, ima potrebu da uvežba i isproba svoje oružje i opremu. Germanski svet nije odustao od težnje da sebi otvori put ka Sredozemlju. Islam gori od želje da uđe u srce Evrope i za to raspolaže basnoslovnim sredstvima koja mu obezbeđuje arapska nafta. SAD teže tome da oslabe evropske nacije, i dobiju baze koje bi bile usmerene ka Rusiji. Dunav je prirodni put koji povezuje Istok i Zapad Evrope...

Milošević i Klinton, Foto arhiva

I eto sponzora koji će zarad dve novorođene republike i treće na pomolu, isplaćivati milionske svote na račun Ruder Finn-a.

Kocka je bila bačena i igra je već na početku dobijena. Počelo se sa Dubrovnikom, "gradom mučenikom, srednjovekovnim draguljem Hrvatske koji je uništen pod vatrom jugoslovenske armije", kako je pisao "Pari mač" 28. novembra 1991. Scene iz Vukovara korišćene su kao dekor za ulične okršaje u Dubrovniku. Zapitaju li se bar ponekad silni evropski i američki turisti koji leti opsedaju ovaj grad zašto nema tragova uličnih okršaja.

DAVNI GERMANSKI SAN

IDEJA o budućoj "nezavisnoj republici (državi) Kosovo", kao sidrištu budućih NATO-baza koje će nadgledati puteve energije, ali i droge, sa Kavkaza i Bliskog istoka u Evropu, kao i centralnom mestu gde će se jednog dana - nakon konačnog napuštanja Nemačke - stacionirati gro američkih vojnika, predstavljala je davni "germanski san".

POTOM se objavljuje fotografija mosta sa sledećim tekstom: "Strateški most koji su srušili Srbi, most u Vukovaru bejaše prekrasan primerak arhitektonske i istorijske baštine ovog hrvatskog grada." Ali avaj, takav most uopšte u Vukovaru ne postoji. Most koji je fotografisan nalazio se u Mostaru i on jeste uništen... ali su ga uništili Hrvati!
Slede priče o logorima, nastale od jedne fotografije na kojoj je fotografisan mršav čovek okružen drugim ljudima koji nisu bili mršavi. A taj mršavi i bolesni čovek Fikret Alić nije bio zarobljenik već izbeglica. On se, sa drugim izbeglicama, nalazio izvan bodljikave žice, a fotograf unutar nje. Bodljikava žica nije okruživala logor, već jedno poljoprivredno dobro.
Za dezinformatore agencije Ruder Finn bilo je dovoljno da otvore priču o "Srbima nacistima". I to se stalno ponavljalo.

Holbruk, Tuđman, Izetbegović, Kristifor i  Milošević, Foto arhiva

Štampana su dva plakata. Na jednom su bile dve fotografije, Adolfa Hitlera i Slobodana Miloševića, a ispod je pisalo: "Zar vas priče o etničkom čišćenju ni na šta ne podsećaju?" Na drugom plakatu su takođe predstavljene dve fotografije dva koncentraciona logora: jedan iz Drugog svetskog rata, a drugi navodno u Hrvatskoj. Ispod je tekst: "Zar vas logor u kojem se sprovodi čišćenje pripadnika etničkih grupa ne podseća ni na šta?"

 MEDIJSKI GENOCID

"IAKO se već pokazalo u ranijim ratovima da propaganda igra veliku ulogu, ipak su 'pustinjska oluja' i oružani sukob u bivšoj Jugoslaviji nedvosmisleno pokazali da je savremeni rat neodvojiv od 'medijskog rata'. Upravo, preko njega će se protivnik demonizovati, satanizovati i apsolutno diskvalifikovati. Strogo kontrolisani i cenzurisani mediji obavljaju informativni i propagandni postupak koji bi se mogao nazvati manipulacijom, terorom poruke, organizovanim javnim laganjem, odnosno 'semantičkim terorom'." (Dr Braco Kovačević: Medijski genocid)

Ali i to je bilo malo: na red dolaze etničko čišćenje, silovanja, upotreba hemijskog oružja, masovne grobnice, sarajevski masakri...

UŽAS je sveopšti. Listovi pišu: "Izgleda da su srpski ekstremisti koristili silovanje kao ratno oružje u svojoj politici etničkog čišćenja... Srpski vojnici dobijaju po tri centa po silovanju."
Sve je to rađeno da bi međunarodna zajednica bila sve brutalnija prema srpskoj strani i završiće se sa 3.000 poletanja aviona NATO koji su bombardovali srpske vojne i civilne ciljeve, iako nijedna od zemalja članica NATO nije bila u ratu sa Srbijom.
Francuski novinar Žak-Merlino, u knjizi "Nisu sve istine o Jugoslaviji za priču", intervjuisao je Džemsa Harfa, direktora Ruder Finn u Vašingtonu:
- Naš zanat sastoji se u tome da rasejemo informacije - kaže Harf - da ih što je moguće brže pustimo u promet... Brzina je presudna, odlučujući element. Čim je neka informacija za nas povoljna, smatramo se obaveznim da je odmah usadimo u svest javnog mnjenja. Jer, savršeno dobro znamo da je najvažnija prva vest. Demanti nema nikakvog efekta.

Robert Oven, Foto arhiva

REČ "logor" bila je, razumljivo, dovoljna da digne na noge jevrejsku zajednicu i Ruder Finn je obmanuo tri velike organizacije: Ligu protiv kleveta, Američki jevrejski komitet i američki jevrejski Kongres.
- Predložili smo im da objave prilog u "Njujork tajmsu" i organizuju protestni skup ispred zgrade Ujedinjenih nacija - rekao je Džems Harf. - Blef je uspeo, stvar se sjajno odvijala, jevrejske organizacije su uvučene u igru na strani bosanskih muslimana, što je bilo izuzetno riskantno. Skoro trenutno uspeli smo da u javnom mnjenju izjednačimo Srbe sa nacistima. Pogodili smo pravo u metu. Zadatak je bio složen, niko nije razumeo šta se događa u Jugoslaviji i, da vam otvoreno kažem, većina Amerikanaca pitala se u kojoj se afričkoj zemlji nalazi Bosna, ali jednim potezom uspeli smo da stvar pojednostavimo, da je prikažemo kao priču o dobrim i zlim momcima... Poređenje sa nacističkom Nemačkom, gasnim komorama i Aušvicom izazvalo je emotivni naboj koji je bio toliko snažan da se niko više nije usuđivao da se usprotivi da ne bi bio optužen za revizionizam.

Kristofer Voren, Foto arhiva

- NAŠ posao nije da proverimo tačnost informacije. Nismo mi ni opremljeni za tako nešto. Naš je posao da ubrzamo protok informacija koje su za nas povoljne. Ako želite da dokažete da su Srbi jadne žrtve, samo izvolite, bićete prilično usamljeni u tom poslu - zaključio je direktor agencije Ruder Finn.
- To ipak nije tako jednostavno: više je nego očigledno da se američki i nemački interesi, na primer, nisu poklapali sa srpskim interesima, da Harf ni u kom slučaju nije radio na svoju ruku i samo za novac, već je nesumnjivo dobio od svoje vlade blagoslov ili bar prećutnu podršku odnosno zatvaranje očiju.

DAVNI GERMANSKI SAN

IDEJA o budućoj "nezavisnoj republici (državi) Kosovo", kao sidrištu budućih NATO-baza koje će nadgledati puteve energije, ali i droge, sa Kavkaza i Bliskog istoka u Evropu, kao i centralnom mestu gde će se jednog dana - nakon konačnog napuštanja Nemačke - stacionirati gro američkih vojnika, predstavljala je davni "germanski san".

Dezinformacija ne može uspeti ukoliko vetar duva u suprotnom pravcu. Ona ipak može sjajno da ga iskoristi i realnost činjenica je njena najmanja briga - napisao je Vladimir Volkof u knjizi "Mala istorija dezinformisanja - Od Trojanskog konja do interneta".
Sa dezinformatorima agencije Ruder Finn i njihovim pokroviteljima poigraće se književnik i novinar Nebojša Jevrić. On je najpre u seriji tekstova u "Dugi", a potom u knjizi, opisao najvećeg srpskog silovatelja Grubana Malića. Međunarodni sud za ratne zločine je požurio da otkrije ovog "nezajažljivog Srbina koji je silovao hiljade muslimanki". Kakvo li je bilo njihovo razočaranje kada su otkrili da je Gruban Malić zapravo lik iz romana Miodraga Bulatovića "Heroj na magarcu".

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (7)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SMANJENJE SMRTNOSTI TRUDNICA I PORODILJA: Počinje dvogodišnji pilot projekat Ministarstva zdravlja i UNICEF-a
Društvo

0 0

SMANJENJE SMRTNOSTI TRUDNICA I PORODILJA: Počinje dvogodišnji pilot projekat Ministarstva zdravlja i UNICEF-a

U Srbiji, smrtnost majki u vezi sa trudnoćom i porođajem varira. Odnos broja umrlih majki za vreme trudnoće, porođaja i babinja (šest nedelja nakon porođaja) na 100.000 živorođenih iznosila je 14,9 u 2012. godini, da bi u 2021. godine bio zabeležen nagli skok na 22,5, verovatno zbog pandemije kovida. U 2023. godini smrtnost majki pala je na 9,8.

25. 12. 2024. u 19:48

Politika
Tenis
Fudbal
UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji

UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji