HOĆU DA ZNAM KUDA VODI OVAJ PUT: Potresni dnevnik iz „Oluje“ novinarke RTS-a

hrvati su ušetali u kistanje , obrovac , benkovac , ervenik , knin...to nije bila veličanstvena akcija već predaja odnosno bežanija vojske srpske krajine zajedno s narodom. nedostajala je volja da se brane sela i gradovi jer sankcije , defetizam , sukobi unutar vodstva i nečista savjest učinili su da se bježi...vukovar je primjer kako se brani svoje a oluja je sramota srpske politike

Djete, jako si drago celjade i zao mi je zbog svega sto si prosla. Samo djete drago,suzivot s njima nije moguc. Dok je jednog Srbina tamo, oni se nece smiriti.

Svaku sreću ti želim ma gde bila..budi i ostani Čovjek.

A sad pitaj kako je bilo mladoj majci od 20 ljeta sa kcerkom od godinu i po dana ciji je zivot visio u pet minuta pomoci, a otac mlade majke joj umro od bolesti na rukama par dana prije Oluje, sahrana, pucanje, zbijeg, bez icega.... Ni danas ona nece da zakuka koliko je jaka.... E to je Golubicanka i pravi knindza...

Jedini nacin da dodje do pomirenja je da nove generacije to zele. Ucesnicima svih tih dogadjaja treba zabraniti da se oglasavaju i pojavljuju u javnosti.

Ništa tebe ćaća nije naučio a ni ti nisi naučila da je bitna ta nacionalnost a tih prijatelja i komšija nema. Čemu zavaravanje poslije svega?Zbog tih "dobronamjernih " komšija uvijek prođemo istu katastrofu!

Teška vremena za povjerovati... I ja sam te 1995. imao 17 godina, izgubio oca godinu (preminuo od srčanog udara u 46-oj) dana ranije i bio (sad kad sam mnogo zreliji, sam toga svjestan) mnogo “osjetljiv”. I da mi pomogne, moj ujak, me zaposli da radim na benzinskoj pumpi (na tome mu beskrajno hvala i do dan danas) da sipam gorivo i pomazem njemu i kolegama na pumpi, “sezonac”. A pogano vrijeme, švercuje se gorivo, zbog sankcija i ko zna čega sve ne, a litra goriva na pumpi 2.5 DM (Njemačka Marka) da uporedim ko danas 5 EUR ma i više rekao bi i 10 EUR baš teško vreme. Posla ima pomalo, skupo je, ali narod sipa po 10 DM/4 litre, baš ko retko uspe više, a skoro niko ne sipa “do čepa”. Ja tih dana ne pratim politiku, malo nešto čujem, ali vidim ujaka i njegove kolge kad pričaju “pala Krajina” da poblijede, ljudi od 40-50 godina. I zašto vam sve ovo pričam, jedno popodne, mislim da je bio 5 ili 6 avgust 1995 (sada rekondtruišem) parkira se stojadin da sipa gorivo, ja i ne obtrćam pažnju, kad vidim tablica iz Knina, auto na tregerima svega i svačega, unutra isto natrpano, pozadi sjedi dvoje nejači, napred žena snuždena, čovjek izlazi i pita pošto benzin i ja kažem, vidim da mu je neprijatno, da se presabira i kaže mi, sipaj za 10 maraka. U tom trenutku mi prilazi kolega od ujaka, nas trojica smo bili u smjenu i kaže “Neka, ja ću” i usu čovjeku 20 litara i nije mu naplatio. Ovaj mu se zahvaljuje i kaže da će se vratiti da plati kad bude mogao. Malo su se popričali i odoše, poslije priča ujakov kolega da su pobjegli pred Olujom i da idu a ne znaju dokle će, imaju neku rodbinu u Budvi, pa će vidjeti šta i kako dalje... Svake godine se sjetim tog trenutka, bude mi drago da su se njih dvojica solidarisali i pomogli i sjetim se beznadja tih ljudi, i bude mi (kao i milionima Seba) iskreno žao za strahote koje su počinjene...

Да ли из тебе излази разум или политика. Тако су твоји казивали и после Другог светског рата, после клања и убијања. Ти сад то казујеш својој деци и целој јавности. Побогу, хоћете ли икада извући поуку. Та политика злочина има континуитет неколико векова. Оканимо се наивности, срцепарајућих и популистичких фраза. Погледајмо се, напокон, у очи. Извуцимо поуке и не понајвљајмо грешке, како би нас барем нешто претекло у наредни век.

Ne vodim se kao Srbin ni Hrvat i ne mogu da shvatim odakle tolika mrznja izmedju Srba i Hrvata. Dzaba i hriscanstvo - pravoslavlje i katolicanstvo. Takvo zlo, da covek coveku je najveca, zver nigde u svetu mema Dzaba crkve i katedrale, daleko je sve to od Srba i Hrvata.