OPET JE NA ULICI I TRAŽI POSAO: Zaposlio se, a onda mu je gazda tražio da uradi nešto zbog čega sada nosi tablu u Knez Mihailovoj

DIPLOMIRANI inženjer Milan Radojičić (56) iz Crne Trave već trinaest dana na glavnoj beogradskoj štrafti, Knez Mihailovoj ulici, sa tablom oko glave drugi put traži posao dostojan diplome, karijere i stečenog znanja.

Milan Radojičić / Foto K. Mihajlović

Transparentom koji u vrelim letnjim danima nosi i po osam sati dnevno pokušava da skrene pažnju poslodavaca i zaradi za nešto više od kore hleba, koju trenutno dobija u manastiru Svetog arhangela Stefana u Slancima, nadomak prestonice.

Iako se Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture svakodnevno hvali brojkom od preko 61.000 aktivnih gradilišta u Srbiji, poražavajuće deluje činjenica da posla za čoveka koji je svoju stručnost dokazao na gradilištima u Nemačkoj i Švedskoj još uvek nema. Čak ni licenca koju mu je upravo izdalo resorno ministarstvo i savršeno znanje dva strana jezika, što je jasno naglašeno na tabli koja prekriva gornji deo njegovog tela, izgleda da je dovoljno samo za razočaranje i sažaljenje brojnih sunarodnika i znatiželjnih turista.

- Bio sam zaposlen prošle godine tri meseca u jednoj firmi iz Beograda, ali je podizvođač hteo da radi mimo predviđenog projekta, što nisam dozvolio i na kraju sam u njihovoj svađi ispao kolateralna šteta. To su moja načela i ne odstupam ni pedalj od njih - decidirano tvrdi Radojičić. - Ove godine sam mesec dana bio zaposlen kao šef gradilišta, ali su ispale komplikacije oko plaćanja i napustio sam posao. Iako mi u manastiru u Slancima koliko-toliko pomažu, to je samo puko preživljavanje, ako se uopšte može nazvati tim imenom. U bezizlaznoj sam situaciji, bez dinara u džepu, a sa velikim teretom na leđima.

Da su neka davno prošla vremena, o poštenju i principima Milana Radojičića pričalo bi se kao o normalnim ljudskim načelima, ali su oni danas tolika retkost da ih je potrebno stalno isticati. Sve ponude koje je dobio ovih vrelih avgustovskih dana nisu bile zadovoljavajuće, štaviše mnoge su ga vređale. Kako nam priča, ima onih koji zastanu i teška životna priča čoveka iz Crne Trave im natera suze na oči, ali i onih koji misle da ništa ne zna, jer uhlebljenje traži kod čuvene Delijske česme u centru Beograda.

Milan Radojičić / Foto K. Mihajlović

- Posao koji mi je skoro ponuđen u Nemačkoj morao sam da odbijem jer nemam porodicu, oca, majku, živim totalno sam, a na crno ne bih pristao nikada da radim - potresno priča. - Više od sto firmi dobilo je moju biografiju i radno iskustvo, a još od 2012. pokušavam da se na duži period zaposlim u rođenoj zemlji. Trenutno ni koru hleba ne mogu da priuštim, sitog me samo drži poštenje i dobra volja sestara manastira Sveti arhiđakon Stefan u Slancima.

Od februara meseca Milan je stacioniran u ovoj bogomolji, a nada da će je napustiti u skorijem vremenskom periodu sve je dalja. Još za vreme Jugoslavije završio je Građevinski fakultet u Nišu, a u impozantnoj biografiji stoji da mu je radno iskustvo u građevinarstvu punih 36 godina. U Leskovcu, u kom ima malenu kuću, nije mogao da nađe ni najobičniji posao, a kamoli nešto više, pa je bio prisiljen da dođe u Beograd. Sa savršenim znanjem engleskog i nemačkog jezika, pet licenci i odličnim poznavanjem projektovanja zgrada, mostova i tunela poslodavci u Srbiji nisu imali sluha za njega. Krov nad glavom i stalan posao pronašao je kod braće preko Drine, a u Republici Srpskoj bio je do 2012. godine.

- Ekspert sam za urbanizam, projektovao sam 42 kapitalna projekta i 120 kuća, što u Srbiji, što u inostranstvu. Najveći projekti su mi devet lamela od 48.000 kvadratnih metara, Tržni centar "Pevec" u Banjaluci gde sam bio šef nadzornog tima, hotel u Tesliću... - predugo bi trajalo svo Milanovo nabrajanje. - Ostao bih tamo, ali su dve firme za koje sam projektovao otišle pod stečaj. Radio sam sa najvećim ekspertima za tunele i mostove na ovim prostorima, kao i za profesorom Dejanom Lukićem. Neverovatno da to sve ne zavređuje ničiju pažnju.

Milan Radojičić prihvatiće da radi bilo kakav projekat, samo da sve bude legalno i transparentno, jer drugačije ne ume. Sa nadom da će iz drugog pokušaja Delijska česma biti srećne ruke, a broj telefona na transparentu doći do prave osobe, ponovo je na grudi okačio "oglasnu tablu" i stao nasred Knez Mihajlove ulice, u nadi da su, ipak, diploma i poštenje i dalje na ceni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije