Kad god pomislim na taj zločin, setim se Pante i Ivana. Onda mi u pamćenje dođu plač, kuknjava, sav taj metež, ali i neopisivi bol. Bol koji ne bih poželeo nikome. Čak ni onom ko je pucao u mene. Jer gotovo svakog trena i dalje osećam taj zvuk metaka koji mi probijaju telo.

Komentari (2)

SLOBODANKA MILOSEVIC

14.08.2020. 08:46

To nikada neću zaboraviti .Moj najstariji sin Nikola bio je u armiji.Toga dana davao zakletvu .Dvoje auta pune familije krenuli smo iz Pozarevca na taj svečani čin mome sinu .Samo sam iz daljine čula..vracajtee se brzo...brzoo za Požarevac..deca su pobije na reci. .nema zakletva..urezano mi je u srce do života.

gedža

14.08.2020. 09:42

Pretužo, da tužnije ne može biti. O čemu mi pregovaramo i sa kime i gde??? Svaki put kada se sretnemo bilo sa kim od njih i to bilo gde, jedina tema o kojoj možmo i moramo da diskutujemo je zločin i bezakonje koje je počinjeno nad našom državom i našm stanovnicima. Sve dok ne budu rasvetljena i pravno prihvatljiva za nas Srbe.