Kad god pomislim na taj zločin, setim se Pante i Ivana. Onda mi u pamćenje dođu plač, kuknjava, sav taj metež, ali i neopisivi bol. Bol koji ne bih poželeo nikome. Čak ni onom ko je pucao u mene. Jer gotovo svakog trena i dalje osećam taj zvuk metaka koji mi probijaju telo.
To nikada neću zaboraviti .Moj najstariji sin Nikola bio je u armiji.Toga dana davao zakletvu .Dvoje auta pune familije krenuli smo iz Pozarevca na taj svečani čin mome sinu .Samo sam iz daljine čula..vracajtee se brzo...brzoo za Požarevac..deca su pobije na reci. .nema zakletva..urezano mi je u srce do života.
Komentari (2)