I U SVEMIRU SU BILI PRVI, ALI ZAPAD IMA PROBLEM SA RUSIJOM: Patrik Beson o vakcini protiv korone, Srbima i Srbiji

HAJDE da pokušamo jedan eksperiment: intervju bez ijedne aluzije na kovid 19.

Foto Ž. Knežević

Kaže nam na početku ekskluzivnog razgovora za "Novosti" proslavljeni francuski književnik Patrik Beson.

* Zašto Zapad otvoreno, bez ustezanja, ne veruje ruskoj vakcini?

- Zapad generalno ima problem sa Rusijom: oni je ne podnose, bez obzira na to šta uradila, u bilo kojoj oblasti. Zapadni čitaoci smatraju da u romanima Dostojevskog ima previše likova! Sa previše komplikovanim imenima!

* Šta mislite o ruskom cepivu?

- Zašto ne bi Rusijapronašla vakcinu protiv kovida? Poslala je čoveka u svemir pre SAD!

* Hoćemo li posle korone svi plivati u sreći?

- Nema boljeg trenutka od sadašnjeg, pisao je Tolstoj. Hoće li postojati sutradan posle virusa korona? Evo, eksperiment nam nije uspeo: razgovarali smo, ipak, o njemu!

* Srbi su, pišete u vašoj novoj knjizi "Slavni u Cepter svetu", dobri u košarci zbog visine koja im u vaterpolu ne služi ničemu, ali su i tu ipak svetski prvaci...

- U košarci je dobro to što mali ne mogu da je igraju. Poslednja tri predsednika Francuske bili su niski, pogledajte rezultat!

* Pišete da je Dragan Džajić rođen u jednoj zemlji, posle živeo u drugoj, a nije menjao mesto boravka. Hoćemo li u budućnosti putovati Evropom, a ostajati na istom mestu?

- Od postanka sveta granice su se pomerale. Ne vidim nijedan razlog da se sa tim prestane. Sve se menja, sve vreme, a Srbi to dobro znaju. Uskoro ćemo videti Belgiju presečenu nadvoje, slobodnu Kataloniju i - Srbiju koja je ponovo pronašla Kosovo!

Foto Ž. Knežević

* Ističete da sa patrijarhom Irenejom osećate bliskost, i zato jer je protestovao zbog presuda Haškog tribunala protiv srpskih generala i protiv međunarodnog priznavanja Kosova. Šta će biti s Kosovom?

- Svi bi voleli da znaju šta će biti sa Kosovom, a posebno Srbi koji tamo i dalje žive. Da li ste mogli da zamislite 1980. godine da će jednog dana ponovo postojati Srbija?

* Opsesija većine nesrpskih Jugoslovena bila je, po vašem mišljenju, da se otarase Srbije. Je li im sada bolje?

- Materijalno možda žive bolje, ali mora da im nedostaje ono što toliko volim u vašem narodu: ozbiljna bezbrižnost.

* Emir Kusturica je, kažete, započeo filmsku karijeru kad je Tito završio sa svojim pozorištem?

- Obožavam Kusturičine filmove. Voleo bih da poput Vudija Alena snima po jedan godišnje! S nestrpljenjem iščekujem njegov film "Na Drini ćuprija".

* Srbija vam je, pišete, kao i Emiru, u srcu života. Zašto?

- To pitanje neprestano postavljam sebi već dvadeset pet godina i jedini odgovor koji mogu da dam bi bio: ne znam. Preduboko je u meni da bih ga tražio!

* Kod vas možemo da pročitamo i da je drama Francuske što ne može nikoga da oplemeni, jer više nema novih plemića...

- Da, voleo bih da budem plemić. Patrik de Beson! Malo je nedostajalo da se oženim aristokratkinjom da bih preuzeo njeno prezime, ali stalno su je bolela leđa, što me je podsećalo na moju majku Hrvaticu. I nije mi se sviđalo kako piše. Posle našeg rastanka prodala je svoj drugi roman u 300.000 primeraka. Veoma je volela Beograd!

* Posle pljačke, pišete, ima sve više saobraćajnih udesa, jer razbojnici ne mogu više da vežbaju brzu vožnju po auto-putu: odmah bi ih snimili i zaustavili. Kuda ide svet sa sve više zabrana?

Foto Ž. Knežević

- U pravcu da od nas naprave kažnjenu decu, samim tim i bojažljivu, koja su potrebna kapitalizmu da bi nas vezao za konzumiranje beskorisnih proizvoda.

* Za vas je dosada gorka, a divljenje poslastica. Kome se divite?

- Mnogim mrtvima i ponekom živom.

* Pišete da svi umiru i da to nije fer. Trebalo bi, kažete, da postoje oni koji su od toga izuzeti. Koga biste izuzeli, osim Milorada Pavića?

- Sebe, naravno.

* Vas i Petera Handkea, ističete, vezuje to što ste obojica članovi Udruženja književnika Srbije. Velika čast za malu zemlju?

- Mala čast za veliku zemlju. Takođe sam nedavno izabran i za člana Matice srpske, što je za mene, isto, a možda i važnije, od izbora u Francusku akademiju.

Preporučujemo

Kultura

0 0

PONOSNI ZBOG SUSRETA SA BESMRTNICIMA: Vitezović o spomenicima Selimoviću, Crnjanskom i Zmaju

04. 08. 2020. u 13:19

Kultura

1 2

GLUPIRAMO SE SA PRIRODOM: Norveški pisac Erlend Lu, za "Novosti", o životu i radu u vreme pandemije

04. 08. 2020. u 17:11

Kultura

12 33

PODRŽALI SMO POGREŠNU STRANU: Američki pisac Pol Polanski stradanje srpskog naroda na Kosmetu pretočio u knjige

02. 08. 2020. u 08:18

Kultura

4 10

DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ: Dobro je što Vučić ne poteže jugoslovensku opciju

01. 08. 2020. u 16:26

Feljton

1 0

POSLE USPEHA ROMANA “DERVIŠ I SMRT”: Meša više nije morao da brine za platu i goli život

31. 07. 2020. u 20:30

Kultura

1 1

VULE ŽURIĆ: Pred nama godine koje će, umesto skakavca, pojesti razni virusi

19. 07. 2020. u 07:00 >> 00:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije