70 GODINA OD UVOĐENJA SAMOUPRAVLJANJA: Kako se od od ideje "fabrike radnicima" stiglo do gašenja fabrika i radničke klase

Зоран Николић

30. 08. 2020. u 11:00

RADNIČKO samoupravljanje bila je planetarna novost koja je u proces proizvodnje i ekonomije trebalo da donese sasvim novi društveni poredak. Ova ideja bila je promovisana tačno pre sedam decenija, u leto 1950. godine u tadašnjoj Jugoslaviji.

70 ГОДИНА ОД УВОЂЕЊА САМОУПРАВЉАЊА: Како се од од идеје фабрике радницима стигло до гашења фабрика и радничке класе

Kragujevčani pozdravljaju učesnike “Crvenog barjaka“, kongresa samoupravljača / Foto Dokumentacija "Borbe"

Pre toga, poredak koji je ostvarivala ondašnja Komunistička partija (potom Savez komunista Jugoslavije) zauzeo je pozicije koje su bile identične onima koje je promovisao tadašnji Sovjetski Savez.

Posle Drugog svetskog rata jedino se Jugoslavija odvažila da zameni aktuelnu ideologiju koju je "propovedala" Moskva, pa da se odvaži da krene u svoj, "autentičan" put ostvarivanja socijalizma. Samoupravljanje je bilo najvažniji, autentičan deo tog puta.

Kolaps u komunikaciji između Sovjetskog Saveza i zemalja Istočnog bloka, sa jedne strane, i Jugoslavije sa druge, počeo je famoznom Rezolucijom Informbiroa iz 1948. godine. Tadašnjoj jugoslovenskoj državi zapretio je ozbiljan vojni sukob, koji je na kraju, srećom, izostao.

UKRATKO, ideja koju su promovisali ondašnji ideolozi bila je oličena u paroli "fabrike radnicima", odnosno u preuzimanju upravljanja proizvodnim procesom - koji je trebalo da ostvare pripadnici "radničke klase". Sve je to poticalo iz ideja Karla Marksa i Fridriha Engelsa, tvoraca "naučnog socijalizma".

Ponos: Popularni “fića“ sa proizvodne trake “Crvene zastave“ / Foto Dokumentacija "Borbe"

- Suprotstavljajući se Staljinu i njegovim satelitima, jugoslovenski komunisti su početkom pedesetih godina započeli ozbiljnu kritiku staljinističkih dogmi - objašnjava istoričar profesor dr Momčilo Pavlović. - Rešili su da iznađu nove forme i nove puteve za socijalistički sistem, na teorijskom i praktičnom planu. U tim razmatranjima rođena je ideja o samoupravljanju.

GLASANjE U SKUPŠTINI FNRJ

ZAKON kojim je uvedeno samoupravljanje imao je precizno ime. "Osnovni zakon o upravljanju državnim privrednim poduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva" izglasala je Narodna skupština FNRJ 27. juna 1950. godine. Popularno je nazvan Zakon o predaji fabrika na upravljanje radnicima, ili Zakon o radničkom samoupravljanju.

Toj ideji bio je pripisan izvorni značaj, jer je bila bazirana na iskustvima Pariske komune, kao i ulozi "sovjeta" u početnoj fazi Oktobarske revolucije. Bilo je važno i pozivanje na uticaj Narodnooslobodilačkih odbora tokom Drugog svetskog rata, partizanskih lokalnih organa vlasti na oslobođenim teritorijama i njihovoj praksi upravljanja.

- Navodno su klice samoupravljanja bile začete baš u tim odborima - dodaje dr Pavlović. - Ekspozeom u Narodnoj skupštini povodom donošenja ovog zakona, Josip Broz Tito obelodanio je ideju o samoupravljanju 1950. godine.

TITO je tada najavio ulogu radničkih saveta u preduzećima, što je trebalo da dovode do socijalističkog preobražaja čitavog jugoslovenskog društva.

- Postepeno, država je trebalo da "odumre", prelaskom svojine iz državne u radničke ruke, odnosno da fabrike postanu društvena svojina, kojom će upravljati neposredni proizvođači putem radničkih saveta.

Radnici "Borova", nekadašnjeg privrednog giganta / Foto Dokumentacija "Borbe"

Do kraja 1950. godine u Jugoslaviji je već postojalo oko 7.000 radničkih saveta.

Dr Pavlović posebno naglašava da suština nije bila samo u tome da radnici upravljaju preduzećima, nego da na taj način razvlašćuju centar federacije u korist republika i lokalnih organa vlasti.

Tako se federacija odrekla vlasništva nad preduzećima i prebacila je na republike.

PAD POLjOPRIVREDNOG STANOVNIŠTVA

MEĐU procesima samoupravljanja dr Pavlović izdvaja jedan posebno interesantan podatak:

- Tokom 1947. godine u Jugoslaviji je procenat poljoprivrednog stanovništva bio oko 75 odsto, da bi do 1971. godine taj procenat pao na svega 38 procenata.

- Prelazak na samoupravljanje i decentralizacija dobili su podršku u Ustavnom zakonu iz 1953. godine - dodaje dr Pavlović. - Tada je ozakonjen takozvani novi sistem socijalističke demokratije preko radničkih saveta. Umesto državne, proglašena je društvena svojina nad sredstvima za proizvodnju, a samoupravljanje proizvođača i radnog naroda za osnovu društvenog i političkog sistema Socijalističke Federativne Jugoslavije.

Tada je iz Skupštine nestalo Veće naroda, a uvedeno je Veće proizvođača.

Time se htelo pokazati da je nacionalno pitanje rešeno, i da će novi momenat, dakle radnička klasa svojom "klasnom svešću" preovladati nacionalna osećanja.

NEOBIČNO je važan još jedan istorijski momenat, na koji nam sagovornik posebno skreće pažnju.

- Razvoj samoupravljanja se podudario sa velikom finansijskom podrškom Zapada. Stopa privrednog rasta u Jugoslaviji od 1957. do 1963. godine bila je veća od deset odsto. To se posebno osetilo tokom druge polovine pedesetih godina, kada je zabeležen veliki rast standarda, dohodaka, smanjenje broja poljoprivrednog stanovništva i porast gradskog... Tako su, na primer, u okolini Beograda nikla brojna naselja koja su "na crno" napravili doseljenici iz ruralnih područja koji su postali radna snaga u fabrikama.

Pažljiv posmatrač jasno vidi kako i danas postoje naselja, poput Kaluđerice, čija infrastrukura nije rešena još od tih vremena.

Izgradnja hidroelektrane “Đerdap“ šezdesetih godina / Foto Dokumentacija "Borbe"

Najzad, do 1952. godine u Jugoslaviji nije postojala proizvodnja televizijskih aparata, frižidera, motornih vozila... Do sredine pedesetih izgrađeni su novi pogoni, fabrike, na kraju je osvojena i vrlo obimna proizvodnja automobila.

- Cena toga videla se tek sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kada je ispostavio ogroman deficit koji je tadašnja Jugoslavija imala prema inostranstvu, a kreditna zaduženost iznosila je zaprepašćujućih 25 milijardi ondašnjih dolara. Kada se prvi put pojavila ta informacija u javnosti, dočekana je s nevericom i izbio je veliki skandal.

SVAKA istina nekako dođe istoričarima "na naplatu" i njihov sud, posle proteka nekog vremena, postaje najmerodavniji. Upravo tako pitamo dr Momčila Pavlovića o svemu što je samoupravljanje ostavilo kao trag.

- Najveća zabluda bila je da je samoupravljanje i vlast radničke klase moglo da reši i amortizuje nacionalne suprotnosti. Drugo, napravljeno je bezbroj naučnih radova i doktorskih disertacija koje su opravdavale tu tezu. U to doba bili smo uzimani za primer koji su proučavali i Istok i Zapad.

Na kraju, mi smo sami odbacili taj sistem. Bili smo neefikasni u tržišnoj utakmici današnjeg sveta. A vreme takozvane tranzicije ne samo da je poništilo tekovine tog samoupravnog sistema nekad zajedničke države, nego su sporne privatizacije urušile velike privredne sisteme i ugasile fabrike, a radničku klasu poslale u istoriju.

 

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

OVO SE DESILO PRVI PUT U ISTORIJI: Srpski košarkaši u Partizanu bez poena u večitom derbiju