Društvo

POJATE SVEDOCI JEDNE EPOHE: Po čemu su autentične kamene zgrade na Staroj planini

В.ЋИРИЋ

21. 09. 2020. u 16:00

KAMENE zgrade rasute po dubodolinama i vrhovima Stare planine još opstaju i svedoče o vremenu kada je ovde sve vrvelo od sitne i krupne stoke, ali i ljudi.

ПОЈАТЕ СВЕДОЦИ ЈЕДНЕ ЕПОХЕ: По чему су аутентичне камене зграде на Старој планини

Foto N. Skenderija

Svako seosko domaćinstvo je imalo par pojata, koliba, "plevnji", "šaprona" i "platna", svega onoga što bi se savremenim jezikom nazvalo ekonomskim zgradama i u kojima se uglavnom boravilo tokom leta. Predstavljale su drugi dom, a one bliže selima bile su domovi i tokom dugih zima.

Mnoge od tih građevina, koje su podizane na "licu mesta" od kamena i drveta, iz obližnjih majdana i šuma, napravljene su tako da traju bar jedan vek, bez ikakve intervencije, u odličnom su stanju iako je od njihove gradnje prošlo više decenija. Jednostavne i dugovečne zgrade mogu se videti i u atarima Pokrovenika, Gostuše, Pakleštice, Koprivštice, Nišora, Toplog Dola, Dobrog Dola i u atarima drugih srednjovisočkih sela u kojima su podizane uglavnom za vreme moba.

Фото Н. СкендеријаFoto: Фото В. Ћирић

POGLEDAJ GALERIJU

KOLIBE ATRAKTIVNE ZA TURISTE

TOKOM letnjih meseci ove godine, Staru planinu je posetio nezapamćen broj turista koji su obilazili svaki njen kraj. Mnogi su prvi put u životu videli ovakve objekte i bili oduševljeni njima. Naročito oni iz ravnice, gde kamena nema ni za lek.

- Ti objekti, uz malu adaptaciju mogli bi da posluže i u turističke svrhe jer su zaista autentični i svedoče o jednom vremenu koje se, bojim se nikada više neće vratiti - ispričao nam je jedan od turista.

Krovovi ovih objekata, ali i gotovo svih po selima pokrivani su iz istih majdana kamenim pločama koje je nosi jaka hrastova ili konstrukcija od "goruna", jer to drvo nema crva u unutrašnjosti.

- Ploče su iskopavane u istim majdanima u kojima se nalazio i kamen, ima žutih i modrih. Građa se sekla uglavnom tokom zimske sezone jer se onda zaustavi vegetacija, a i ljudi su tada bili slobodni od drugih, letnjih obaveza. Nakon izvlačenja iz šuma sledilo je deljanje sekirom, za koje su neophodni oštro oko i precizna ruka. Za jednu zgradu je trebalo najmanje stotinak greda koje su dovlačili volovi - govori nam ovaj gorštak koji je i sam pravio slične objekte.

U tim teškim poslovima po snegu i ciči zimi, ljudi su se uglavnom ispomagali jer se dobra građa nalazila uglavnom na teško pristupačnim mestima i izvlačila se po snegu. U svakom objektu moglo je da stane bar stotinak ovaca, nekoliko desetina koza, krava, poneki konj ili magarac. Bilo je tu i sena i sobica za pastira. Bilo, a danas se prepričava. Prepričava, uz nadu da će jednog dana ponovo biti stavljeni u funkciju. Samo, zaključuje naš sagovornik, "da pronađemo pastire".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
POSLEDNJEG DANA U 2024. GODINI STIŽE NAM - CRNI MESEC: Astrološki fenomen donosi buru promena za 3 znaka Zodijaka

POSLEDNjEG DANA U 2024. GODINI STIŽE NAM - CRNI MESEC: Astrološki fenomen donosi buru promena za 3 znaka Zodijaka