INJEKCIJA DRŽI ŠIZOFRENIJU POD KONTROLOM TRI MESECA: Dr Ivana Stašević Karličić o lečenju jedne od najtežih mentalnih bolesti

И. Ковачић

26. 09. 2020. u 20:28

BROJ obolelih od depresije, anksioznosti, fobija i napada panike u stalnom je porastu.

ИНЈЕКЦИЈА ДРЖИ ШИЗОФРЕНИЈУ ПОД КОНТРОЛОМ ТРИ МЕСЕЦА: Др Ивана Сташевић Карличић о лечењу једне од најтежих менталних болести

Foto N. Skenderija

Međutim, kada je o šizofreniji reč stopa obolevanja se ne menja. Učestalost ove dijagnoze ostala je ista kroz celu istoriju čovečanstva. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, šizofrenija se javlja kod jedan odsto svetske populacije, odnosno od nje u svetu boluje oko 29 miliona ljudi. Godišnje se otkrije oko dva miliona novih slučajeva. Tek u 20. veku pronađeni su lekovi kojima se šizofrenija uspešno drži pod kontrolom. Do tada pacijenti su vezivani za krevet i trajno smeštani u bolnicu.

U intervjuu, za "Novosti", dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", kaže da je lečenje ove bolesti radikalno napredovalo, iako se učestalost obolevanja ne menja.

- Od juna prošle godine i u našoj zemlji su na tržištu dostupni dugodelujući lekovi iz grupe antipsihotika koje pacijenti primaju injekciono jednom u tri meseca. Ova terapija zamenjuje sve lekove koje bi popili u tih 90 dana, što značajno doprinosi komforu pacijenta, kvalitetu života i njegovom kvalitetnijem vraćanju u društvo. Oni su veoma skupi, ali je država omogućila da ih oboleli dobijaju o trošku paketa zdravstvenog osiguranja.

Foto N. Skenderija

Da li su manji neželjeni efekti novih lekova?

- Primena antipsihotika je temelj lečenja šizofrenije. Ova grupa lekova se deli na tipične i atipične. Atipični antipsihotici, u poređenju sa starim, tipičnim, predstavljaju važan korak napred u terapiji. Neželjeni efekti ovih lekova su svedeni na minimum, a uz umerenu dijetu i redovnu fizičku aktivnost, skoro da ih i nema.

Efekti su isti kod svakog obolelog, ili ipak ima odstupanja?

- Zbog velikih individualnih razlika u efikasnosti i podnošljivosti antipsihotika, njihova primena je veliki izazov u svakodnevnom radu psihijatara. Poznavanje sličnosti i razlika između antipsihotika, kao i mehanizma dejstva i profila neželjenih efekata ovih lekova, uz poštovanje smernica koje su date u vodičima dobre kliničke prakse za lečenje šizofrenije, osnova su adekvatnog i racionalnog izbora antipsihotika za svakog pacijenta posebno.

Ima li i psihoterapija značaja u lečenju šizofrenije?

- U tretmanu obolelih od šizofrenije, osim lekova, značajnu ulogu imaju i različiti vidovi psihoterapijskih pristupa, kao što su individualna podrška, grupna psihoterapija, socioterapija i tretman celokupne porodice obolelog. Ciljevi ovih intervencija, najkraće rečeno, usmereni su na aktivaciju i podsticaj očuvanih delova ličnosti pacijenata, psihoedukaciju o samoj prirodi oboljenja i sticanje uvida, rano prepoznavanje znakova pogoršanja bolesti, konstruktivnijih načina rešavnja konflikata i očekivanih životnih teškoća i konačno, bolju reintegraciju u društvo.

Nekad naglo, nekad postepeno

KOLIKO brzo se razvija ova bolest?

- Promene kod obolelog ponekad počinju naglo, ali su češće postepene. Porodica i drugi ljudi iz okruženja prvi primećuju izmene u ponašanju obolelog, dok on sam najčešće ne vidi da se menja ili pak promene doživljava kao uticaj spoljnih, često nevidljivih sila. Sumanute ideje su jedna vrsta lako primetnih simptoma i predstavljaju poremećaj sadržaja mišljenja. Halucinacije, takođe, pripadaju ovoj grupi simptoma. Teže uočljivi simptomi su osiromašen govor, smanjena socijalna aktivnost i socijalno povlačenje, nedostatak kapaciteta za doživljaj zadovoljstva, gubitak volje i motivacije, higijenska zapuštenost i nepraktičnost.

Ipak, i u savremenom svetu, još vladaju predrasude o obolelima od šizofrenije?

- Za većinu ljudi šizofrenija je nepoznanica i zato postoji strah od ovih bolesnika. Najčešće su zastupljena uverenja da su oboleli od šizofrenije opasni i agresivni za okolinu. To u velikoj meri otežava tok lečenja obolelog, jer izopštenost od sveta ubrzava tok propadanja celokupne ličnosti. Zato je važno istaći da odgovarajuća integracija u socijalnu sredinu razbija mitove i stigmu prema ovoj kategoriji pacijenata, podstiče očuvane delove ličnosti obolelog na bolju prilagođenost, doživljaj pripadanja i razumevanja, što svakako ima uticaj na njihovo uspešnije opšte funkcionisanje.

Foto N. Skenderija

Kako se prepoznaje šizofrenija?

- Po tome što je reč o jednoj od najtežih hroničnih mentalnih bolesti koju karakteriše poremećaj mišljenja, percepcije, emocija i ponašanja. Bolest počinje u periodu kasne adolescencije i ranom odraslom dobu, najčešće pre 25. godine. Između 25 i 50 odsto pacijenata sa šizofrenijom pokuša suicid, a 10 procenata ga i realizuje, što doprinosi stopi smrtnosti koja je osam puta veća nego u opštoj populaciji.

Da li je poznato zašto dolazi do ovog oboljenja?

- Danas postoji više hipoteza o nastanku bolesti. Najčešće se smatra da je u pitanju neurorazvojni poremećaj za koji postoji genetska predispozicija, a da psihosocijalni faktori provociraju ispoljavanje bolesti. Šizofrenija može da se manifestuje na različite načine, uglavnom ometajući mišljenje, emocije, shvatanje i ponašanje osobe, oduzimajući realan pogled na sebe i okolinu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

POSLEDNJEG DANA U 2024. GODINI STIŽE NAM - CRNI MESEC: Astrološki fenomen donosi buru promena za 3 znaka Zodijaka