TITU POMILOVANJA, KOČI POGUBLJENJA: Čuveno Brozovo "pismo" bilo uvod u "svilen gajtan” za liberale

Иван Миладиновић

27. 09. 2020. u 17:00

U PRVOM Dnevniku TV Beograd, 25. oktobra 1972. godine pročitana je Tanjugova vest: "Danas je saopšteno da je Centralni komitet Saveza komunista Srbije, na svojoj sednici, održanoj 21. oktobra, usvojio ostavke Marka Nikezića, na dužnost predsednika CK SKS i Latinke Perović, na dužnost sekretara CK SKS i razrešio ih ovih funkcija."

ТИТУ ПОМИЛОВАЊА, КОЧИ ПОГУБЉЕЊА: Чувено Брозово писмо било увод у свилен гајтан” за либерале

Koča i Tito u vreme saradnje / Foto "Novosti"

Sutradan na prvoj strani "Novosti" je objavljeno: "Usvojene ostavke Marka Nikezića i Latinke Perović." U meteorološkom izveštaju prvog beogradskog "večernjaka" piše da pokazuju da je glavni grad obasjan jesenjim suncem. Narod je u letnjoj garderobi.

Vrelina se ne oseća samo na ulicama prestonice. Vrelo je i na političkoj jugoslovenskoj sceni i to godinama unazad. Strani izveštači pomno prate šta se dešava i svojim redakcijama javljaju:

"Jugoslavija se vraća ortodoksnom komunizmu, gubi svoj put; umesto države i samoupravljanja, istinskog federalizma i relativno liberalne atmosfere, iznenada se pojavljuje diktatura koja pokazuje zube; u zemlji armija i policija imaju poslednju reč." Tih meseci, u drugoj polovini 1972. godine zabranjena je distribucija i prodaja devet zapadnih listova. Od "Fajnenšel tajmsa", "Klajne cajtunga", "Epoke" i "Velvoča" do "Dejli telegrafa", "Velta" i "Korijere de la sere"...

MESEC dana pre ostavki čelnih ljudi srpskog rukovodstva, 18. septembra 1972, pojavilo se čuveno "Pismo druga Tita" partijskom članstvu, ali i svim radnim ljudima i građanima Jugoslavije koje je imalo za cilj da se "zavede red u zemlji" i bilo je osnova za politički obračun s rukovodstvom Srbije. U njemu se demagoški agitovalo za smanjenje socijalnih razlika i vrlo brzo steklo status partijskog "Svetog pisma". Poruka je glasila "rukovodeće dužnosti u privredi, obrazovanju, sredstvima javnog informisanja, javnoj upravi, sudstvu, tužilaštvu, organima kontrole i bezbednosti" mogu obavljati samo provereni članovi SKJ. A da će odluke o njihovom izboru donositi "vodeći organi i organizacije Saveza komunista".

U narodu je odmah krenuo vic: "Pismo piše samo onaj ko je daleko od svojih."

Broz je početkom septembra predložio Stanetu Dolancu, da se on (Tito) i Predsedništvo SKJ obrate posebnim pismom članovima SK. U žurbi da ga što pre proslede svim partijskim organizacijama u zemlji i medijima zaboravili da se ovaj dokument prvo zvanično usvoji. Po svedočenju Mirka Čanadanovića u knjizi "Bauk liberalizma nad Vojvodinom", ali i iz dokumenata iz arhiva SKJ, vidi se da je pismo prvo objavljeno, a tek potom ga Predsedništvo usvaja, i to četrdesetak dana kasnije, 30. oktobra 1972. godine. Desetak dana pre usvajanja, Tito je trijumfalno izjavio da je pismo "već naišlo na veoma veliki odjek ne samo kod članova SK nego i kod radničke klase, kod radnih ljudi, kod naših naroda".

Nekako u isto vreme "kad se onaj ko je daleko od svojih" obraća svojima, agencija Tanjug javlja da je od 1963. do 1970. kupovna moć jugoslovenskog dinara opala dva i po puta; da je od 1968. do 1971. članstvo Saveza komunista u Hrvatskoj smanjeno za 20.500 ljudi; da četiri petine Jugoslovena u toku godine ne pročita nijednu knjigu.

ULIZIČKE TIRADE

U KNjIZI "Mirko Tepavac - sećanja i komentari" Aleksandar Nenadović zabeležio je kazivanje ondašnjeg ministra spoljnih poslova o Brozovoj sklonosti da uživa u ulizičkim tiradama: "U toku putovanja po Africi 1969. primio je našeg ambasadora u jednoj zemlji koju će narednih dana posetiti. Ambasador je, pod jakom tremom, prvo prikazao događaje u zemlji u kojoj je službovao, a onda je opširno, do neukusa detaljno, opisivao kolike simpatije ime Tito pobuđuje širom te države. Kad je otišao, Tito me je zapitao: ,Kakav ti je ovaj ambasador? , Rekao sam da ga malo poznajem, da znam samo da je neposredno sa političke funkcije došao u diplomatiju na insistiranje rukovodstva svoje republike i da sam ga prvi put video kad je došao ovamo na referisanje... Očekivao sam da će komentarisati njegovo udvoričko ponašanje. Na moje iznenađenje, Tito je rekao: ,Vidi se da je neiskusan, ali ima dobra zapažanja!, Pomislio sam: nije za sumnju njegovo iskustvo, nego tvoje zapažanje!"

ZAJEDNO sa Nikezićem i Perovićevom, ostavke su podneli Mirko Tepavac Beli, ministar spoljnih poslova, i Bora Pavlović, sekretar GK SK Beograda. Iz solidarnosti sa njima povukao se i Koča Popović. Njegovi nesporazumi sa Titom počeli su još septembra 1966, čim je izabran za Rankovićevog naslednika na funkciji potpredsednika Jugoslavije. Aleksandar Nenadović, koji će i sam stradati u čistkama liberala, smenjen je kao glavni urednik "Politike" i osam godina će mu biti zabranjeno da potpisuje tekstove, u knjizi "Razgovori sa Kočom" je zabeležio:

"Prvog radnog dana novi jugoslovenski potpredsednik doručkovao je sa jednim jugoslovenskim diplomatom, na terasi hotela ,Neptun, na Brionima, kad je stolu prišao saradnik Titovog kabineta i predao mu neki koverat:

- Druže Koča, predsednik želi da vi potpišete...

Popović je pročitao prvu stranu, pogledao drugu i iznenada zgužva papir i rekao je:

- Od ovog momenta počinjem borbu za ukidanje funkcije potpredsednika Republike! Zamisli, šta mi je Tito poslao? Poslao mi je da potpišem odbijanje molbe za pomilovanje osuđenika na smrt!... Moj prvi potpis kao potpredsednika Republike - smrt! ... Lepo, predsednik - pomilovanja, a potpredsednik - smrti!

Marko Nikezić, Draža Marković i Dragi Stamenković

DRAGI Stamenković, predsednik Socijalističkog saveza Srbije tih godina, u knjizi "Između ideala i politike", svedoči da je Dragoslav Draža Marković, tada predsednik Skupštine Srbije, priklanjanje Brozu u obračunu sa Nikezićem, na kraju platio saglasnošću da pokrajine dobiju veća ustavna ovlašćenja za njihovo udaljavanje od Srbije. Prvo otvoreno neslaganje sa tadašnjom programskom orijentacijom srpskih komunista pokazao je 5. jula 1972. na sastanku u njegovom kabinetu na Andrićevom vencu, gde se okupilo petnaestak najznačajnijih rukovodilaca.

... Mislim da nismo dovoljno uvažavali faktor koji se mora uvažavati - izvesne ocene, mišljenja predsednika Republike-počeo je Draža, a potom napao Filozofski fakultet, Srpsku književnu zadrugu, časopis "Filozofija", Vladu Bulatovića Viba, satiričara "Politike", Koču Popovića jer nije hteo da govori o Josipu Brozu u armijskom listu "Front".

"Zacario je "demokratski" manir antirežimskog, u stvari antisocijalističkog ponašanja. To je manir u štampi, to je manir na Univerzitetu, to je manir jednog dela humanističke inteligencije i on daje pečat ponašanju i dobrih komunista," - rekao je Marković.

Pavle Savić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, pitao je jednog učesnika ovog razgovora:

- Šta hoće Draža Marković? Da li želi da bude novi Milan Nedić u Srbiji?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (4)

NEČUVENO! Evo šta Nikola Jokić doživeo u Denver nagetsima (VIDEO)