Društvo

IZ BAZENA PRAVO U NJIVU: Dvojica Nišlija, nakon uspešne sportske karijere, seju industrijsku konoplju

Д. АЛИХОЏИЋ

04. 10. 2020. u 17:30

U ATARU niškog sela Čokot na dva i po hektara počela je žetva industrijske konoplje, koju uzgajaju Nemanja Tadić (25) i Strahinja Stanković (26).

ИЗ БАЗЕНА ПРАВО У ЊИВУ: Двојица Нишлија, након успешне спортске каријере, сеју индустријску конопљу

Foto D. Alihodžić

Nemanja je naš poznati paraolimpijac u plivanju, a Strahinja se kao IT stručnjak pre tri godine vratio iz Sjedinjenih Država. Prijateljstvo koje su započeli tokom svojih sportskih karijera nastavili su i na poljima pod konopljem i nadaju se da će uspeti u ovom poslu i biti primer i drugim mladim ljudima.

Nemanja je jedan od najuspešnijih niških, ali i srpskih sportista, koji je branio boje naše zemlje na takmičenjima širom sveta. Veli da je oduvek priželjkivao da se posveti poljoprivredi i zato je prihvatio ideju svog druga Strahinje da poseju konoplju. Bilo je u planu da prvo to bude jedan hektar, ali Nemanja kaže da je u njemu proradio sportski duh i ambicija da se dokažu u poslu kojim se nikada nisu bavili, pa su duplirali proizvodnju. Seme je "bačeno" 1. maja i sada ubiraju plodove svog rada.

- Strahinja je bio inspirisan onim što je saznao o gajenju industrijske konoplje u SAD, a ja sam imao zemlju i mehanizaciju, pa nismo gubili vreme. Dobili smo sertifikovano seme i dozvole za gajenje i zadovoljni smo kvalitetom naše robe.

SERTIFIKATI Nemanja Tadić oduvek je želeo da se bavi zemljoradnjom, Foto D. Alihodžić

Nemanja je svestan da ovu proizvodnju prate i mnogobrojne predrasude, jer ljudi povezuju konoplju sa narkoticima.

- Psihoaktivna supstanca THC je sporna kod kanabisa, a u ovoj industrijskoj konoplji je sadržaj toliko nizak da gotovo i ne postoji - objašnjava Nemanja. - Ova biljka gaji se zbog druge supstance, CDB, koja ima široku primenu u farmaceutskoj industriji. U stvari, cela biljka je korisna, od stabljike do semena.

STRUKA

- MORA se praviti razlika između ulja koje bi se dobilo iz biljke kanabisa koje služi za rekreativno uživanje i nije legalno i ulja druge vrste iste biljke koja ima medicinski učinak. Osnovni sastojak medicinskog ulja konoplje je CDB, koji pre svega deluje kao mišićni relaksans, blagi analgetik, sredstvo protiv povraćanja i ima sedativno dejstvo - pojašnjava prof. dr Srđan Pešić, sa Medicinskog fakulteta u Nišu.

Nemanja i Strahinja dodaju da će njihov ovogodišnji celokupan rod završiti kao čaj, jer su našli partnera koji će otkupiti konoplju.

- Posao je naporan u fizičkom smislu, ali donosi blagodet nekome kome je posao da sate provodi pored kompjutera. Još ne znamo koliko ćemo zaraditi, ali se sigurno nećemo obogatiti od jedne setve. Spremni smo da naše iskustvo podelimo sa svima koji bi želeli da se bave uzgojem konoplje - kaže Strahinja, koji je ovih dana rastrzan između njive i kancelarije.

JUG SRBIJE NEKAD BIO IZVOZNIK

JUG Srbije nekada je bio najveći izvoznik prediva od konoplje. Baka Ljubinka Đokić (na slici, 83) pamti kako su stabljike konoplje potapali u Moravu da bi omekšale, a zatim ih "četkali" i dobijali predivo od koga su se upletali konopce i tkali ćilime.

Foto D. Alihodžić

- Nisam ni sanjala da ću ikada više u životu gajiti konoplju, ali mi je drago što se Nemanja posvetio poljoprivredi. Bez obzira na naše godine, pomoći ćemo mu svojim iskustvom - kaže baka Ljubinka.

Dodaju da su angažovali radnike, uključili porodice i prijatelje i ono što primećujemo kao problem jeste nedostatak radne snage. Zato savetuju onima koji bi da se bave poljoprivredom da najpre obezbede radnike, jer u protivnom neće imati ko da ubire plodove rada.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SMANJENJE SMRTNOSTI TRUDNICA I PORODILJA: Počinje dvogodišnji pilot projekat Ministarstva zdravlja i UNICEF-a
Društvo

0 0

SMANJENJE SMRTNOSTI TRUDNICA I PORODILJA: Počinje dvogodišnji pilot projekat Ministarstva zdravlja i UNICEF-a

U Srbiji, smrtnost majki u vezi sa trudnoćom i porođajem varira. Odnos broja umrlih majki za vreme trudnoće, porođaja i babinja (šest nedelja nakon porođaja) na 100.000 živorođenih iznosila je 14,9 u 2012. godini, da bi u 2021. godine bio zabeležen nagli skok na 22,5, verovatno zbog pandemije kovida. U 2023. godini smrtnost majki pala je na 9,8.

25. 12. 2024. u 19:48

Politika
Tenis
Fudbal
USKORO PADA KLJUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu

USKORO PADA KLjUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu