RAČUNAR VIKENDOM ZAMENI MOTIKOM: Ognjan Ilić (42), inženjer informacionih tehnologija, radi dva posla na relaciji Novi Sad- Požarevac (FOTO)

KADA je kao mlad, tridesetogodišnji inženjer informacionih tehnologija počeo da uzgaja lešnik u selu Živica kraj Požarevca, Novosađanin Ognjan Ilić (42), rukovodio se jedino željom da sačuva dedovinu.

Foto Privatna arhiva

Danas, 12 godina kasnije, otkako se pored rada na računarima bavi poljoprivredom i voćarstvom, svakog vikenda iz kancelarije Arhiva Vojvodine u Novom Sadu odlazi na 200 kilometara udaljenu, nasleđenu njivu i hvata se motike.

- Reč je o registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu od 2,5 hektara na kojem uzgajam lešnik - kaže Ilić, koji je u međuvremenu imenovan i za predsednika Udruženja proizvođača lešnika Srbije. - Osnovali smo udruženje radi bolje saradnje proizvođača i promovisanja kvaliteta domaćeg lešnika. Nije bilo lako od starta pronaći održiv način opstanka kuće i okućnice i živeti na relaciji Novi Sad - Živica. Nisam imao iskustva u poljoprivredi, pogotovo ne u voćarstvu.

Foto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Ilić je, kako kaže, imao samo jednu lesku u dvorištu, koja je dobro rađala, pa je pretpostavio da će, ako zasadi drvo u seoskom ataru, imati jednako dobar rod.

- Dobio sam precizne instrukcije za sadnju od poljoprivredne stručne službe u Požarevcu, dr Aleksandra Stojanovića, koji je i nadgledao čitav proces. Krenulo se dubokim oranjem, usledilo je mineralno i stajsko đubrivo, pa tanjiranje i tek zatim 500 sadnica po hektaru. Sreća da je godina bila kišna, pa su se sadnice u velikoj meri primile.

Bilo je problema, najpre sa korovom, koji neuporedivo brže napreduje nego sama leska, zatim je usledila masovna krađa sadnica zbog čega je Ilić izgubio oko 20 odsto zasada, pa požar u leskarniku zbog tuđe nesmotrenosti kada je izgorela trećina sadnica... Sve do, gotovo nepremostivog problema na selu, a to je nedostatak radne snage.

- Jednostavno, nema ko da radi. Sada je mnogo teže nego ranije. Pretprošle godine je bilo 15 radnika, prošle svega pet, a ovog leta, sve je ostalo na meni. Potrebna je prihrana zemljišta, orezivanje i zaštita leske, neophodno je i navodnjavanje, sakupljanje lešnika, sušenje ploda. Jedino rešenje je bila automatizacija, pa sam obezbedio mašine za kompletnu proizvodnju i obradu lešnika za prodaju. Godišnje bude oko dve tone lešnika u ljusci po hektaru ali, recimo samo da je ovogodišnji rod umanjen za 50 odsto, zbog olujnog vetra koji je oborio lešnik na zemlju mesec dana pre sazrevanja.

Bez obzira na to što se svakodnevno suočava sa poteškoćama, Iliću nije ni na kraj pameti da odustane. Najpre, kako kaže, zbog ljubavi prema dedovini, ali i realne mogućnosti dodatne zarade.

- To iziskuje mesec dana rada po hektaru. Međutim, izlazak iz kancelarije u njivu, odnosno prelazak sa psihičkog na fizički rad, pričinjava jedinstveno zadovoljstvo. Svakog petka po podne, iz Novog Sada putujem u Živicu. U svemu, naravno, imam veliku pomoć seoskih komšija i prijatelja. Bez toga, bilo bi nemoguće. Smatram da sam privilegovan što mogu da radim dva posla, koja me ispunjavaju i pričinjavaju zadovoljstvo - kaže Ilić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije