NASTAVNIKE TRAŽE I NA "FEJSBUKU": Veliki broj prosvetara je inficiran ili u samoizolaciji, pa direktori škola hitno pronalaze zamene

BROJ zaraženih đaka i nastavnika u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, zvanično, nije veliki u odnosu na ukupan broj zaposlenih u obrazovnom sistemu.

Foto EPA

Ipak, sve je veći broj prosvetara koji su zaraženi ili su zbog kontakta sa inficiranim osobama u samoizolaciji. Jer, kako su nam rekli u nekim školama, teško je naći zamenu, naročito učiteljima, pa, kako tvrde, vlada prava jagma za prosvetnim radnicima.

Podacima o broju onih koji su zbog korone "van stroja" raspolaže Ministarstvo prosvete, jer je svih 18 školskih uprava u obavezi da svakog dana do 13 časova dostavljaju ovu vrstu podataka. Kako oni nisu u svakom trenutku dostupni javnosti u sindikatima sumnjaju da je broj zaraženih mnogo veći nego što zvaničnici tvrde.

Izvesno je da gotovo nema škole u Srbiji u kojoj neko od prosvetnih radnika nije odsutan s posla - bilo da je inficiran kovidom, ili zbog kontaktiranja sa zaraženom osobom.
Tako, na primer, u OŠ "Mila Pavlović" u Čačku troje učitelja i dvoje nastavnika su u samozolaciji.

- Učitelji koji su u samoizolaciji zamenjeni su kolegama koji nemaju radni angažman, a nastavnike menjaju drugi nastavnici iz škole - kaže nam Vesna Jerotijević, učiteljica u ovoj čačanskoj obrazovnoj ustanovi.

Ona ističe da u gradu ima sedam velikih škola, pa ako se u svakoj razboli po troje učitelja, znači da je potrebno više od 20 učitelja za zamenu.

- To je u Čačku teško naći, veća je potražnja nego što ima nezaposlenih učitelja na birou - kaže Vesna Jerotijević.

- Ponegde su u nastavu uključeni i pratioci dece sa posebnim potrebama koja idu u odeljenja u okviru inkluzivne nastave. Muku oko zamene učitelja povećava i što deca od prvog do četvrtog razreda nastavu pohađaju pre podne, pa su svi učitelji zauzeti i niko ne može da "uskoči" umesto bolesnog kolege.

ALTERNATIVA deca koja ne idu u školu mogu da prate TV nastavu, Foto Milena Anđela

U beogradskoj OŠ "Ćirilo i Metodije" ne rade dve učiteljice i dvoje nastavnika.

Direktorka Manuela Ilić kaže nam da je na tržištu rada našla zamenu, ali ukazuje i da je najveći problem potraga za nastavnicima matematike, pošto su oni, inače, deficitarni.

Ilić ističe i da njena škola sarađuje sa Učiteljskim fakultetom koji je spreman da izađe u susret slanjem studenata završnih godina ili onih koji su na master studijama na ispomoć u škole.

I srednje škole i gimnazije kubure sa ovim problemom.

- U gimnazijama u Beogradu potvrđeno je desetak slučajeva obolevanja kod nastavnika - kaže nam Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

- Neke od njih menjaju kolege iz škole, ali u svakom slučaju vlada jagma za nastavnim kadrom.
Markov ističe da postaje sve teže organizovati nastavni proces i zapušiti rupe. Suština problema nije u učionicama, gde zaraze nema mnogo, već u dolasku i odlasku u školu, gde su i nastavnici i đaci izloženi zarazi.

Kolika je potražnja za nastavnim kadrom govori i to da se traže i na "Fejsbuku", kao što je slučaj sa osnovnom školom "Nikola Tesla" iz Vinče, koja na ovaj način traži zamenu za odsutnog matematičara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije