SMRT PATRIJARHA - MUDRI PASTIR U VUČJE VREME: Otišao je tihi čovek Jevanđelja

PATRIJARH srpski Irinej (90) upokojio se juče ujutru tačno u 7 časova i sedam minuta u vojnoj kovid-bolnici "Karaburma".

Foto: P. Milošević

Poglavar Srpske pravoslavne crkve, posle višenedeljne borbe, podlegao je posledicama zaraze virusom korona. Njegovo stanje je bilo veoma teško od četvrtka ujutru, kada je pojačana hronična srčana slabost, a napori srpskih i ruskih lekara nažalost nisu dali rezultat.

Vest o smrti patrijarha Irineja potvrđena je juče rano ujutru.

- Večan mu spomen i carstvo nebesko - navedeno je uz vest o upokojenju.

Patrijarh je poslednji dan proveo u izuzetno teškom stanju, koje se velikom brzinom pogoršavalo. Poslednji napor lekari su učinili kasno uveče priključenjem na veštačku ventilaciju. Borba za život Njegove svetosti trajala je tokom cele noći, da bi u zoru zauvek sklopio svoje monaške oči.

Na prvu vest od odlasku srpskog prvojerarha oglasila su se zvona sa svih hramova SPC u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj. Po drevnom običaju oglašavala su se na svakih 15 minuta pre punog časa, podsećajući da je prestalo da kuca srce duhovnog pastira srpskog naroda.

čestite seoske porodice - oca Zdravka i majke Milijane. U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku. Potom je upisao i završio Bogosloviju u Prizrenu, gde se sreće sa Gojkom Stojčevićem, potonjim vladikom raško-prizrenskim i patrijarhom srpskim Pavlom.

Po povratku iz vojske ubrzo biva postavljen za profesora Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost oktobra meseca 1959. u manastiru Rakovica, od strane patrijarha Germana, prima monaški čin. Mladi Miroslav postaje - Irinej. Postdiplomske studije završio je u Atini, a od 1969. obavljao je dužnost upravnika monaške škole u Manastiru Ostrog. Ubrzo se vraća u Prizren, gde je kao rektor vodio Prizrensku bogosloviju.

Vladika postaje 1974. godine, kada ga Sveti arhijerejski sabor bira za vikarnog episkopa moravičkog. Sećanje na vladiku Irineja sa posebnom toplinom čuvaju vernici iz Niša i okoline, kojima je patrijarh bio eparhijski arhijerej punih 35 godina. Sa njima je neprekidno bio u najtežim trenucima - tokom ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji, kada su se kroz ovaj grad smenjivali vojska i izbeglice. Izuzetno težak trenutak u niškoj epizodi upokojenog patrijarha dogodio se 2001. godine, kada je izgorela Saborna crkva u ovom gradu. Nišlije ga vole i pamte kao izuzetno otvorenog i iskrenog vladiku, uvek nasmejanog i spremnog na topli razgovor i dogovor.

Po smrti patrijarha Pavla, Sveti arhijerejski sabor ga januara 2010. bira za 45. po redu poglavara Srpske pravoslavne crkve. Čin ustoličenja novog arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog izvršen je 23. januara 2010, na Svetoj arhijerejskoj liturgiji u beogradskoj Sabornoj crkvi.

Srpskom crkvom upokojeni patrijarh upravljao je mudro, vodeći je kroz brojna iskušenja kojima je bila izložena tokom poslednje decenije. Najveća rana mu je, kao i njegovom prethodniku, bila sudbina Kosova i Metohije.

"Kosovo je naš Jerusalim i nikada ne smemo da ga se odreknemo. Uvek postoji nada da će se ono što je oteto silom nekada vratiti, ali ono što je poklonjeno odlazi zauvek - upozoravao je patrijarh Irinej na značaj odbrane KiM u sastavu Srbije.

Sećajući se svog službovanja u Prizrenu, bio je ubeđeni pobornik suživota Srba i Albanaca u pokrajini, ali i beskompromisni zagovornik masovnijeg povratka našeg naroda u svoje domove. Napore koje je državni vrh činio u raspetljavanju kosovoskog čvora poslednjih godina je podržavao, naglašavajući da je za svako rešenje koje ne podrazumeva odricanje od Kosova i Metohije.

sećanje Patrijarsi Pavle, Irinej i German, Foto V. N.

Patrijarh Irinej bio je izuzetno cenjen u pravoslavnoj vaseljeni. Zapamćen je kao najveći putnik među srpskim prvojerarsima. Najčešće je odlazio u pastirske posete eparhijama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Boravio je više puta u Rusiji, Grčkoj i Sjedinjenim Američkim Državama, a posetio je i daleku Indoneziju, Vaseljensku, Jerusalimsku i Antiohijsku patrijaršiju, kao i Australiju. Obilazio je vernike u Kanadi, Italiji, Nemačkoj i Austriji, Velikoj Britaniji...

"Patrijarh Irinej - veliki patrijarh", rekao je o srpskom prvojerarhu rimski papa Franja. Dvojica crkvenih poglavara otvorila su novo poglavlje u odnosima SPC i Vatikana, a najkrupniji korak napravljen je stručnim dijalogom posvećenim istorijskoj ulozi kontroverznog hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, uspostavivši model i za sve ostale tačke spoticanja u uzajamnim odnosima. Najvažniji potez Irinej je povukao 2014. godine kada je papi uputio pismo sa argumentima protiv najavljene Stepinčeve kanonizacije. Za njim je usledila prepiska, formiranje Mešovite komisije, ali i dogovor da se i druga sporna pitanja zajednički preispitaju. Patrijarh Irinej bio je veoma pomirljiv i prema ideji da papa dođe u Srbiju. Nije se tome protivio, ali je ukazivao i da se još nisu stekli svi uslovi za ovaj susret.

Predsednik Aleksandar Vučić uputio telegram saučešća Sinodu SPC

Tih i miran, pokoran dobru srpskog naroda

DANAS tuguje Srbija i celo srpstvo. Upokojio se naš patrijarh, tih i miran, dobar i miroljubiv čovek, naš odgovorni duhovni pastir. Umro je čovek kakvi bismo svi voleli da budemo i onakav kako nas naša vera uči da budemo - napisao je juče predsednik Aleksandar Vučić u telegramu saučešća upućenom Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve.

- Samo veliki narodi mogu da daju velike ljude. Veliki se rode i žive u svom narodu, nikad viši od njega i u svemu pokorni njegovom dobru i napretku. Veliki ljudi ne gospodare, oni služe. Njihov izbor nije bilo koja strana nego ceo narod.

Foto V. N.

Oni su strpljivi na sumnje, smireni u napetosti i mirotvorni u svakoj podeli i razlici. Spori na reči i brzi u dobroti. I kada ih ne vidimo, znamo da su tu, osećamo snagu njihove pripadnosti svome rodu, otadžbini i svojoj veri - naveo je predsednik Vučić.

Naš srpski narod, napisao je predsednik, imao je velike patrijarhe i ljude, a patrijarh Irinej je bio jedan od njih:

- Onakav kakvog je tražilo ovo vreme i kakvog je želeo naš narod. Zato je, nošen poštovanjem svoga naroda, i on bivao svakim danom sve veći, sve bliži i sve miliji svakom našem domaćinu, svakoj Srpkinji i Srbinu, ma gde živeli. Patrijarh Irinej je bio veliki čovek srpske crkve, pravoslavlja i našeg srpskog naroda. Naš narod može da bude ponosan na takvog duhovnog pastira, kao što je on uvek bio ponosan na svoj narod i svoju Crkvu. Bog da mu dušu prosti i da njegovoj duši rajsko naselje.

Pod pokroviteljstvom poglavara SPC, 2013. u Nišu je održana centralna proslava 1700. godišnjice Milanskog edikta. Ovaj događaj okupio je sami vrh svetskog pravoslavlja - Svetu liturgiju zajedno su služili patrijarh vaseljenski Vartolomej, ruski Kiril, jerusalimski Teodor, srpski Irinej i četvorica arhiepiskopa - grčki, kiparski, albanski i poljski.
Skup u Nišu među poslednjim je velikim molitvenim skupovima na kojima su složno učestvovali ruski i vaseljenski poglavar. Koliko su udaljeni videlo se već tri godine kasnije na Velikom pravoslavnom saboru na Kritu, gde je delegaciju SPC predvodio patrijarh Irinej. Srpska crkva se odazvala ovom skupu, koji je Ruska crkva bojkotovala, ali uz nastojanje da bude spona dva udaljena pola svetskog pravoslavlja.

Poput svojih prethodnika, i patrijarh Irinej je veliki trud uložio u radove na završetku Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru. Jedna od poslednjih želja srpskog patrijarha bila je da osvešta zavetnu crkvu srpskog naroda. Za vreme koje je Irinej proveo na tronu poglavara SPC napravljen je ogroman pomak ka potpunom završetku monumentalne svetinje - gotovo je životopisanje mozaikom unutrašnjosti ove jedinstvene bogomolje.

Na unutrašnjem crkvenom planu patrijarh Irinej će biti zapamćen kao crkveni poglavar koji je sa svetosavskim tronom nasledio i breme autoriteta koji je u narodu imao njegov prethodnik Pavle. I sam je bio istinski poštovalac svetosti svog prethodnika. Od prvih dana po ustoličenju pokazao je veliki trud na zbijanju redova unutar Crkve. To je podrazumevalo i suočavanje sa više bolnih pitanja, od kojih nije bežao.

- Mi hrišćani prihvatamo Jevanđelje kao najveću istinu i temelj našeg života. A u njemu su radosne Hristove reči kojima je pobedio smrt: "Ne bojte se, ja pobedih svet" - poručivao je upokojeni patrijarh srpski Irinej.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije