PISAĆE DA JE SPASAVALA SRPSKU DECU: U Inzbruku će na "Obekser kući" biti preciziran identitet mališana koje je izbavila Diana Budisavljević

DIANA Budisavljević, devojački Obekser, iz Inzbruka, tokom Drugog svetskog rata, uz pomoć drugih podržavalaca, spasla je više hiljada uglavnom srpske dece iz koncentracionih logora fašističkog ustaškog režima u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Diana Budisavljević

Tek mnogo godina posle smrti njen humani angažman postao je poznat i u njenom rodnom gradu. Spomen-pločom na roditeljskoj kući grad Inzbruk odaje poštu ovoj hrabroj ženi.

Ovako glasi tekst na spomen-ploči, koja će biti postavljena na rodnoj kući Diane Budisavljević, u Ulici Marije Terezije, u centru Inzbruka. Posle višemesečnih dogovora i ubeđivanja, oko toga su se jednoglasno saglasili predstavnici u Senatu grada.

Odluku je odmah pozdravila Srpska pravoslavna omladina Inzbruka (SPOJI), koja je još 2010, sa Socijaldemokratskim pokretom oslobodilaca Tirola prva inicirala postavljanje ovakve spomen-ploče.

Početkom ove godine, inicijativu je oživeo sam grad Inzbruk.

- Javnost najverovatnije neće biti svesna koliko je ovo važno dostignuće, ne samo za naš narod u Tirolu i Austriji, već uopšte i širom sveta, jer je po našim saznanjima ovo prvi put u poslednjih 20-30 godina da se srpske žrtve poštuju i spominju na jednom javnom mestu na Zapadu. U ovom slučaju to će biti u najprometnijoj pešačkoj zoni u austrijskoj pokrajini Tirol - saopštavaju iz SPOJI.

Rodna kuća Diane Budisavljević

Oni su i pismeno čestitali Senatu i Odboru za kulturu grada na, kako kažu, hrabroj odluci, koja je usledila posle nedavne da se dečji vrtić u gradskom naselju Rajhenau preimenuje iz imena nacističkog lekara Burgharda Brajtnera u ime Diane Budisavljević.

Prvobitno rešenje bilo je da se na ploči ne pominje da je više od 10.000 dece spasene od genocida bilo mahom srpskog porekla, što je izazvalo burnu reakciju ne samo Srba u Austriji, već i zvaničnog Beograda, kao i institucija koje se bave kulturom sećanja.

U SPOJI su zahvalni i zato što su se gradski oci odlučili za verziju imena Diane Budisavljević kakva se nalazi i na njenom nadgrobnom spomeniku na inzbruškom Zapadnom groblju, sa udatim prezimenom i crticom na slovu "ć":

- Želimo da vam iskažemo ogromno poštovanje, jer ste pokazali hrabrost i na kraju odlučili da ogromnu većinu, od genocida spasene dece, nazovete svojim imenom i tako ih sačuvate od zaborava - stoji u pismu.

REAKCIJE I POTPISI

SPOJI je u maju inzbruškim čelnicima priložio stavove svih institucija i eksperata za temu "Akcija Diana Budisavljević" i kulturu sećanja, u kojima se potvrđuje da su spasena deca bila mali Srbi i da se njihov identitet mora spomenuti. Na njima su potpisi dr Nataše Mataušić, dugogodišnje predsednice Spomen-područja Jasenovac, srpskog istoričara dr Milana Koljanina, Muzeja žrtava genocida u Beogradu, mr Andreasa Baumgartnera, predsedavajućeg Međunarodnog Mauthauzen komiteta, dr Vilhelma Kuesa, autora "Dianine liste" i Jelene Radojčić i Dušana Jerinića, koje je Diana spasila kao decu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije